Пригодном свечаношћу која је одржана у Дому културе 27. априла Средња школа Челинац обиљежила је свој велики јубилеј – 50 година рада.

За ову прилику ђаци и професори приредили су богат културно-забавни програм, као и пројекцију фотографија из школског живота. Посјетиоци су имали прилику да кроз ријечи водитеља ученика Јане Кукавица и Филипа Сердара чују бројне занимљиве детаље из рада ове образовне установе, а на основу конферансе коју је припремила професорица Борјана Стојић. Она је за ову прилику припремила и нови број школског листа „Мионама“ који се повремено појављује посљедњих 25 година.  

Најкраће речено Скупштина општине Челинац 1975. године донијела је одлуку о оснивању Средње школе, Дјечијег вртића и Народне библиотеке, а исте године завршена је градња зграде Општинске управе и Дома здравља, те градски мост преко Врбање чиме је омогућен развој града на лијевој обали Врбање. У почетку настава се одвијала у једној старој бараци, те у просторијама Основне школе „Милош Дујић“, а у другом полугодишту 1979. године отворена је нова школа која је и данас у функцији и већ је доживјела низ санација. Највеће штете проузроковали су је раван кров, поплаве, током рата гријање на дрва и зуб времена. Осамдесетих година школа је достигла број ђака око 750, а због пада наталитета задњих година он се креће око 250. У досадашњем периоду у школи су се образовали бројни профили радничких занимања и техничара, неки краће, неки дуже: економска, управна, трговачка, угоститељска, металска, електро, грађевинска, дрвопрерађивачка, ветеринарска, текстилна, медицинска, и др.

Начелник општине Владо Глигорић, директорица школе Марија Тривановић Кукавица и министар просвјете и културе РС Боривоје Голубовић

Директорица Марија Тривановић Кукавица након ријечи поздрава говорила је о важности образовања младих те се захвалила професорима и ученицима на залагању, ресорном министарству и локалној заједници на подршци, а родитељима ђака на повјерењу.

Овој свечаности присуствовао је и министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић који је након честитке домаћинима на великом јубилеју рекао:

Велика ми је част и задовољство да сам данас овдје са вама на обиљежавању овог важног и великог јубилеја. Од оснивања до данас школа је прошла кроз бројне промјене, али њена мисија је остала иста, да образује, васпитава и припрема младе људе за живот. Кроз њене учионице прошле су бројне генерације ученика и све оне су се укључиле у развој ове локалне заједнице. Ова школа није само мјесто гдје се стиче ново знање него и мјесто гдје се обликују карактери и развијају таленти, граде темељи за будућност. Посебну захвалност заслужују наставници, некадашњи и садашњи, који су својим преданим радом и ентузијазмом створили окружење у којем ученици могу да напредују и остварују свој пуни потенцијал. Желим да истакнем изузетно добру сарадњу Општинске управе и школе у инвестирању у школски објекат и стварању услова за одржавање наставе, али и других активности у којима школа учествује као активни и одговорни члан заједнице. И у наредном периоду Влада РС и ресорно министарство заједно са локалном заједницом подржаће напоре ове школе. Драги ученици, ви сте највеће богатство ове школе, на вама остаје обавеза да учите, истражујете и храбро корачате ка својем циљу. Министарство просвјете и културе остаје посвећено унапређењу услова за рад у свим школама у Републици Српској јер сте ви будућност нашег друштва, а сви заједно треба да унапређујемо наш образовни систем – рекао је Голубовић.

Ђацима и запосленима у Средњој школи јубилеј је честитао и начелник општине Владо Глигорић:

-Видимо да тек сад неке општине у Републици Српској, знатно веће од наше, оснивају Средње школе, а ми ево славимо пола вијека дјеловања. У протеклом периоду било је доста изазова, локална заједница заједно са руководством ове установе и институцијама Републике Српске покушавала је да успјешно одговори на њих. Изазови су били и с бројем ђака и с кадровима и материјалним проблемима. Можемо имати грађевински најбољи објекат, али ако немамо ђаке и добре професоре, грађевине пуно не вриједи. У објекту Средње школе, имамо и Народну библиотеку „Иво Андрић“ и ове установе успјешно сарађују и заједнички обављају своју образовну и културну мисију. Најновији резултат те сарадње је и Легат академика Рајка Кузмановића. И у наредном периоду радићемо заједно на унапређењу сарадње и услова за рад ових установа. Наша локална заједница покушава да створи услове да нам се и досељавају становници и тај процес успјешно се одвија, јер Челинац сваким даном постаје све љепше мјесто за живот – рекао је начелник Глигорић.

А неке детаље из живота школе евоцирали су и некадашња радница ове установе Љубица Радујковић која је у школи радила од њеног оснивања до пензионисања, као и бивши ученици Борислав Максимовић и Миљан Станковић.

Основати средњу школу, а да за то нису били обезбијеђени ни материјални ни просторни ни кадровски услови била је и храбра и визионарска одлука. Она је створила услове за наставак школовања великом броју омладине из Челинца која због скромног економског положаја њихових породица или због слабијег просјека оцјена у основној школи вјероватно то не би тада успјела у Бањој Луци. Породицама свих ђака на овај начин значајно је олакшано школовање њихове дјеце. Осим тога Челинац је тих седамдесетих година преко ноћи постао живљи, љепши и богатији за више стотина средњошколаца и професора.

Професорице

У школу ђаци су путовали највише возом и пјешице, по неко аутобусом и бициклом. Након доласка воза колона ђака развукла би се од раскршћа до школе. До рата у биоскопу сваки други дан пуштала се биоскопска пројекција за ђаке између прве и друге смјене и то је био најчешћи вид забаве. На школском игралишту по цијели дан играо се фудбал или баскет.

Школа је цијели свој вијек у друштвеном и економском животу заједнице била веома активна. До рата ђаци су учествовали на пошумљавању голети широм општине, копању канала за електрификацију жељезнице, сакупљању сировина за рециклажу и тако су зарађивали џепарац за екскурзије и излете, а организоване су и бројне хуманитарне акције које је водио професор практичне наставе металске школе Фердо Кнежевић. Школа је била база за бројна омладинска, спортска и културна удружења.

Монографију о школству и култури у челиначком крају „Трагови свјетлости“ (Борислав Максимовић, 2000) урађену поводом 25. година средње школе, библиотеке и вртића на Савиндан 2001. године представио је академик Рајко Кузмановић. Она је данас незамјењиви и поуздан свједок једног доба у којем се Челинац развијао. Мјесецима раније професорице Борјана, Бранкица и аутор сакупљали су имена свих ученика који су претходних 25 година завршили ову школу и она су објављена у поменутој књизи. Прелистано је 110 школских дневника и сакупљено укупно 2.750 ученика који су матурирали у првих 25 година дјеловања ове школе.

Професорице Бранкица Пилиповић, Марија Кукавица, Нада Рулић и Борјана Стојић

Из архиве „Челиначких новина“ види се да је од 2001. до 2025. године Средњу школу у Челинцу завршило такође близу 2.700 ђака. То значи да је за ово пола вијека у челиначкој Средњој школи матурирало близу 5.500 ђака. Град Челинац данас нема толико укупно становника и готово да нема челиначке породице која није имала неког свог члана у овој школи.

Многи ученици ове школе стекли су висока академска звања и друштвене положаје, попут директора, предсједника, посланика, министара. Ученик прве генерације Економске школе Зоран Драгишић након матуре уписао је Медицински факултет, успјешно га у року завршио, током рата био љекар на фронту у Војсци Републике Српске и данас је угледни гинеколог.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата на фронту је учествовало на стотине бивших ученика ове школе, а погинула су њих 23, што је преко 10 одсто укупно погинулих бораца из Челинца. Њихове биографије с фотографијама заступљене су у монографији „Трагови свјетлости“. Треба имати у виду да је до рата школа дјеловала само петнаестак година. И то илуструје друштвени значај ове установе о којој у завичајној збирци Народне библиотеке „Иво Андрић“ постоји богата грађа. Поред петнаестак књига о Челинцу у њој се чувају и сви примјерци „Челиначких новина“, сви примјерци школског листа „Мионама“, као и бројне фотографије из живота школе. Они које пожеле да ураде нову монографију о Средњој школи све то имаће на располагању.

Средњу школу у Челинцу у првих пола вијека њеног дјеловања водили су директори: Богдан Тешић, Перо Родић, Радисав Драговић, Славица Болановић, Здравко Чегар, Миливоје Павловић, Душан Станковић и Марија Тривановић Кукавица.

Борислав МАКСИМОВИЋ

Челиначке новине

Фотографије: Алекса Алексић и Лука КОСТРЕШЕВИЋ