Како је Натниша Натханион Пен с Тајланда провела студентску праксу у челиначкој штампарији «Дизајн»
Натниша Натханион је двадесетдвогодишња студенткиња графике из Тајланда која је ово љето провела на пракси у штампарији „Дизајн“ Челинац! Након успјешно одрађене праксе током које је склопљено и чврсто пријатељство између ове дјевојке и радника и руководства овог колектива, у ресторану «Житњак» власник штампарије «Дизајн» Душко Пејаковић приредио је и опроштајно дружење на којем су прорадиле и емоције. Том приликом радници «Дизајна» својој симпатичној колегици поклонили су сат, а власник штампарије мајицу – сувенир са змијањским везом, културним добром Срба овог краја које је под заштитом УНЕСКА. Искористили смо ову јединствену прилику да о боравку једне Тајланђаке у Челинцу забиљежимо причу у «Челиначким новинама».

Пен (тако од миља ову дјевојку зову приајтељи), како си од свих мјеста на свијету дошла у Босну и Херцеговину и то баш у Челинац?
Ја сам чланица студентске организације IAESTE и преко ње сам се пријавила за неку праксу. Босна и Херцеговина је била заправо мој једини избор, јер за моје занимање у том тренутку није било других пракси. Нисам знала шта да радим, али ми је професор с факултета савјетовао да обавезно прихватим ту опцију и да дођем овдје јер, како је он рекао, БиХ је земља са предивном природом и то треба доћи и видјети. И морам признати – заљубила сам се у Бањалуку. Стигла сам овдје прије три седмице, прошле седмице сам била на рафтингу и било ми је сјајно. Пошто студирам индустријски инжењеринг ја сам тражила неку фабрику, али ми је и овдје у штампарији «Дизајн» јако занимљиво јер стижем пуно нових искустава. Овдје ми је све некако ново, али опет уживам у томе и стално нешто учим.

Шта ти се највише свиђа овдје?
Највише ми се свиђају планине, дрвеће, и природа генерално. Била сам у Бочцу и одушевила сам се. Али и даље ми је чудно вријеме овдје. У једном дану се промијену четири годишња доба. Код нас није тако.
Недостаје ли ти дом?
У почетку ми је дом јако много недостајао, али сада не толико јер је хостел у Бањалуци у којем станујем препун људи са свих страна са којима могу да се дружим и то ми много олакшава ситуацију. Мислим да тренутно имам друштво из 15 различитих држава.
Јеси ли овдје стекла неке пријатеље?
Јесам! Упознала сам доста људи из ИАЕСТЕ-а, а још више људи преко њих.
Шта ћеш радити када се вратиш у Тајланд?
Желим прво да завршим факултет, а онда да нађем посао. С обзиром на то да студирам индустријски инжењеринг привлачи ме јако много ауто-индустрија и у њој бих вољела једног дана да радим.
Јеси ли путовала кроз остатак РС и БиХ?
Сутра идем у Мостар, а сљедеће седмице у Сарајево, дакле, нисам нигдје била осим Бањалуке и Челинца.
А у којим си још земљама била осим БиХ?
Босна и Херцеговина је, у ствари, моје прво право путовање у иностранство, јер никада раније нисам била нигдје ван Тајланда. Истина, једном сам била на граници са Мјанмаром, чак сам ушла у ту земљу неких 100 метара и била сам тамо само сат времена, па то баш и не може да се рачуна.
Дакле, од свих земаља овог свијета ти си прво дошла баш у БиХ и то ни мање ни више него у Челинац!
Па да, управо тако! (смијех)
Шта мислиш о људима које си до сада упознала?
Људи су заиста јако љубазни, пријатељски настројени и радознали. Нисам заиста имала ни једно једино негативно искуство и цјелокупно искуство ће ми остати у дивном сјећању, у то сам сигурна.
Јеси ли задовољна колективом гдје си проводила праксу, колегама у штампарији, послодавцем Душком Пејаковићем?
Јако сам задовољна (опет смијех). Дивни су. Помагали су ми да се снађем, објашњавали сав процес рада. Челинац и ова штампарија, а нарочито колеге, остаће ми у лијепом сјећању. Хвала свима!
Борис Максимовић