Црна топола, челиначки споменик природе

Челинац и (у)лична култура: Занемарени споменици природе

У интересу је Челинца, то би требало бити на понос Челинчана, да се црној топола у најужем центру града, као споменику природе, да већи и физички и друштвени значај, а не да јој се по кратком поступку пресуди моторном тестером

Из архиве „Челиначких новина“

Споменици природе су украс свијета, а нарочито локалитета гдје се налазе. Најчешће се дефинише да је то: „мања неизмијењена или дјелимично измијењена природна просторна цјелина, објекат или појава, физички јасно изражен, препознатљив или јединствен репрезентативних обележја, као и људским радом формирана ботаничка вриједност од научног, естетског, културног или образовног значаја. Зависно од примарних природних вриједности и карактеристика, може бити геолошког, геоморфолошког, спелеолошког, хидролошког и ботаничког карактера“.

Пилана на Врбањи почетком шездесетих година прошлог вијека, у позадини топола као да је недавно снимљена

Споменик природе може бити глобалног, националног или локалног значаја и према томе се доносе акти којима се он ставља под заштиту како би се очувале његове изворне природне вриједности. Челинац има неколико споменика природе (Рупска ријека у планини Узломац, Млинска ријека, Дубраве, кањон ријеке Швракава, храст у Кабловима, липа у Поповцу, црна топола у Челинцу…), али ниједан никаквим актом није заштићен што значи да га сваки неодговорни, бахати или неупућени појединац може једном за свагда уништити. Уосталом, то се десило више пута.

Доминира и из птичије перспективе

У ботаничким енциклопедијама за црну тополу (Populus nigra L.) се каже да је то листопадно стабло из породице врба (Salicaceae). Нарасте до 30 метара висине творећи широку, гранату и прозрачну крошњу. Коријенски систем је јак премда површински, има неколико дубоких жила. Дебло је у просјеку промјера око 1,5 м, некад и до 3 м.

Једна од најпознатијих црних топола у Републици Српској дуже од вијека сваке године изнова листа у Челинцу. Налази се у улици Краља Петра Првог Карађорђевића између ријеке Врбање и магистрале уз Градски мост.

Уз већу пажњу непосредног окружења била би украс Челинца

У занимљивој публикацији „Каталог највећих стабала Републике Српске“ који је урадио Шумарски факултет у Бањалуци 2003. године о овом дрвету уз фотографију пише: „Оваква, често случајно остала стабла, сада треба оставити намјерно, јер могу бити туристичка атракција и споменици“.

Међутим У „Студији санације, ревитализације и одржавања дрвореда у Челинцу“ коју је на наруџбу Скупштине општине 2016. године урадило предузеће „Шумаплан“ од тада укупно 355 евидентираних челиначких градских стабала, ово је заведено под редним бројем 96. О њему пише: „Дрво црна топола, надморска висина 195,67, висина стабла 16 метара, пречник стабла 200 центиметара, ширина крошње 13,5 метара. Физиолошки ослабљено стабло, предвиђено краткорочно за сјечу. Фитопатологија (наука о биљним болестима) нема видљивих трагова, ентомологија (грана биолошких наука која се бави проучавањем инсеката) нема видљивих трагова“.

Треба поставити знак обавјештења да је ријеч о споменику природе и клупу за предах у хладовини

Свако старо стабло је физиолошки ослабљено, као и стари човјек. Ако би свако стабло требало посјећи, само зато што је старо, то значи да би и сваку стару особу требало еутаназирати (убити из милосрђа или самилости, омогућити му лаку и безболну смрт).

У Кини за старе људе који накупе много година не зову старцима, него мудрацима, а у срединама гдје ријетке природне врсте препознају кало локалне украсе, тј. споменике природе, не уништавају по кратком поступку, него их штите и законским актима и мјерама заштите (одржавањем, његовањем).

Без икакве сумње топола поред Врбање је локални, па у доброј мјери и републички, споменик природе зато што је то примјерак своје врсте изван уобичајених габарита и најстарији „живи“ становник Челинца. Још увијек не представља опасност по људе и имовину и зато треба уложити напоре у продужење њеног животног вијека. Уосталом тако су предложили и стручњаци Шумарског факултета.

И прије ове црне тополе у Челинцу су многа стабла која су били украс града и споменици природе посјечена или унакажена, али на грешкама се треба учити, а не понављати их. Једне године прије двије деценије на челиначкој тополи појавило се више сувих грана и могло се претпоставити да се приближио крај њеном животном вијеку. Али, тада су суве гране одстрањене и за коју годину крошња је поново постала бујна. Таква је и данас.

Примјер како се то ради са споменицима природе

Дакле, умјесто превремене сјече, предлаже се редовно и стручно одржавање овог стабла и на њега стављање табле која јасно указује да се ради о споменику природе па и клупе за предах. На фотографији показујемо примјер како је урађено у Башким Водама (Хрватска) са једном бијелом тополом. Тим прије што се ова црна топола налази у само центру Челинца.

Борислав МАКСИМОВИЋ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s