Јелена Иванковић, директор Народне библиотеке «Иво Андрић» Челинац: Бесједа поводом додјеле «Михољданске повеље»

Kада је предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске господин Рајко Кузмановић недавно на једном импозантном скупу рекао да се Челинац у ширем окружењу по култури препознаје и да локална заједница треба да искористи тај потенцијал, за нас, челиначке културне ствараоце и активисте, то је било велико признање. Као одговорни људи ту похвалу схватили смо и као још већу обавезу да упркос свим проблемима с којима се сусрећемо и даље своме крају помажемо да се афирмише као заједница гдје се цијенe култура и умјетност, гдје се поштује све што је лијепо и племенито. Ако ка том циљу имамо испред себе сви још далек и тежак пут, то не значи да треба да одустанемо од путовања.

Култура не спада у друштвену потрошњу како неки погрешно, из незнања или лоших намјера, тумаче ову област. Култура је једна од грана људске дјелатности која највише покреће стваралаштво у једној средини и позитивно утиче на њен друштвени и привредни развој. Друга је ствар што неке средине то користе, а неке не. Економисти су израчунали да уложени један евро, долар или марка, у културу вјеровали или не, тој друштвеној заједници враћају чак 17 пута више. Уздишемо и на само помињање Београда, Дубровника, Париза, Рима, Беча, и неких других мјеста. Покушајте да их замислите без њихове културе. Да ли би у нама ови градови побуђивали осјећај усхићености и зависти у најљепшем смислу кад би им неко одузео ону њихову љепоту духа и људске маште?

Народна библиотека «Иво Андрић» има улогу мотора челиначке културне заједнице. Са књижним фондом од око 25.000 књига, издавачком дјелатношћу, завичајном збирком у којој сакупљамо сву вриједну архивску грађу и модерном читаоницом, без претјеривања може се рећи да спадамо међу боље библиотеке Републике Српске иако немамо намјенску зграду, а и буџет нам је више него скроман. Прије пола године почели смо са активностима преласка на модерни библиотечки програм cobiss. Нисмо срећни чињеницом да неке библиотеке у Републици Српској, и то из боље развијених општина од Челинца, тај програм бесплатно добивају, а нас ће коштати преко 4.000 КМ, али не желимо заостајати у технолошком процесу.

Ми у Челинцу имамо неколико културних пројеката који нашој заједници могу да служе на понос.

Прије свега то је издавачка дјелатност наше библиотеке и Српског просвјетног и културног друштва «Просвјета» коју смо утемељили одмах послије рата и у којој смо припремили преко 40 књига међу којима је више њих од капиталне вриједности. Захваљујући тој активности мало која општина у Српској има овако обрађену писану грађу о себи.

Ту је и «Михољданска повеља» која ће сљедеће године имати своју 20. епизоду и за ту прилику планирамо објавити ЗБОРНИК. На овај начин, а ми мислимо да је лијеп и достојан труда, захваљујемо се свим оним појединцима и колективима који наш завичај афирмишу на културном плану.

«Челиначке новине» излазе мјесечно од почетка 2000. године и у припреми је 204. број. Јубиларни 200. свечано смо обиљежили љетос. Наши читаоци, Челинчани у завичају и они расути широм свијета, одавно су овај лист прихватили као породичну вриједност, а медијској заједници Републике Српске је познато да смо специфични по томе што афирмишемо живот, а не смрт, што се дивимо култури, а не разним ријалитима, што његујемо поуздану и коректну информацију, а не таблоидно новинарство.

Сви ови пројекти настали су од идеје до реализације у нашој Библиотеци и искључиво на ентузијазму.

Ту је и Књижевна награда «Славко Јунгић Јесеј» намијењена ствараоцима млађим од 30 година. Додјељујемо је већ четири године у сарадњи са «Винаријом Јунгић» која је покровитељ ове награде и за који дан расписаћемо кункурс за 5. награду која се додјељује на свечаности 14. фебруара на Трифундан у «Винарији Јунгић».

Споменимо да је управо захваљујући напорима наше Библиотеке стари град Змајевац код Челинца прије четири године уврштен на листу Националних споменика културе БиХ. Пред институцијама Српске и локалне заједнице сада је обавеза да се том историјском подручју коначно посвети пажња коју заслужује.

Изузетно цијенимо афирмисане ствараоце и њихова дјела радо популаришемо, они су нам узор, али желимо да помогнемо и локалним прегаоцима из те области да уђу у чудесни свијет умјетности. Радимо по провјереном рецепту – мислимо глобално, а дјелујемо локално.

Челинац красе умјетници и културни ствараоци попут књижевника Момчила Спасојевића и Мирка Вуковића, ту је Борис Максимовић чија је збирка путописа «Хаџилук племенитом сну» за кратко вријеме доживјела два издања, а судећи по интересовању ускоро се може очекивати и треће. Борис је и уредник часописа за културу «Талас» чији други број је управо изашао а који је већ на себе скренуо пажњу културне заједнице БиХ. Поменимо и сликаре Зорана Сувајца Зографа и младу Рајну Савић.
На више факултета у земљи и иностранству и на академијама умјетности -сликарству, драмској умјетности, музици, књижевности школују се бојни млади Челинчани који ће, чврсто вјерујемо у то, за коју годину сигурним кораком поћи за Челинчанима, иначе добитницима «Михољданске повеље», академика Рајка Кузмановића и Драге Бранковића, Ранка Павловића, Николе Пејаковића, Добривоја Антонића, Љубице Перкман Топић, Остоје Ђукића и других.

Споменимо овдје и културно-умјетничка друштва која дјелују у Челинцу гдје се већ 12 година одржава смотра фолклора, затим Етно групу «Дукат» и Јошавачки тамбурашки оркестар који такође у својој области на лијеп начин доприносе развоју и афирмацији културе.

Наша Библиотека његује коректну и успјешну сарадњу са Центром за спорт и културу, СПКД «Просвјета», образовним и културним установама у општини и окружењу, свим удружењима грађана у општини, али и са свим појединцима који нам се обрате за помоћ или подршку, од ђака, преко студената до радника и културних и научних стваралаца.

На крају, драги пријатељи, морам рећи и ово, мада то сви добро знамо. Посљедњих деценија под културу се често сврстава забава у коју чак и из јавних буџета се издвајају средства која су некад била намијењена култури и умјетности. Они за своје пројекте, (замислите, на њиховим плакатама се појављују наслови «културно-забавна манифестација» попут – први глас нечега, потрага за разним талентима, брзо испијање пива, роштиљијада, штрапаријада, ту су и разни назови народни обичаји који немају везе с културом па ни са лијепим укусом), добијају више средстава од књижевних манифестација, позоришних представа, изложби слика. Већи хонорар добије пивопија који за 9 секунди попије пиво од аутора вриједне књиге. Њима, не само приватни медији него и јавни сервиси, уступају ударне термине, а култури по који минут остављају простор у поноћ или репортажу за седмични односно мјесечни преглед. То је дугорочно опасно и друштвено ретроградно. Отуд толики ријалити и друштво какво имамо. Запитајмо се коме све то треба, гдје ти и такви програми који ће се тек измислити усмјеравају младе, каква је то њима порука?

Захваљујем Вам се на указаној пажњи.

Челинац, о Михољдану 2016. године