Милан Црнић: Најдража су признања од својих

Милан Црнић, један од овогодишњих добитника највећег општинског признања, «Плакете општине Челинац», која се додјељује поводом славе општине, свој кратак одмор и боравак у завичају искористио је да посјети нашу редакцију и да се на овај начин захвали «Челиначким новинама», Скупштини општине, али и грађанима Челинца који су његов хумани гест на најљепши начин примијетили и вредновали.

Подсјетимо, Милан је 8. јуна ове године из набујале ријеке Пјаве код Тревиза у Италији извукао једног италијанског дјечака и тако му спасио живот.

– Све се десило изненада, и олуја, и моје уочавање дјечака у опасности, и моја реакција. Ја то нисам учинио да бих постао херој. То ми није било ни на крај памети. Урадио сам то инстинктивно, не размишљајући ни о чему другом него само како да учиним оно шта ми је у том тренутку била обавеза – казује Милан.

milan-crnic

Непуне двије деценије ради као кувар у Италији, а прије тога неколико година исти занат «пекао» је у Њемачкој. Занимљиво је да је по струци грађевинац. Његов отац Ђуро, погинули борац Војске РС, био је један од најбољих тесара у Челинцу. Милан је у кухињу ушао сасвим случајно, захваљујући ујаку Мирку Драгојевићу. Већ неколико година италијански ресторани отимају се за њега. А зна се да је Италија, земља културе, историје, вина, туризма и невјероватне националне кухиње.

– Док сам спасавао дјечака цијели догађај снимала је једна телевизија и тај снимак пренијеле су бројне друге као и разни портали. Био сам и гост на четири телевизије, али ипак мени је најдраже да је то примијећено у моме завичају. «Челиначке новине» сам пуним срцем носао по Тревизу и хвалио се Италијанима признањем које сам добио. Жао ми је што због обавеза нисам могао присуствовати додјели признања, али овим путем захваљујем се општинској власти, «Челиначким новинама» и грађанима Челинца што су дали прилику мојој мајци Миљи да у моје име буде ту, на јубилеју «Челиначких новина» и на Свечаној академији општине Челинац. То што сам урадио, урадио сам зато што су ме родитељи Миља и Ђуро тако одгојили и што носим њихове гене – казује Милан.

Искористили смо прилику да с Миланом, као младим и успјешним човјеком, направимо паралелу између Италије и Републике Српске.

– Жао ми је што нисмо као народ боље организовани, што не цијенимо своје материјално, културно и природно богатство. Имамо љепшу природу од Италијана, али је својим немаром обезвређујемо. У Италији тешко можеш наћи неуредно двориште, а код нас опет ријетка су она уређена. Зато и не чуди што су нам јавне површине неуредне, што су нам природни бисери и културно-историјски споменици затрпани смећем и коровом. Не радимо оно што најбоље знамо него се често из помодарства и ко зна чега другог прихватамо и онога што нема никакву перспективу и што нам не иде од руке – прича Милан.

Каже да се у Италији добро скућио. Задовољан је послом и примањима, а вели да му и супруга Гордана има посао којим је задовољна.

– Истина, ни Италија није што је некад била, али нас двоје имамо нешто бољи посао од просјека наших људи у Италији. Захваљујући томе купили смо стан и с двоје дјеце тамо живимо сасвим пристојно, мада пристојно и радимо – казује Милан.

 

Б. МАКСИМОВИЋ

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s