Општинска организација Црвеног крста Челинац

Даривање крви најпознатији вид хуманости

У акцији добровољног даривања крви коју је 1. септембра организовао Црвени крст Челинац прикупљене 64 дозе

Трансфузија крви један је од стубова медицинске науке, а без добровољног даривања крви њега уопште ни би било што значи да би смртност и међу здравим људима била знатно већа јер се не би могло помоћи ни породиљама, настрадалим на раду, у саобраћају, рањеницима. Крв и крвни деривати представљају лијек за пацијенте и неопходни су да би неко био излијечен и да би нечији живот био спасен. Добровољно давање крви је најпознатији и најчешћи вид јавног означавања хуманости. Како се залихе крви непрестано троше и треба их стално допуњавати, увијек постоји потреба за добровољним даваоцима крви – за збрињавање хитних случајева, за труднице и жене након порода, за лијечење беба и дјеце и различите видове операција. Ове акције су најбољи доказ да постоји велики број хуманих грађана који су свјесни чињенице да само једна доза крви може некоме спасити живот.

Медицински стручњаци истичу да би се задовољиле потребе лијечења пацијената разним хемопродуктима, у Републици Српској би било потребно 30 добровољних давалаца на сваких 1.000 становника, што у суштини значи да би 3% популације требало да дарује крв једном у току године да бисмо на располагању имали довољне залихе крви. Кад је ријеч о Челинцу то значи да би током једне године било потребно да се у овој локалној заједници за годину прикупи близу 500 доза крви. Челиначки Црвени крст током године редовно организује двије акције на којима прикупи око 150 доза течности која живот значи. И појединачно приликом операција обољелих или лијечења болесника након неких повреда, организују се мање акције даривања крви у Заводу за трансфузијску медицину у Бањој Луци па се и на тај начин прикупи значајна количина крви. Све у свему, ови подаци говоре, да Челинчани иако препознатљиви по својој хуманости, још су испод просјека који би задовољио потребе.

Прикупљене 64 дозе крви

Акцији добровољног даривања крви коју је 1. септембра организовао Црвени крст Челинац у сарадњи са Заводом за трансфузијску медицину РС одазвало се 80 добровољних даривалаца крви, а прикупљене су 64 дозе.

– Ово је наша друга овогодишња акција и једна је од масовнијих у посљедњој деценији. Она доказује да Челинчане краси дух племенитости и хуманости. Радује нас одзив великог броја младих људи који су даривали крв – истиче секретар ОО Црвеног крста Челинац Радован Ковачић.

Искористио је прилику да се захвали свима који су се одазвали акцији, али и волонтерима који помажу организацију ове, али и других активности Црвеног крста, а међу њима је највише младих.

– Све похвале упућујем и нашим ветеранима хуманости, вишеструким добровољни дариваоци крви Младену Врховцу, Милораду Маглову Меди, Горану Марјановићу Прсану, Лази Срдићу и Славици Минић. Сви они преко 30 година дарују своју крв којом спасавају животе људи које уопште не познају – истиче Ковачић.

Трансфузија крви кроз историју

Трансфузија крви као медицинска дисциплина, према сачуваним записима, почела је да се развија у 17. вијеку када је француски љекар Жан Батист Дени убризгао крв овце у људски организам која је била успјешна. Дени је након тога извео још једну трансфузију крви у организам радника, који је такође преживио. Стручњаци истичу да су оба случаја била успјешна вјероватно због претакања мале количине овчије крви, тако да није услиједила озбиљна алергијска реакција. Године 1818. доктор Џејмс Бландел извео је прву успјешну трансфузију људске крви у циљу лијечења породиља које су искрвариле. Он је користио мужеве пацијенткиња као даваоце крви, и узимао је око 120 мл крви из мужевљеве руке како би је пренио у крвни систем његове супруге. У периоду 1825-1830. године Бландел је извршио 10 трансфузија крви, од којих је пет било успјешно. Осим тога, Бландел је изумео велики број инструмената за трансфузију (бризгалице, игле за венепункцију и др).

Тек послије открића крвних група и рјешавања проблема употребљивости терапије трансфузијом крви, трансфузија је почела успјешно да се спроводи. Бечки љекар Карл Ландштајнер је 1900. године открио постојање три крвне групе (А, Б и О) зашто је 1930. године добио Нобелову награду. Двије године касније (1902) Де Кастело и Стерли су открили и четврту крвну групу – АБ. Овим открићем је био отворен пут трансфузији крви. Ландштајнер је 1901. године такође открио да мијешање крви два човјека понекад доводи до згрушавања и да је то главни узрок због којег је долазило до лоших, а често и смртоносних посљедица трансфузије крви. Медицинска струка Ландшатјнеру (1868-1943) за ова драгоцијена открића одужила се тако што је његов рођендан 14. јуни прогласила за Свјетски дан добровољних давалаца крви.

Слиједила су нова научна открића која су ову област лијечења чинили све ефикаснијом.

Употреба ускладиштене крви почела је током Првог свјетског рата (1914-1918), али прве велике банке крви основане су 30-их година 20. вијека.

Од тада питање безбједне крви за потребе трансфузије све више добија на значају.

Будимир Гајић први добровољни давалац крви

Будимир Гајић (1878-1953), угледни трговац ракијом, отац шесторо дјеце и солунски добровољац, први је добровољни давалац крви на Балкану. Рођен је 25. јуна 1879. године у селу Ивановци у околини Љига. На приједлог др Николе Крстића, хирурга из Београда и солунског борца, Будимир Гајић је као храбри борац на првој линији фронта у пољској болници у околини Солуна, крајем 1916. године као добровољац први се јавио и дао 500 ццм крви за непознатог рањеника. Сљедећег јутра одбио је понуђену поштеду и са својим саборцима одлази у нову борбу. До овог чина трансфузија крви вршила се директно, из вене у вену.

– Будимир је тада дао добровољно и бесплатно крв, а по овим највишим принципима хуманости се и данас у свијету прикупља ова драгоцијена течност. Наиме, његова крв није примијењена одмах, већ касније када је било потребно једном тешком рањенику као индиректна трансфузија – то јест на начин на који ми то и данас радимо. Овим су два наша велика  претка, на почетку двадесетог вијека међу првима у свијету, а први у Европи, реализовали фантастичну замисао да крв чека пацијента, на понос нама, њиховим потомцима, за примјер цијелом свијету – истакли су за медије у Црвеном крсту Љига, а то је и дио историје развоја трансфузије крви.

Како би одали заслужену захвалност и признање овом изузетном човјеку Црвени крст Љиг у сарадњи са локалном самоуправом 3. децембра 2006. године открио је спомен бисту у част Будимиру Гајићу који се и у 75. години живота јављао да дарује крв што наравно није могао из здравствених разлога, иако је желио.

Б. М.