Из историје челиначког краја

Покојници гробља Св. Ловре у Челинцу, Опсјечко

Доктор Јулиус Колатшек, вјероватно доктор теологије, свештеник и уписивач у матицу, 20. маја 1891. године, под редним бројем 1 у књигу умрлих регистровао је прву смрт једног колонизираног Нијемца у Опсјечком код Челинца. Била је то смрт Јохана Кисинџера, сина Фридриха и Ане, који је умро 17. маја. Овај Нијемац јеврејског поријекла, први је укопан у новоотворено гробље које се налази с лијеве стране, на једној благој падини, поред самог пута Котор Варош – Бања Лука на Опсјечком.

Други укоп у ово гробље догодио се након нешто више од три године. Тачно на католички Дан мртвих, 1. новембра. У њега је покопана мртворођено женско дијете Јохана и Јелисавјете Гајстлинџер. Нажалост, само мало касније, на Опсјечком (или Обсјечком како стално пише у матици) 23. децембра 1894. године умријеће и Едмунд Херман, рођен 30. октобра, дакле, поживио је свега двадесет и четири дана.

    Матичар Армин Валент је, 7. јула 1896. године, записао да је на Обсјечком код Челинаца, дан раније умрла Маргарета Берлинг, рођена 1857. године као Шитлер у Галицији (древној покрајини у Пољској), од оца Михаела и мајке Барбаре. Исти дан у 6 сати навече на Обсјечком на броју 43. преминуо је и Херман Берлингер, син Валентина и Маргарете, записао је у књигу умрли Кох Валент. Очито мајка је умрла дан послије порођаја, а дијете само неколико часова послије ње.

У данас запуштеном гробљу на Опсјечком, од 28. новембра 1896. године почивају и кости тридесетдеветогодишње Ане Кисинџер, рођене Ганц у Алта Фрактави у далекој Буковини. А педантни матичар Келе Јакоб записао је да је умрла тачно у један сат поподне. Двије године послије ње на истом гробљу била је и сахрана извјесне Марије Ганц из Лумберга у Галицији. Анина кћерка Ана Магдалена умрла је 15. фебруара у 27 години живота. Потом убрзо умире и Анин супруг Фридрих и бива сахрањен поред супруге и кћерке. 

Фратар и матичар Јосип Божић у исту књигу умрлих уписивао је и оне који су умрли у Челинцу турском и сахрањивали се у истом гробљу. Први од њих био је Георг – Јурај Хоффман, који је преминуо 24. августа 1892. године. По занимању је био посједник. Рођен је у Дугом Селу у Чешкој и поживио је 67 година. Из њега је остала само супруга му Марија, рођена Фукс. У септембру те исте године у Челинцу је у 54. години умрла и Марија Лисац, рођена у Фужинама, Хрватска, од оца Томе и Марије Собол. Матичар Боно Божић је у напомени додао: Сахрањена у римокат. гробљу у Челинцу (наравно латиницом). Жупник Грго Котромановић исте године, у октобру,  на том римокатоличком гробљу држао је опјело тромјесечном Антону, сину Јулија Пастора и Руже Станошевски. А крајем децембра ту је покопан и пољодјелац Јосип Шатковски који је имао тек 32 године, иначе, супруг Зоре Раиф. У јануару наредне (1894) умро је Грго Лисац у 14 години, син Грге и Марије Скобал, а 8. октобра 1894. године Марија и Андрија Вирад сахранили су сина који је живио само 24 дана. Опијело је држао жупник Амброж Радмановић. Само шест дана касније и Јохан Лудвиг и Марија Чеврнка сахрањују свога двомјесечног сина Емила. У новембру Ивана Зебић и Бочица, рођена Лисац такође сахрањује двомјесечног сина Петра. Ове тужне податке у књигу умрлих унио је Маријан Дуић.

Почетком априла 1895. године жупник Амброжа Радмановић, на римокатличком гробљу на Опсјечком, опојао је Вјекослава Виранта, сина Андрије и Марие, рођене Шаул, са кућом у Челинцу на броју 46. У јулу те године Карлу и Терезији Кашлер умире син Адолф, беба од 14 дана. Опојао га је фра Фрањо Ћирић.

Посједник из Челинца Андрија Вирант, супруг Марие, рођене Шавел, умро је средином априла 1896. године у 44. години живота. Био је родом из  крањског мјеста Лагац. Три дана послије њега умрла је и педесотогодишња Јустина Ратмацер, заручница Јосифа Биндера. У октобру је умрла и шестогодишња Марија Боднар, кћерка Ивана  и Катарине, рођене Фламан. Наредног мјесеца умрла је и петогодишња Јулија Миник, рођена у Труици у Галицији, што значи да су се њени родитељи, отац Фрањо и мајка Марија, рођена Милер, тек били доселили у Челинац. Вјероватно је у то вријеме харала и нека епидемија међу дјецом, јер слиједиле су смрти двогодишње Барбаре Хансдорфер, трогодишње Росарије Милер, петомјесечне Ане Гашнер, Едуарад Миниха, старог само шет дана, двогодишњег Јосипа Шустера, те три дана старог Игњаца Шустера.

У љето 1897. године у 36. години умрла је Вероника, жена Фердинанда Рајтмајера и како записа фра Блаж Ченгић Сахрањена у Челинцу Надлежност: Колони, Галиција, што говори да је гробље било испарцелисано по мјестима одакле је колонизирано становништво дошло. Слиједе смрти тридесетдвогодишње Марије, супруге Леополда Ланга из Буковине (области у Карпатима, сјев. Украјина), те шездесетједногодишње Росалије Лехнер из Галиције, чије је посљедње мјесто становања било у Јошавци.

     Дјевојчица од дванаест и по година, Марија Вирант, кћерка Андрије и Марије, рођене Безелак, била је прва која је умрла у 20. вијеку и сахрањена, како је записао Антон Ћурчић, у новом гробљу Обсјечко у Челинцу. Надл. Лагац у Крањској. У августу 1902. године придружио јој се и Јосип Лансдорфер рођен 18. априла 1901. године у Јошавци. Мјесец дана послије представила се и Ана Хоффман, дијете исте доби, рођена у Челинцу – Обсјечко, и како стоји у напомени Сахрањена је у гробљу св. Ловре у Челинцу – Обсјечком. Надлежност: Бојана Микули Гурахманова Буковина.

У љето 1903. године на Опсјечком је умро Јосип Биндер, рођен прије 67 година у Лихтенбергу у Буковини, записао је матичар и свештеник Фрањо Малешевић, а у децембру и једномјесечно дијете Ката. У наредној години умрло је четворо дјеце рођених од родитеља колониста, затим тридесетпетогодишњи клесар Фрањо Раунинг, те осамдесетрогодишња удовица Јела Шаул, рођена у Крањској.

У 1905. години десила се смрт деветнаестогодишњег младића Фрање Вебера. У јануару 1906. године умро је Иван Волмут у 56 години, неожењен, а 2. јула исте године Јелена, стара само 6 мјесеци рођена у Јошавци у породици Јурише и Антоније, рођене Кларићиначе досељене из Хрватске. У тој години умрло је још доста дјеце: Ана Дулински, стара 13 мјесеци, рођена у Челинцу; Јозефина Вебер, рођена у Челинцу у доби од 8 мјесеци; Лудвига Хоффман, дјечак од 7 година, рођена на Опсјечком; Елизбета Филиповић, стара 5 мјесеци, рођена у Прибинићу код Теслића.

Наредна година била је смртоносна по Веронику Вебер, рођену Хартингер; Карла Гашлера; Марију Безелак, Карла Ланга и Фрању Ланга.

У 1908. години умрле су двије, а 1909. години једна особа из реда колониста, док је 1910. године смрт однијела три особе из њихових редова. Наредна година је протекла без иједне умрле особе да би у 1912. години умрла само удовица Влаентина Берлинга, Катарина и дијете Ивана и Матилде Биндер. Али је зато 1913. година била трагична. Умрло је чак осморо дјеце, и то из породица: Дулински, Ваниш, Биндер, Кауфнер и Перишић. Сва та дјеца  рођена су и сахрањена у Челинцу. Ратне 1916. умире седамнаестогодишња Марија Вебер и Кланда, супруга Мате Николића, рођена Мајер, те дијете Карло Ваниш. Наредне године док је крвави  рат био у пуном јеку упокојило се дијете Јохана Хртингера, досељеника поријеклом Бојана Микули у Буковини, тежака, а који ће убрзо и сам умријети у 38. години живота.

Први покојник по завршетку Првог свјетског рата међу колонистима била је Алојзија Ваниш, рођена у Буковин 1863. године, затим слиједи смрти малог Фердинаднд Алфонс Садлера, сина родитеља досељених из Моравске; Ваниша Карла, дијете Адолфа и Розалије и надгледника државних жељезница Кубика Јосифа, рођеног у Чешкој 1851. године, супруга Магдалене Пијатке.

У наредних десет година умрли су: Мато Николић, цестар, рођен 1879. године на Опсјечком, а убрзо и његов седмогодишњи син Анто; затим Депчински Феликс, у 67. години, досељеник из Пољске;  Брандел Хауфуфман Регина, рођен 1875. године; Магдалена Кубик, рођена Пијатке, из Чешке; Раунинг Ернест, рођен у Горици 1879. године; Ваниз Виктор, Вебер Марија, шездесетвогодишњи тежак Јуро Матијевић, Стјепан Перне, Карло Кауфнер, рођен у Појано Микули у Буковини 1875. године.

 Сљедеће године, у марту, умрла је у осамдесетдвогодишња Ана Куфнер, такође из Буковине, па Регина Хастраушка Грабец, рођ. 1871. године у Фелике Долу, Приморје, Греб Павао, дијете Рудолфа и Паулине, Ката Берлинг, рођена на Опсјечком 1901. године, Мајер Иван, рођен у Плтиносо, Галиција, Депчински Сћиско Катарина, рођена прије 67 години у Озерјину Бучац у Галицији, Ева Магдалена, дијете Јулија и Розалине Ваниш, па млади радник Иван Новршник, а 28. септембра 1928. године умире и Ртмајер Карло рођен 1864. године у Буковини.

Од 1929. године до конца 1941. године умрло је 17-оро колониста и сви су сахрањени у Челинцу. Трећег јануара 1929. године умро је Фердинанд Рајтмајер, рођен 1861. године у Марија Хилф Коломеја, Галиција, затим, Стјепан Лукић, у 21 години, рођен у Теслићу 1931. године, потом је умро столар Јосип Гашлер, син Карла и Терезије Гашлера, досељених из Радауза у Буковини. У мају је умрла Францика Морава, рођена 1889. године у Сокалу, супруга Лудвика Мораве; па Штефанија Куфнер, Ана Мајер, дијете Јозефа и Станиславе; Јулио Острошко Јулио, рођен у Сежани; тежак Карло Ваниш са Опсјечког, рођен у Глису у Буковини, ожењен Аном Шредер; Боднар Себастијан, рођен 1898. у Фратуцу, Брадауутц, син Јохана и Кате, коме је опијело дражао Антун Јосип Милорад; Франс Ваниш, дијете, Катарина Брауниг представила се у 58. години живота; Трчан Данило; Пиетро Кристофоли, рођен у Дажуважу; Емилија Браунинг; Марија Лацић, рођена у Фужинама 1874. године; Катарина, удовица, Јозеф Вебера, тежака и Трчан Алојзије, дијете.

Првог априла 1942. године у римокатоличком гробљу у Челинцу, како је записао М. Дундић, сахрањен је столар Никола Матијевић, а три дана прије њега и Вебер Адолф, тежак, у 41. години живота. Жупник Звонимир Брекало је 27. јуна регистровао смрт Маријана Перића, рођеног 1872. године у Лукавцу, и у напомени биљежи да је “сахрањен у гробљу св. Марка”. Другог марта 1942. године живот су изгубили Богумил Трчан, рођен у Горјанском, Истра, по занимању домабран, муж Матилде рођене Куфнер и Трчан Антун, брат му, ожењен Франциком Куфнер. Оба су погинула као Павелићеви војници. У напомени стоји да су унесени у матицу дозволом НО у Б. Луци, 3.8. 1943, бр. 970 и 19.4. 1944, бр. 481. Три дана послије њих погинуо је и Бајтмајер Јосип, шумски пословођа са Опсјечког. У љето те године умро је и Иван син Људмиле и Ољубек Винка.  

 Посјета потомака Челинцу и обилазак гробља

На­ро­дну би­бли­оте­ку «Иво Ан­дрић» у Че­лин­цу  6/7. апри­ла 2010. го­ди­не по­сје­ти­ла је де­ле­га­ци­ја по­то­ма­ка не­ка­даш­њих до­се­ље­ни­ка у Оп­сје­чком. Ме­ђу њи­ма био је и уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у Гра­цу Ар­но Во­ниш, али и Франц Освалд, по­то­мак Адо­ла­ра Вил­дбур­га, ба­ро­на ко­ји је живио у Че­лин­цу. Са со­бом су до­ни­је­ли спис­ко­ве до­се­ље­ни­ка на Оп­сје­чко ко­ји је био пи­сан на го­ти­ци. По­ред ос­та­лог ин­те­ре­со­ва­ли су се о кул­тур­ним де­ша­ва­њи­ма у Че­лин­цу, живо­ту по­то­ма­ка до­се­ље­ни­ка и успо­ме­на­ма на њих, те су за­је­дно са пред­ста­вни­ци­ма би­бли­оте­ке оби­шли не­ко­ли­ко гро­ба­ља у ко­ји­ма су са­хра­њи­ва­ни до­се­ље­ни­ци. О тим до­га­ђа­ји­ма пи­са­ли смо у «Че­ли­на­чким но­ви­на­ма» број 125 из апри­ла 2010. го­ди­не.

Са­да смо у при­ли­ци да обја­ви­мо спи­сак и ти­ме под­ста­кне­мо кул­ту­ру сје­ћа­ња на љу­де ко­ји су зна­чај­но ути­ца­ли на по­бољ­ша­ње ква­ли­те­та живо­та до­ма­ћег ста­но­вниш­тва јер су се они ов­дје до­се­ли­ли из мно­го ра­зви­је­ни­јег ди­је­ла Евро­пе и са со­бом су до­ни­је­ли да­шак на­пре­дне ци­ви­ли­за­ци­је. Спи­сак са го­ти­це на ла­ти­ни­цу, име­на до­се­ље­ни­ка – стар­је­ши­на по­ро­ди­ца, пре­пи­са­ла је Ра­дој­ка Ми­лић Кнежевић, кћер­ка Ол­ге Кнежевић, рођене Бран­дл, а уну­ка Мар­ти­на Бран­дла, је­дног од ли­чнос­ти на спис­ку и ве­ли­ког зе­мљо­по­сје­дни­ка у Че­лин­цу. Дос­ко­ра го­то­во ци­је­ли прос­тор изме­ђу ри­је­ке Врба­ње и по­то­ка Ба­ла­ти­на, да­нас нај­ве­ћи дио ур­ба­ног ди­је­ла Че­лин­ца, звао се Бран­дло­ве ба­ре. Ра­дој­ка живи у Бео­гра­ду и пи­ше књи­гу о сво­јој по­ро­ди­ци Бран­дл. Ина­че је по стру­ци агро­ном и до пен­зи­они­са­ња ра­ди­ла је са­ве­зним ин­сти­ту­ци­ја­ма (Ју­го­сла­ви­је). Мар­тин Бран­дл, ко­ји је по­ред ка­пе­ле у Оп­сје­чком са­гра­дио и зво­ник, да­нас је­дан од спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у овом кра­ју, по­сље­д­ње го­ди­не свог живо­та про­вео је код си­на Ри­хар­да у ба­ња­лу­чком на­се­љу Буџак гдје је и умро по­чет­ком 1944. го­ди­не.

Списак досељеника

Списак досељеника на Опсјечко донијели су потомци тих колониста који су својевремено, на челу са универзитетским професором из Граца Арном Вонишом, посјетили Челинац

Obsiecko, 1882

Wirant Andreas

Scheinost Philipp

Kornelson Philipp

Kornelson Albert

Kissinger Friedrich

Bodnar Johann

Heuchert Philipp

Kuffner Sebastian

Ludwig Johann

Scheigovski Josef

Scheinost Johann

Pastor Julius

Berling Valentin

Kuffner Josef

Weber Andreas

Hoffmann Georg

Binder Josef

Gaschler Karl

Reitmeier Karl

Lang Andreas

Prosagivic Sigmund

Lang Leopold

Nowrzki Karl

Meier Johann

Lehner Wenzel

Hausdorfer Johann

Minnich Franz

Lehner Johann

Lang Johann

Reitmeier Ferdinand

Aschenbrenner Franz

Scahffhauser Thomas

Dressler Philipp

Müller Wilhelm

Schmidt Rudolf

Seidl Georg

Hackel Wenzel

Schuster Ignaz

Hartiner Rudolf

Brandl Martin

Voliga Georg

Wojascuk Basel

Fiegel Sanko

Wansiedler Mitar

Onosre Josef

Vilski Ranko

Frohner Josef

Wildburg Adalar, Baron

Gerber Bernhard

Wanisch Franz

Wanisch Eduard

Kuffner Karl

Kuffner Jakob

Kuffner Martin

Geistlinger Johann

Heucher Daniel

Nikolic Mato

Припремио: Момчило СПАСОЈЕВИЋ

Челиначке новине 231, јануар 2019.