„Челиначке новине“ су у прошлом (193) броју отвориле причу о урбаној култури живљења у Челинцу која ће се наставити и у наредним бројевима. С тим у вези тражимо одговор на питање „Зашто Челинац нема парка“ и отварамо досије „Како је убијано челиначко дрвеће“, а све са циљем подизања квалитета живота у Челинцу на виши ниво. Зашто не и одговорности без које нема уређеног друштва?

Ово је прича о страдању не баш обичног нутканског пачемпреса који је посјечен 2003. године, а тим поводом у „Челиначким новинама“ број 43, из јуна исте године на 23. страници објављена је читуља са фотографијом убијеног дрвета сљедећег садржаја:

Обавјештавамо шумарске стручњаке и екологе широм Републике Српске да је овога љета трагичним и неразумним случајем са лица земље нестао

                     НУТКАНСКИ ПАЧЕМПРЕС

                              (форчунова палма)

         Шампион Републике Српске у својој врсти.

 

Тиме је Челинац остао без једног од пет шампиона који су сврстани у „Каталог највећих стабала РС“, а улица Милоша Дујића, гдје га је на јавној површини засадио и до шампионског ореола уздигао Драго Хробат, без свог украса и поноса.

На 240 метара надморске висине успио је достићи пречник 38 центиметара, висину 16,5 метара и ширину крошње пет са пет метара. Имао је лијепу прилику да достигне максималне димензије које ова врста достиже у својој домовини која се простире од Аљаске преко  Стјеновитих планина и Орегона до Калифорније: висину 40 метара, дебљину 200 цм и старост пет до шест вјекова. Челинчани су га у томе спријечили и остали досљедни себи – да не примјећују оно чим се у другим крајевима, ове све еколошки унеређеније планете, диве.

Преживио је неколико тешких година међу које свакако спада и рат, али је страдао од накарадних урбаних визија гдје осим бетона и асфалта ничему другом нема мјеста.

Нека судбина, сада већ бившег шампиона Републике Српске, буде аларм градским оцима Челинца да хитно приступе изради каталога дрвећа града на Врбањи који имају остала мјеста која држе до здраве и лијепе животне средине, како судбину овог стабла и дрвореда липа не би доживјела још нека.