Интернет и Фејсбук генерације данас и не знају да је и прије њих постојала глобална друштвена мрежа. Радио-аматеризам био је незамјењив у бројним друштвеним догађајима, нарочито кад су били избори, дешавале се елементарне непогоде, ратови и сл. Оно што је највише радио-аматеризам обиљежило, а што Фејсбук никада неће красити јесте – хуманизам. Кад су међусобно били и у званичном рату радио аматери су међусобно сарађивали у спасавању људских живота с обје стране линије фронта. Свака успостављена радио-веза почиње: „Добар дан, драги пријатељи“ ма на ком језику се успостављала комуникација. Када се узме у обзир мржња која се испољава на Фејсбуку човјек не може а да не закључи да је већ почео смак свијета.
До појаве интернета готово да није било озбиљне локалне заједнице у којој није дјеловао аматерски радио-клуб. Овој вјештини старије генерације училе су млађу у школи, у војсци је постојао специјални род, многа предузећа и удружења грађана имали су своје радио-аматере, а при службама Цивилне заштите и Народне одбране ови видови дјелатности били су обавезни. Пријератни Челинац имао је један од бољих аматерских радио-клубова у земљи који је носио назив „Чајавец“.
– Наша база био је Општински штаб за обавјештавање и узбуњивање који је дјеловао што при Цивилној заштити што при Секретаријату народне одбране. Секретар нам је био Душан Марјановић, а поред мене ту су били Драган Бабић, Миладин Пејаковић Милорд и други. Сви смо то радили из хобија и самофинансирали се, али смо увијек били људима од користи – прича Радомир (Живка) Јунгић данас једини челиначки радио-аматер који у својој кући има властити радио-клуб. Захваљујући разумијевању комшија дио Марковца уз Балатин због постављене мреже жица и антена личи на војну базу.
Челиначки радио-аматери поносни су на своју хуманитарну мисију коју су обавили и у мирнодопским условима, а нарочито током рата. Међутим, многи су њихов допринос бољем друштву заборавили.
– Повезали смо бројне породице које су на простору бивше Југославије остале растурене избијањем рата. Успостављали смо контакт и са ратним заробљеницима, дали допринос размјени заробљеника, повезивали породице и пријатеље са нашим рањеницима по болницама широм региона, били сарадници бројних медија – прича Радомир, којег Челинчани боље познају по надимку Баће.
Нажалост, друштво није препознало значај радио-аматеризма па данас их мало има у Републици Српској. Радомир је у том смислу посљедњи Мохиканац.
– То је велика заблуда која нашу заједницу може скупо да кошта. Свједоци смо да у свим природним и друштвеним непогодама готово по правилу долази до прекида у напајању електричном енергијом чиме за неколико минута нестаје и сигнала мобилне телефоније, наравно и интернета, па и до прекида фиксне телефоније. Видјели смо у рату да непријатељ прво удари на систем веза. Ова опрема није скупа и није скупо њено одржавање. Мене је коштала двије-три хиљаде евра сва опрема. Највећи проблем су стручни људи. Ову вјештину, овај занат који подразумијева телеграфију, телефонију, морзеову азбуку, енглески језик, хуманизам, све то у пакету, овдје више нико и нигдје не учи, што значи да смо ми на овим просторима посљедња генерација радио-аматера. У свијету то није тако – прича Радомир.

Јунгић је дио Савеза радио-аматера Републике Српске, који броји око 200 чланова, на чијем челу је Слободан Пртило и члан је екипе радио-аматера и ентузијаста у Приједору, групе која у овој области важи за једну од најбољих у Европи. Он лично је то и доказао на недавном такмичењу које је одржано у Црној Гори на полуострву Луштица, гдје је освојио прво мјесто у Европи и треће у свијету.
– На такмичењима радио-аматера вреднује се вјештина да се у одређеном временском периоду на одређеној фреквенцији успостави што више контаката, а оцјењује се разумљивост и редни број комуникације. Ја сам за 19 сати успоставио 1.400 веза са Американцима – објашњава Радомир.
Радио-аматеризам под кожу и у душу му се увукао 1982. године док је још био ђак основне школе. Врло брзо је заволио и спознао чари овог хуманог и занимљивог занимања и упорним радом избио у сам врх нашег радио-аматеризма. У војсци је био инструктор својој класи. Иако у својој колекцији има бројна признања са угледних такмичења међу којима и Куп Републике Српске и Куп Србије, признаје да му је овај трофеј с посљедњег такмичења потврда да се сврстао и у врх свјетског радио-аматеризма.
Више о активностима овог успјешног радио-аматера може се сазнати и на интернет страници
e7dx.com
Борислав МАКСИМОВИЋ