Кон­сти­ту­и­са­њем но­ве ло­кал­не вла­сти тре­ба­ло би да поч­не рје­ша­ва­ње на­го­ми­ла­них социјал­них и еко­ном­ских про­бле­ма. Ра­зум­но је по­ста­ви­ти пи­та­ње, ко­ли­ко је ова локална власт способ­на да то учи­ни, јер се ма­ње-ви­ше ра­ди о оној ис­тој ко­ја је за то има­ла при­ли­ку по­сљед­њих пет-шест го­ди­на, а мно­ги се сла­жу са кон­ста­та­ци­јом да ни­је би­ла на ви­си­ни поста­вље­ног и при­хва­ће­ног за­дат­ка што су у по­твр­ди­ли и из­бо­ри јер се углав­ном на локалним изборима гла­са­ло про­тив вла­сти, а не за опо­зи­ци­ју. Ври­је­ме ће по­ка­за­ти да ли је из про­те­клог пе­ри­о­да не­што ви­ше на­у­чи­ла и да ли ће “ин­фу­зи­ја” у ви­ду ДНС ко­ја је потекла ве­на­ма око­сни­це ста­ре/но­ве вла­сти СНСД, и до­не­кле но­ва струк­ту­ра од­бор­ни­ка, би­ти до­вољ­на да се за­у­ста­ви да­љи пад жи­вот­ног стан­дар­да Че­лин­ча­на. Углав­ном, мно­ги ка­жу, ова­ко ка­ко је до са­да ра­ђе­но ви­ше не мо­же, ина­че одо­смо у…

По оцје­ни ре­пу­блич­ке вла­де Че­ли­нац је и да­ље у дру­штву сред­ње раз­ви­је­них оп­шти­на Срп­ске. То ви­ше го­во­ри о ста­њу у ре­пу­бли­ци не­го о еко­ном­ском на­прет­ку ове оп­шти­не.  Из Министарства финансија РС надлежни су недавно саопштили да је Челинац међу најзадуженијим општинама. У општини ће рећи да је то «само» око пет милиона КМ, али је чињеница да се и то тешко «сервисира».

Лош жи­вот­ни стан­дард у Че­лин­цу по­твр­ђу­ју и по­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку РС. Је­дан од њих ка­же да се у Че­ли­нац у 2011. го­ди­ни до­се­ли­ло укуп­но 69 ста­нов­ни­ка од че­га три из Фе­де­ра­ци­је БиХ, је­дан из Брч­ког Ди­стрик­та и 65 из дру­гих оп­шти­на РС. У истом пе­ри­о­ду исе­ли­ло их се 139 од ко­јих је 129 од­се­ли­ло у дру­ге оп­шти­не РС, а 10 у Феде­ра­ци­ју БиХ. Са­мо на по­љу уну­тра­шњих ми­гра­ци­о­них кре­та­ња Че­ли­нац је за го­ди­ну си­ро­ма­шни­ји за 70 ста­нов­ни­ка чи­ме је на­ста­вљен не­га­тив­ни тренд ко­ји се од­ви­ја ци­је­ли по­сли­је­рат­ни пе­ри­од. Че­лин­ча­ни се нај­ра­ди­је од­лу­чу­ју за се­лид­бу у су­сјед­ну и обли­жњу Ба­ња­лу­ку. У ту свр­ху не­ри­јет­ко про­да­ју сво­је не­крет­ни­не, а за ку­по­ви­ну но­вих у Ба­ња­лу­ци тре­ба­ју на­ми­ри­ти знат­но ве­ћу су­му. Пра­ву уз­бу­ну иза­звао би по­да­так ко­ли­ко се Че­лин­ча­на исе­ли­ло у ино­стран­ство, ко­јег ни­ко не­ма. Ре­зул­тат све­га је по­ра­зна сли­ка: у про­шлој години у Че­лин­цу ро­ђе­но је 30 дје­це ма­ње не­го у прет­ход­ној, а не са­мо по се­ли­ма, не­го и у цен­тру Че­лин­ца, оста­ле су пу­сте број­не ви­ле.

Да се не ра­ди са­мо о свјет­ској еко­ном­ској кри­зи, да ло­кал­на власт ни­је не­ви­на, по­твр­ђу­ју број­ни при­мје­ри ко­ји ука­зу­ју да се она за­пра­во од­ро­ди­ла од сво­јих гра­ђа­на. Ме­ди­ји су тако­ђе об­ја­ви­ли не­ка ис­тра­жи­ва­ња на ре­пу­блич­ком ни­воу ко­ји по­твр­ђу­ју да че­ли­нач­ка власт без мно­го раз­ми­шља­ња ола­ко гу­ра сво­је ру­ке у џе­по­ве сво­јих гра­ђа­на. У Че­лин­цу, на при­мјер, дво­је­зич­ни род­ни лист ко­шта чак 20 КМ, а у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву три мар­ке. Да бисте из­ва­ди­ли три основ­на до­ку­мен­та ко­ја су вам по­треб­на за рје­ша­ва­ње ве­ћи­не администра­тив­них по­сло­ва, тј, дво­је­зич­ни род­ни и вјен­ча­ни лист и увје­ре­ње о држављанству, у Че­лин­цу и При­је­до­ру мо­ра­те да из­дво­ји­те 60, у Би­је­љи­ни 30, у Ба­ња­лу­ци 25, а у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву са­мо 11 ма­ра­ка. Или, од­лу­ка да се од по­чет­ка кре­не са «нумераци­јом» стам­бе­них и по­слов­них про­сто­ра. Они гра­ђа­ни ко­ји су на­ба­ви­ли та­бли­це за сво­је адре­се при­је пет-шест го­ди­на по ци­је­ни од 5 КМ са­да им не ври­је­де, а осим то­га оне су и знат­но ску­пље, та­бли­ца 10 КМ плус 1,5 КМ бан­кар­ске про­ви­зи­је! Мно­ги ко­ји по­зна­ју тр­жи­шна кре­та­ња ка­жу да је њи­хо­ва пра­ва ври­јед­ност нај­ма­ње три­пут ма­ња!

(Челиначке новине, бр. 157, новембар 2012)