Младен (Михајла) Ђурић из Челинца има 24 године, а студент је шесте године медицине на Медицинском факултету у Бањој Луци са просјеком оцјена 9,79! Као најбољи студент првог циклуса у области медицинских и здравствених наука на универзитетима у Републици Српској за академску 2017/18. годину избио је на прво мјесто на коначној ранг-листи Фонда „Др Милан Јелић“!

Основну школу завршио је у Челинцу као ђак генерације и носилац дипломе „Вук Караџић“. Током основног школовања остваривао је запажене резултате на републичким такмичењима из физике и математике о чему су писале и „Челиначке новине“. Потом уписује медицинску школу у Бањалуци коју такође завршава одличним успјехом.

На питање зашто као талентовани математичар и физичар није изабраo техничке науке, машинство или електротехнику прије свега, него се одлучио за медицину, одговара.

– Побиједила је жеља да учим о човјеку и стеченим знањем људима пружим шансу за срећнији, здравији и дужи живот. Као дијете маштао сам да помажем људима, а рано сам схватио да је то најбоље радити помажући им да сачувају своје здравље и побиједе болести с којима се суоче. У здравству помажући појединцу, ви заправо помажете цијелој његовој породици и његовим пријатељима, али и друштву које ће од здраве и способне особе имати користи.

Вријеме је показало да Младен са избором занимања није погријешио. Бити и просјечан студент медицине, захтијева огроман труд. А колико тек напора треба уложити да би се званично понијела титула први међу најбољима у једној изузетно захтијевној области, знају само они који то и остваре.

– Наравно ова „титула“ са собом носи одговорност да радим још више и будућом каријером је оправдам. Током студирања потребан је јак мотив, одлична организација времена и добро постављени приоритети. Медицина тражи рад, дисциплинованост и упорност, али на првом мјесту љубав према струци и науци. Сав уложен труд током студирања медицине води ка једном циљу, а то је спасен људски живот. То је мој мотив. Живот нема цијену и оног тренутка када сам уписао медицину било ми је јасно колико пожртвовања и одговорности посао љекара захтјева. Донио сам одлуку да ћу живот посветити медицини и након студија ћу као љекар увијек улагати максималне напоре у бици за здравље пацијената. Мислим да сам овим својим резултатом показао да сам организована особа посвећена својој струци, али не мислим да сам с овим већ постигао свој циљ. Ово је само једна етапа – објашњава Младен и додаје да успијева да нађе времена и за дружење са пријатељима и бављење спортом.

Не сматра да је позван да дијели савјете како се постаје одличан студент. Каже да свака особа треба да пронађе свој пут и да нема правила. Он преноси свој начин студирања.

– Када се посветим једном предмету, потпуно сам у тој области, трудим се да користим сву доступну литературу и да одлично усвојим нове информације. Оцјена 10 је само резултат таквог приступа, темељитости. Ја никада нисам поништио оцјену у индексу.

Током друге године студија био је ангажован као студент демонстратор на предмету анатомија. Први научноистраживачки рад, и то из области микробиологије, урадио је са 20 година. Презентовао га је на иностраном студентском конгресу. Октобар 2016. године провео је на студенској размјени у Њемачкој, и том приликом обавио праксу на Универзитетској клиници у Ерлангену. Утисци су му још увијек свјежи.

– Универзитетска клиника у Ерлангену једна је најпрестижнијих клиника у Њемачкој. Ерланген је град који има стратегију да у будућности постане главни њемачки центар за медицинска истраживања и производњу медицинске опреме, а посебно је познат по електронској индустрији Siemens AG. Током првог дијела праксе активно сам учестовао у раду хируршке клинике, асистирајући у више оперативних захвата. На кардиологији сам радио на стационарном дијелу, ехокардиографској сали, амбулантама, а потом за мене најљепшем периоду, у салама за катетеризацију и електрофизиологију. Имао сам прилику да присуствујем најкомпликованијим интервенцијама које су изводили њемачки интервентни кардиолози. Најјачи утисак на мене је оставио директор Клинике за кардиологију и ангиологију, проф. др Stephan Achenbach, један од најзвучнијих имена њемачке кардиологије, који је 2015. године уврштен на листу Thomson Reuters “The World’s Most Influential Scientific Minds”, као један од најчешће цитираних научника на свијету – прича Младен.

Каже да му je циљ није „само“ да постане љекар, већ да постане одличан љекар, стручњак у области коју специјализира. Највише га интересују области интерне медицине, док га од хируршких грана привлачи кардиохирургија.

– Први корак ка том циљу је стицање теоријског знања, затим слиједи примјена стеченог знања у клиничкој пракси, а као резултат добија се стручност. Корак по корак, константан рад, и тако цијели живот.

На крају разговора са једним младим човјеком који је на корак од дипломе медицинског факултета са изузетним оцјенама и карактеристикама и који још одлично говори енглески и њемачки језик у данашњим околностима готово је немогуће избјећи питање – спрема ли се да оде у иностранство?

– Познавање страних језика омогућује ми да се као љекар запослим у иностранству. Али, ја се прије свега надам одличним понудама за посао у Републици Српској. Могућност да радим у области медицине коју желим као и одлични услови за напредак и моје стручно усавршавање, задржаће ме на овим просторима.

Борислав МАКСИМОВИЋ