У прошлом броју «Челиначких новина» најавили смо хуманитарну акцију чији је циљ изградња куће Драшку и Добрили Станојевић из Бараковца и њиховој дјеци Немањи, Ђурђини и Анђели, а коју су покренули Парохија челиначка и Драшкове комшије. Челиначки пароси Радивој Вујанић и Дејан Поповић у суботу, 17. новембра, посјетили су поново ову породицу чије је дворише већ озбиљно градилиште. Након изградње темељне плоче почело је зидање и, ако дозволе временски услови, за неколико дана прва етажа биће завршена. Интензивни радови као да су дали крила овој вишечланој породици. Домаћин Драшко више је него задовољан темпом радова и осмјех с његова лица не силази. Задовољни су и мајстори, све његове комшије, јер веле да је и он честит човјек који радо другима притрчава да помогне.

– Иако смо се надали да ће ова хуманитарна акција бити успјешна јер смо се увјерили да се ради о честитој породици која је омиљена у комшилуку и која има троје мале дјеце нисмо могли ни сањати да ће сам старт бити овако успјешан. Ево, видите, комшије добровољно и бесплатно изводе грађевинске радове честито као да себи раде, а акцију је поред појединаца финансијски, у материјалу или с механизацијом подржало више предузећа. За сада, а по њиховој жељи, нећемо објављивати имена дародаваца, али за то има времена јер свако дјело конац краси, а не почетак – каже протојереј Радивој Вујанић не сумњајући да ће се акција успјешно окончати.

А ево како је почело.

Бараковац је једно од најсиромашнијих челиначких села. Стрме њиве су шкрте и неподесне за рад механизацијом. За живот у Бараковцу, гдје хљеб има девет кора, баш треба имати храбрости. И зато су многи одавде отишли,  доље у долину Врбање, Зелени Вир, Бањалуку или Челинац.

И поред тога има доста породица које су из више разлога остале на дједовини.  У само пет кућа Станојевића смјештених у једној долини на Бараковцу недалеко од извора Црног потока који разграничава челиначку и бањалучку општину има чак седамнаесторо дјеце! Више него у многим великим селима гдје су услови за живот знатно издашнији. У оној најтрошнијој и најстаријој кући живе Драшко и Добрила Станојевић са својом дјецом Немањом, Ђурђином и Анђелом и Драшковим оцем Милорадом. Кућа је подигнута прије пола вијека и потпуно је неусловна за вишечлану породицу. Зато су Драшко и Добрила уз стару кућу почели да граде нови дом како би својој дјеци створили услове за нормално одрастање. Темељ је саграђен прије мејсец дана.

– Немања нам је најстарији и иде у четврти разред основне школе, Ђурђина је други разред, а Анђела је прије мјесец дана први пут упртила на рамена школску торбу. До Зеленог Вира пјешаче два километра, а одатле аутобусом иду у Врбању у школу. Жељели бисмо им створити услове за живот и учење као што имају и друга дјеца и зато смо почели градити нову кућу – објашњава Драшко.

Он се претежно бави експлоатацијом шуме и пољопривредом, онаквом каква је могућа на стрмим бараковачким њивама. Одлучили су да овдје остану да живе и да услове живота у међувремену поправљају. Драшко кад год добије прилику да негдје заради надницу одазове се. Добрила је ангажована у домаћинству и око стоке.

– И Драшко и Добрила су вриједни и честити. Боре се са животним тешкоћама колико могу, али је очигледно да сами не могу да савладају све препреке.. Својим начином живота и људским врлинама ова породица је заслужила подршку друштва и ми, као њихове комшије, смо спремни да им помогнемо – казује Југослав Личина.

Према његовим ријечима Драшко је нерадо прихватио да му се кућа гради путем хуманитарне акције.

– Он би најрадије да својим средствима и без ичије помоћи својој породици сагради нову кућу, али је очигледно да би то потрајало дуже вријеме. Сви страхујемо и да би то било опасно по здравље његове дјеце – каже Југослав

који је са Мишом Предићем и покренуо иницијативу да се Драшковој породици помогне да што прије усели у нови дом.

Међу првима добили су подршку својих свештеника: Радивоја Вујанића и Дејана Поповића.

– Знамо ову вриједну породицу и чим смо чули од наших честитих парохијана да им желе помоћи са великим задовољством смо одлучили да и ми учествујемо у овом племенитом послу. Нажалост, парохија нема своја намјенска средства са којима бисмо сами могли саградити ову кућу, али зато ћемо материјално учествовати у складу са својим могућностима. Настојаћемо у ово добро дјело милосрђа укључити што више добрих људи и колектива – рекао је прота Радивоје приликом посјете породици Станојевић. Према његовим ријечима ову акцију треба ефикасно завршити како Станојевићи још једну зиму не би провели у тешким условима.

Челиначки парох и вјероучитељ Дејан Поповић подсјећа да је Божија благодет кад неко некоме може да помогне и да ту прилику нико не треба да пропусти. Посебно га радује жеља комшија да дају свој допринос.

–  Комшије Станојевића немају много новца, али имају добро срце, вјеру и велику љубав и изразили су намјеру да помогну у раду. Позивам све људе добре воље и колективе да узму учешће у овој племенитој акцији и да помогну у границама својих могућности да ова бистра и здрава дјеца што прије добију нови дом. Увјерени смо, као и сваки пут када смо покретали овакве и сличне  акције, да ће се добри људи одазвати и учествовати у овом племенитом дјелу изградње дома овој породици – каже отац Дејан.

Жиро-рачун

Средства намијењена за градњу куће могу да се уплате на рачун Црквене општине СПЦ Челинац број: 5515001124903881 са назнаком за кућу Драшку Станојевићу, или лично у управи парохије.

Борислав МАКСИМОВИЋ