У челиначком селу Милошево поводом завршетка градње Храма Пренос моштију Светог оца Николаја 28. маја 2022. године одржано је велико славље којем је присуствовало више стотина вјерника из овог краја и околине. Новосаграђену цркву са више свештеника и богослова освештао је Његово преосвештенство епископ бањалучки господин Јефрем. Након освећења храма служена је света архијерејска литургија и помен свим мјештанима који почивају на оближњем мјесном гробљу, као и борцима који су своје животе дали за вјеру православну и отаџбину српску. Само неколико дана касније почели су радови и на градњи Сале за народ.

Не тражите рај на земљи јер тамо га нећете наћи

Темеље храма у Милошеву владика Јефрем освештао је 22. маја 2021. године, а 18. септембра и звоно тешко 150 кг што значи да је овај лијепи објекат саграђен и комплетно опремљен за само годину дана. То је несвакидашњи и јединствен грађевински подвиг не само у челиначком крају.

Након литургије у проповиједи епископ Јефрем је рекао:

– Драга браћо и сестре, драги уважени кумови овог новоосвећеног храма, драга браћо свештеници, нека нам је од Бога благословен овај дан у који смо се сабрали овдје на овај дивни видиковац који је сада украшен овим храмом, а поводом његовог освећења и уступања на молитвену употребу нашем вјерујућем народу. 

Хвала Богу који нам је дао духовне снаге да кренемо у овако важан посао и да га успјешно завршимо, и ево данас, да славимо управо тим важним поводом. Похваљујем нашу велику вјеру која је дјелотворна и која не трпи никакве пасивности, него је вјера која дјела, која ствара и која оставља иза себе добра и корисна дјела. Ви покренути вашом вјером и љубављу према онима који живе у овом мјесту, према онима који су из њега стицајем околности отишли, али и према онима који на мјесном гробљу овдје почивају, кренули сте у овај посао и успјешно га завршили у рекордном времену. Хвала вам за то. Чувајте ту вјеру коју вам је Бог дао, вјеру која вас покреће да дјелате, и нека тако буде и убудуће. Овог пута сте градили храм, наредног пута ће то бити неки други користан посао за заједницу, или на свом имању, у вашој породици, заправо тамо гдје стварате услове за живот и опстанак наших људи на овом простору.

Овај храм јесте подигнут овдје у непосредној близини вашег мјесног гробља, али он ће служити за све вјерске и духовне потребе вјерника овог села, али и оних који буду овдје долазили. Нека тако и буде, нека овдје буде што више крштених, ако је могуће и вјенчаних, причешћених, једном ријечју да ово не буде само гробљански храм приликом испраћаја наших милих из овоземаљског живота у живот вјечни.

Да нам овоземаљски живот буде увод у Царство небеско

Ми православни хришћани вјерујемо и знамо по основу наше вјере да се нашим овоземаљским животом не завршава наш живот у цијелом. Овај први дио, ово је увод у којем смо се имали прилику опредијелити јесмо ли за вјечност или за неки други пут којим смо мислили да се може. Али кроз нашу вјеру ми смо схватили да смо на овој земљи гости, да долазимо, будемо и покажемо се, искористимо прилику коју нам Бог даје да се спремимо за живот вјечни и да одлазећи тамо постајемо становници вјечног Божијег царства. То ми бивамо душама нашим које су бесмртне, од Бога дане и Богу се враћају, а тијело које је од земље расло, хранећи се земаљским плодовима, оно се у земљу враћа и тамо завршава своје овоземаљско битисање.

Нека нам Бог да да умједнемо и даље стварати добро овдје на земљи, овдје на мјесту гдје сте рођени и порасли, да нам ово буде најдражи кутак под небеским сводом, да овдје остајемо и опстајемо, да ово буде наш простор, јер све друго и другдје, ма колико било добро, оно је туђе, а кад је туђе тамо нам  ништа не може да буде посебно добро, осим за привремени боравак.

Ја нећу посебно никога хвалити за ово дјело јер све ово што сте се трудили је у славу Божију, а онда за потребе вас који овдје живите. Људи вас знају, а Бог препознаје по дјелима које чините. А ово сте добро учинили руковођени вашим свештеницима. Учинили сте добро и доста за кратак период. Ово је и најбољи одговор онима који говоре да су данас времена тешка. Ја те питам – а када су времена била лака? На Земљи је све тешко, све варљиво, све пролазно. Према томе не очекујмо рај на Земљи јер га тамо нећете наћи. Зато нека нама Бог помогне да ми, вођени његовом светом десницом која нас усмјерава увијек у правилном смјеру, будемо дјеца Божија, да останемо такви довијека, да живимо часно, да живимо поштено, да тежимо поштеном циљу, да до тог циља стижемо поштеним начином и средствима. Нема другог начина. Они који мисле другачије на крају се ипак преваре.

Ја призивам благослов Божији на све вас, а данас смо се овдје молили и за све наше покојнике који овдје почивају, као и за наше вође и војнике који су своје животе дали за своју вјеру православну и отаџбину нашу. Нису то само ријечи које се лијепо слажу, ово су крупне ријечи које стално треба да су нам на уму. Да смо могли да не волимо своју вјеру били бисмо неко други. Такође, да смо могли да не волимо своју земљу, лако смо је могли продати и предати или издати. Али, како кад смо је наслиједили од наших старијих и дужни смо је предати нашим млађима. То је наша света обавеза. И зато нека Бог упокоји оне који су своје животе дали за вјеру и отаџбину нашу, а вама нека је благословен овај и сваки наредни дан – рекао је епископ бањалучки Јефрем приликом освећења.

Бањалучки архијереј потом је додијелио архијерејска признања грамате за нарочит допринос градњи храма у Милошеву. Грамате су додијељене: кумовима храма Богољубу и Бранкици Марјановић, Радиславу Марјановићу, Петру Марјановићу и Грађевинском одбору у чије име је признање примио Вукан Драгојевић.

Борислав МАКСИМОВИЋ,

Челиначке новине 272, јуни 2022.