Иако има тек дванаест година Лазар (Миладина и Радојке) Бајић (2007) из Јошавке већ је овјенчан громогласним аплаузима у великим домаћим и иностраним концертним дворнама одакле је понио ласкава признања са еминентних музичких фестивала. Јест дјечак, али и виртуоз на хармоници. Ученик је шестог разреда Основне школе «Младен Стојановић» у Јошавци и трећег разреда ниже Музичке школе у Бањалуци. Школе похађа паралелно што значи да, чим му се око подне заврши настава у Јошавци, из учионице директно сједа у аутобус и путује за Бањалуку да би кући стигао тек у предвечерје. Али, тиме му се не завршавају обавезе јер слиједи свакодневно двочасовно вјежбање на хармоници и обавезе из редовне наставе. Дода ли се томе да већ три године учи и њемачки језик у Глосе центру у Бањалуци може да се закључи да му је обавеза на врх главе.

– Хармонику сам прихватио у шестој години, а са осам година кренуо сам у Нижу музичку школу. Јесте мало напорно бити по цијели дан на настави, али мислим да добро подносим обавезе јер волим ово што радим. То се мало одражава и на оцјене у мојој школи у Јошавци јер због честих путовања на концерте и фестивале морам да изостајем и да накнадно сустижем моје школске другаре, али вјерујем да ће коначан резултат бити одличан – прича Лазар.

Не пропушта прилику да се својој разредници Марији Савичић, свим својим наставницима и руководству школе захвали на разумијевању које схвата и као њихову подршку његовом раду.

Чести наступи на сцени изградили су га и као озбиљног саговорника тако да одаје утисак да је знатно старији од својих вршњака. Али, стас га одаје.

У Нижој музичкој школи налази се у класи професора Саве Човичковића, професора хармонике који је на Музичкој академији ХТФ ВСМУ у Братислави, у класи професора Бориса Ленка, стекао звање магистра. Добитник је великог броја награда и стручних признања и већ је на међународној музичкој сцени познат као изузетан педагог. Његови ученици већ годинама освајају прва мјеста на државним и интернационалним такмичењима у Србији, Хрватској, Чешкој, Италији, Њемачкој, Аустрији. У Лазару види не само велики таленат, него и озбиљност, жељу за напредовање.

– Наравно, да ми је жао што Лазар не може са вршњацима да се безбрижно игра јер знам да га исцрпљују свакодневне и напорне обавезе. Ми на њега не вршимо притисак. Ово је заиста његов избор, и онда смо се ја и Миладин договорили да му будемо подршка. Миладин ради готово по цијели дан и зато ја Лазара пратим на наставу у Бањалуку и углавном по такмичењима и концертима, а сва наша путовања одвијају се јавним превозом што је још веће оптерећење. Ово није само физички него и финансијски напор, али вјерујем да огромна већина родитеља жели помоћи својој дјеци у реализацији њихових амбиција. Он није захтјеван. Као дијете веома је скроман, али воли сцену и не осјећа трему пред наступе ни на наступима. Није он неко ко жели да се експонира, да доминира, он једноставно воли ово што ради и зато лакше подноси обaвезе и притисак – објашњава Лазарова мама Радојка.

Лазар често јавно наступа, што као подршка неким културним догађајима, на приредбама, што на концертима и такмичењима. Гостовао је и у више телевизијских емисија.

– Ја одрађујем програм мог професора хармонике, а наравно учим и пјевање (солфеђо), али тиме нисам баш нарочито одушевљен. Хармонику сам заволио преко нашег народног музичара Славољуба Петровића Цане који ми је био први учитељ на овом инструменту. Узор ми је Петер Марић, музичар родом из Србије који дјелује у Паризу и који је промотор електричне хармонике, а волим класику, обожавам Ричарда Гулијана. Свирам на дугметари Пиђини, али наравно, промијенио сам их већ неколико – каже Лазар.

Пуна му је соба признања, углавном најласкавијих, са многих престижних музичких такмичења у Бањалуци и Сарајеву, односно у Републици Српској и БиХ, али по иностранству. Посебно се дичи признањима освојеним у Грацу и Прагу, као и признањем које је добио од Владе РС за афирмацију младих музичара. Тренутно се припрема за Свјетско такмичење у Клигенталу (Њемачка) јер он је, спортским рјечником казано, првак државе у својој конкуренцији.

Каже да воли лијепе филмове, радо чита књиге и стрипове, управо је завршио Робинзон Крусо, а са великим жаром прати и спортска дешавања на домаћој и свјетској сцени. Његов отац Миладин каже да би Лазар већ сада могао да ради у спортској редакцији озбиљног медија.

Боро МАКСИМОВИЋ