Парохија Јошавка на свечан начин прославила је своју славу – Успење Пресвете Богородице (Велику Госпојину). Тим поводом свету литургију у Богородичином храму служили су архимандрит манастира Осовица Теофил, јеромонах манастира Ступље Георгије, архијерејски намјесник которварошки протојереј ставрофор Миленко Нарић, протојереј Радивој Вујанић из парохије Челинац, протојереј Лука Божић из парохије Бранешци и јереј Срђан Грумић парох стародубравски. Молитви је присуствовало више стотина вјерника из овог краја и околине, а литургији је саслуживало неколико богослова.

По завршетку литургије услиједило је освећење славског колача и жита, а овогодишњи кум славе био је домаћин Ранко Тривић.

Промјена пароха

Потом је отац Миленко прочитао одлуку Епархијског управног одбора од 17. августа 2022. године у којој поред осталог стоји: «Због видно нарушеног здравља и немогућности неометаног вршења свештеничке службе разрјешавамо високопречасног протојереја Богољуба Чанића даље активне дужности пароха у Јошавци архијерејског намјесништва которварошког. До остварења права на редовну пензију, о чему ће услиједити нови акт о разрјешењу, старање о Вашем материјалном уздржавању преузеће Епархијски управни одбор Бања Лука. Дужност пароха јошавачког 20. августа 2022. године преузима јереј Драган Живковић који се поставља за привременог пароха».

Прота Миленко је потом и старом и новом јошавачком пароху, као и њиховим породицама, пожелио добро здравље и божији благослов у даљем раду истичући да свештеник и након пензионисање остаје свештено лице које учествује у животу и раду наше цркве.

Богољуб Чанић рођен је 1960. године у Љесковим Водама код Добоја. Завршио је Богословију у манастиру Крка. У чин ђакона и презвитера рукоположен је 4. и 5. децембра 1982. године од митрополита дабробосанског Владислава. До 1997. године службовао је у Епархији захумско-херцеговачкој. Епископ бањалучки Јефрем одликовао га је у чин протонамјесника у октобру 2003, а у чин протојереја 8. јуна 2009. године. Са супругом Надом, рођеном Бјеличић, стекао је троје дјеце: Огњен, Александар и Данијела.

Драган Живковић рођен је у Вијачанима Горњим, општина Челинац 17. марта 1982. године од оца Анђелка и мајке Цвијете, рођ. Кострешевић. Завршио је Богословију 2002. године у Фочи, Институт при Богословском факултету у Београду 2006, а на Богословском факултету у Фочи дипломирао је 2022. године.

Епископ бањалучки Јефрем рукоположио га је у чин ђакона 12. јула 2022. године у Бањалучкој Бистрици, а за свештеника 17. јула у манастиру Ступље.

Ожењен је Жељаном, рођеном Вучић, а стекли су сина Василија.

 О свештеничком позиву

Бесједу након литургије држао је отац Теофил који је прво свим присутнима, али и Јошављанима у расејању, честитао славу и велики празник:

– Данас прослављамо пресвету Богородицу, и њу прослављамо не само неколико пута у години када су ти дивни празници њој у част посвећени, него свакодневно јер је она та која је у утроби својој понијела сина Божијег. Црква Божија живи у континуитету више од два миленијума, а Бог даје увијек у право вријеме и на правим мјестима за све оно који служе Богу и Цркви – рекао је између осталог о. Теофил, а потом се осврнуо на службовање оца Богољуба Чанића који је јошавачку парохију преузео почетком 1997. године.

– Када је отац Богољуб овдје стигао, није му било лако. Нисмо ми народ лош, али смо тежак и Богу и себи. Ја то знам по себи, а онда имам право да кажем и за вас. Ми смо народ с којим се није лако носити. Ми олако подижемо човјека на пиједестал, а онда гледамо да га оборимо са њега. Нигдје није лако бити свештеник, па ни оцу Богољубу овдје није било лако све ово вријеме. Али, он је своју дужност обављао с љубављу и посвећено, и својој Цркви и Богу и људима овог краја. Ја знам да од утемељења ове парохији, а то је дуже од вијек и по, а историјски је то добро познато, само је онај који је први овдје био (прота Петар Иванковић) и безмало шездесет година водио ову парохију, успио да уради у тешким околностима више од оца Богољуба. Он не само да је обновио све оно што је урађено у првом периоду (Богородичин храм и Лазарица) него и подигао нове храмове (Шњеготина Доња, Црни Врх, гради се храм у Грабовцу) и Парохијски дом. И зато ова црква данас изгледа овако лијепо иако ће ускоро да прослави сто година од свог освећења (1926). И зато данас овај Парохијски дом служи на понос овог села јер то није дом и кућа свештеника него Парохијски дом у којем свештеници буду и битишу док су активни на тој парохији. А то свештеници кад уређују не уређују за себе и своју породицу него за цркву своју, за народ свој. Засигурно овдје је за вријеме службе оца Богољуба урађено и много више него што се могло. Ово говорим одговорно знајући каква су све искушења била пред њим. Зато свештеник који долази на ову парохију неће имати ону бригу коју је имао отац Богољуб. Зато ја данас не говорим о данашњем празнику јер знам да ви о њему доста тога знате, него о свештеничком позиву који је у нашем народу највише осуђиван.

У нашем народу није риједак случај да онај кога пас нема зашто да уједе зна шта би требао да уради и поп и владика и патријарх, али и предсједник државе и многи други. Немојмо то да чинимо. Зато су нам села пуста јер се нисмо бавили својим домаћинствима и својим породицама него смо се бавили оним што није наше. И ко год се бави оним што није његово, пропашће оно што је његово, запамтите то добро. Наши свештеници се труде највише што могу, како знају и умију. Ријетко се деси, скоро никад, да свештеник у мјесту гдје је рођен ту и службује. Сви ми долазимо из својих у нека друга мјеста и боримо се као да је то наше најрођеније мјесто, као да је то праг с којег смо први пут видјели сунце. Боримо се за цркву, а самим тим и за наш народ. Гледајмо шта би то ми требали да урадимо, шта би требало наша дјеца да раде. Пустимо оне који владају духовно или световно, нека раде свој посао, а ми радимо свој. Отац Богољуб је овдје дуго радио, и по дјелима познаћемо га, он је овдје уложио себе и цијелу своју породицу, са овим народом и туговао и радовао се све ове године. Сваку муку и сваку сахрану свештеник прође са својим парохијанима, и сваку радост иако то не не показује. Зато, бавимо се својим породицама и својим кућама, манимо се осуђивања својих комшија, пријатеља, познаника, па и духовних и световних вођа. Ако овај дом, овај храм, буде пун, биће и сваки дом у овом селу пун. Ако овај дом буде празан, све ће куће у овом селу опустјети. Зато, драга браћо и сестре, поведимо рачуна, ко смо, шта смо, куда идемо и коме припадамо. Поштујмо све јер сви су они на који нас Бог упути ближи наши, а посебно наши свештеници који нам улазе у дом и моле се за здравље, спасење и очување нашег дома и наше породице. Пожелио оцу Богољубу срећну и дуговјечну пензију, а оцу Драгану срећну и Богом благословену службу – рекао је поред осталог отац Теофил.

И отац Богољуб честитао је славу својим парохијанима, упутио им благослов и позвао да помогну његовом насљеднику којем је такође пожелио срећну и благословену службу.

Отац Драган се захвалио оцу Богољубу на уложеном труду и резултатима које је постигао пожеливши њему и његовој породици добро здравље и срећу у даљем животу.

Помен погинулим борцима

Услиједио је трократни опход свечане литије око Богородичиног храма, а на њеном челу су били овогодишњи кум славе Ранко Тривић и наредне, до године, Горан Милошевић са својим породицама.

Потом је подијељена нафора, а онда одржан парастос погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату из ове парохије и освећење споменика борцима Југословенске војске у отаџбини (равногорски покрет) погинулим у борби против фашизма 1941/46. године који су своје животе дали за слободу и отаџбину.

Делегације Борачке организације, локалне заједнице, више удружења и политичких партија положили су вијенце, а бесједу поводом подизања споменика борцима ЈВуО одржао је предсједник Борачке организације Челинац Далибор Вујичић

Славски ручак приређен је за све госте у порти Богородичиног храма, а здравице су размијенили угледни јошавачки домаћин проф. др Зоран Алексић, начелник општине Челинац Владо Глигорић и домаћин славе. Сви они пожељели су добро здравље и божији благослов старом и новом јошавачком пароху, те позвали присутне да остану уз своју цркву поштујући своју вјеру, отаџбину, традицију и добре обичаје.

Борислав МАКСИМОВИЋ

Челиначке новине број 275.