Оправдана одговорност према читаоцима и заједници
Поводом „Михољданских културних свечаности“ Народна библиотека „Иво Андрић“ из Челинца 16. октобра 2026. године пригодном свечаношћу обиљежила је Дан библиотеке и 27. пут додијелила „Михољданску повељу“. Овога пута највеће признање из области културе у општини Челинац за изузетан допринос афирмацији културног стваралаштва у овој локалној заједници додијељено је књижевнику Миладину Берићу. Признање намијењено најбољем читаоцу библиотеке у протеклој години додијељено је Борки Дерајић. О значају културе и библиотекарства говорили су начелник општине Владо Глигорић и директор челиначке библиотеке Јелена Копривица, као и Миладин Берић у пригодној бесједи одржао. Овај догађај, поред лауреата, уљепшали су и књижевни ствараоци Селена Берић и Живко Вујић, те „Јошавачки тамбураши“.
Домаћине и госте овог културног догађаја поздравио је и начелник општине Челинац Владо Глигорић.
-Сваке године видимо лијепе културне догађаје које организује челиначка библиотека на којима се на пригодан начин представља културно стваралаштво људи који су на било који начин везани за нашу локалну заједницу, али често овдје видимо и ствараоце са нашег ширег културног и духовног простора што је за сваку похвалу. Наша библиотека ради озбиљан посао чија се вриједност највише види након протока извјесног времена. Захваљујући „Челиначким новинама“ и издавачкој дјелатности библиотеке и СПКД „Просвјета“, односно новинама и књигама које су написали наши књижевни ствараоци, документована је прошлост Челинца и такво свједочанство о себи немају ни много веће локалне заједнице од наше. То је велика вриједност и много ће значити будућим нараштајима, а и сада је вриједност јер сви ти културни догађаји, објављене новине и књиге на веома лијеп начин афирмишу нашу локалну заједницу – рекао је поред осталог начелник Глигорић.
Бесједа Јелене Копривица, директора библиотеке
Поштовани пријатељи библиотеке, драги гости, срдачно вас поздрављам,
Ових дана навршава се тачно 65 година откако је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност. За установу која носи његово име, ова годишњица је прилика да се подсјетимо једног геста који нас посебно обавезује. Новчани износ Нобелове награде Андрић је поклонио за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини, омогућивши да његово велико признање донесе корист многим читаоцима. Управо у том поступку препознајемо дубоко повјерење у књигу и њену улогу у животу човјека.
У библиотеку дијете долази по своју прву сликовницу, ученик по лектиру, а касније, надамо се, и по књигу коју је сам пожелио да прочита. Неко је овдје у потрази за знањем, неко тражи предах од свакодневице, неко податке о завичају или једноставно прилику за разговор.
Иза свих књига у нашој библиотеци, а њих је скоро 30 хиљада, програма које организујемо, као и издања која приређујемо, видимо људе којима су намијењени, суграђане према којима имамо одговорност.
У години иза нас, трудили смо се да та очекивања оправдамо. Разговарали смо са многим људима од пера, и у библиотеци представили њихово стваралаштво; споменућу неке: Слободан Наградић, Берислав Благојевић, Гојко Ђурић, Дамир Нестеровић, Лаура Барна, Ненад Милкић, Сњежана Јунгић, Свјетлана Правдић, Тања Ступар Трифуновић. Традиционално смо у винарији „Јунгић“ уприличили вече поезије и вина посвећено Славку Јунгићу на Трифундан, а овдје у холу школе заједно са Савезом иноватора и Средњом школом отворили изложбу посвећену великану науке, Николи Тесли, као и изложбу о споменицима поводом Дана побједе над фашизмом.
Посебно су нам важни сусрети с најмлађим читаоцима, онима из вртића, или ученицима нижих разреда основне школе, који са својим учитељима и васпитачима долазе да се упознају са радом библиотеке. У тим сусретима видимо могућност да библиотека постане природан дио њиховог живота.
Посебан значај библиотеке је завичајно памћење, односно очување локалног идентитета, културне баштине, историје и традиције краја. Зато су за Челинац посебно важне завичајне књиге, њих око 40, објављене за посљедњих тридесетак година откако у библиотеци постоји издавачка дјелатност. Оно што данас знамо о својој улици, селу или неком човјеку, сљедећој генерацији можда више неће бити познато. Фотографија остане без имена, документ без објашњења, а прича се изгуби када оде онај ко ју је причао. Зато је неопходно да грађу прикупљамо, уређујемо, чувамо њен контекст и учинимо доступном.
У сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“ и Клубом читалаца „Челиначких новина“ настојимо да дио тог посла урадимо и кроз издавање мјесечног листа. „Челиначке новине“ већ 27 година биљеже живот нашег краја, а недавно је изашао њихов 324. број. У њима остају људи и догађаји које свакодневица лако потисне, а који ће неком будућем читаоцу помоћи да разумије како смо живјели.
Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац је за педесет година постојања и рада, израсла у културну установу која нашу општину чини препознатљивом у цијелој Републици Српској па и другим српским просторима и БиХ, што потврђује и монографија приређена поводом овог јубилеја, а објављена прошле године. Ова књига чува свједочанство о развоју установе и људима који су својим радом допринијели њеном трајању, а на тај рад се и ми данас ослањамо.
Признање Борки Дерајић, најбољем читаоцу у прошлој години, уручила је библиотекарка Тања Џомбић
Међу нашим недавним издањима је и књига „Усташки злочини у општини Челинац“ Борислава Максимовића, која доноси грађу и свједочења о страдању српског народа у нашем крају током Другог свјетског рата.
Овај истраживачки рад говори о страдању српског народа са простора данашње општине Челинац од усташа и осталих наоружаних формација Независне Државе Хрватске у току Другог свјетског рата. Међутим, у овом зборнику налазе се и текстови у којима се говори о активностима устаничких снага – партизана и четника, које су у почетку устанка па до прољећа 1942. године дјеловале удружено у челиначком крају, и шире: на подручју општина Котор Варош, Кнежево (Скендер Вакуф), Прњавор, Теслић, Бања Лука, на подручју Мањаче, Средње Босне, Поткозарја итд. Књига садржи најбоља и најаутентичнија досадашња свједочења о злочинима усташа у челиначком крају, али и о отпору тим погромима, организовању устанка српског народа, борбама које су прве и друге ратне године вођене у том дијелу Босанске Крајине, међусобним сукобима између партизана, предвођених Комунистичком партијом Југославије и четника који су били, и тако се представљали у јавности, легална формација Југословенске војске у отаџбини Краљевине Југославије, тада међународно признате државе и савезнице антихитлеровске коалиције. Осим наведеног, на страницама ове публикације заинтересовани читаоци и будући истраживачи исте или сличне тематике у њој ће моћи пронаћи много података поткријепљеним оригиналним документима или свједочењима преживјелих учесника догађаја, односно потомака жртава геноцида над Србима у НДХ, о мјесту, времену, извршиоцима и жртвама злочина које су починиле усташе на територији челиначке општине, а жртве су углавном били цивили, мирни сеоски живаљ, домаћини, жене, старци, дјеца.
Књигу „Усташки злочини у општини Челинац“ ускоро ћемо представити јавности, а у међувремену заинтересовани читаоци могу је позајмити на читање у нашој библиотеци или набавити у књижари „Елена“.
Недавно се у нашој издавачкој дјелатности први пут појавила и сликовница, а ријеч је о сликовници „Штиглић Жућко”, ауторке Весне Вукмировић новинарке из Добоја, за коју је графички дизајн урадила Тања Спасојевић, професор енглеског језика. Стручна јавност се о овој сликовници већ похвално изразила нагласивши да је намијењена дјеци старијег вртићког узраста и ученицима млађег школског узраста, али може бити драгоцјена и одраслима који учествују у њиховом одрастању и образовању. „Штиглић Жућко“ може се сматрати првом инклузивном сликовницом у Републици Српској. Њена вриједност није само у теми коју обрађује, већ и у једноставном начину на који дјеци приближава поруку да различитост не треба да буде разлог за одбацивање. О томе смо често говорили, али не смета да подсјетимо, љубав према читању код дјеце је потребно развијати од најранијег узраста, много прије него науче прва слова, и ту је важна улога квалитетних сликовница. Вјерујем да сте сви до много пута чули ону реченицу: „Дијете које чита постаје човјек који мисли“. Поред богаћења фонда ријечи, читањем дијете развија машту која је моћна покретачка сила, и за коју је и сам Тесла рекао да је „стварнија од живота јер рађа живот“, а енглески пјесник Вилијам Блејк рекао је да је „читав универзум рођен из маште“.
Вољела бих да и убудуће библиотеку градимо и развијамо као мјесто у које се долази с радошћу и повјерењем. Упоредо са технолошким и инфраструктурним развојем, треба да радимо на подизању интелектуалног, духовног и културног нивоа друштва, и на том путу библиотеке стоје на првој линији. Књиге могу живјети само тамо гдје постоји читалачка култура, култура посјете библиотеци, и ентузијазам за књигу.
Хвала вам што сте ме пажљиво саслушали – рекла је директор библиотеке Јелена Копривица.
Образложење о додјели „Михољданске повеље“
Образложење за додјелу овогодишње „Михољданске повеље“ прочитао је библиотекар Борис Максимовић
Миладин Берић је по занимању дипломирани електроинжењер, а у нашој културној јавности познат је као плодан и свестран књижевник, један је од најпрепознатљивијих сатиричара на српском духовном простору. Пише поезију, прозу и више врста сатиричних форми. До сада је објавио тридесетак књига поезије, прозе и афоризама и двије звучне књиге за потребе слијепих и слабовидих особа.
Објављивао је у свим важнијим дневним новинама и књижевним часописима на српском говорном подручју. Годинама је писао колумне за дневне листове „Глас Српске“ и „Прес“ – издање за Републику Српску, те за портале СрпскаИнфо, Извор, Герила…
Вишеструко награђиван и превођен на више језика.
Текстови су му извођени на радију и телевизији, а неколико текстова су му играла аматерска студентска позоришта.
Један је од оснивача и главни и одговорни уредник сатиричног часописа „Носорог“ који је излазио у штампаном издању од 2001. до 2016. године.
Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Предсједник је Удружења књижевника Републике Српске – Подружница Бања Лука. Члан је Словенске академије књижевности и уметности – Варна (Бугарска).
Берић има и дубоку и професионалну везу са шахом – он је активан и категорисани шховски играч са званичним ФИДЕ рејтингом. Себе често описује као „пјесника, инжењера, па шахисту”, а у свом стваралаштву редовно и веома успјешно преплиће књижевност, сатиру и мотиве из древне игре.
Миладин Берић рођен је 18. јануара 1962, а његови породични коријени леже у челиначком крају, у селу Лађевци. Живи и ради у Бањалуци, а често, углавном на културне догађаје, прави излете у Челинац. Деценијама успјешно сарађује са челиначким културним установама и удружењима од библиотеке „Иво Андрић“, преко СПКД „Просвјета“ и „Винарије Јунгић“ до Центра за културу. Уз то Берић сарађује и појединачно са челиначким књижевним ствараоцима. Многима помаже у уређивању књига како би оне лакше и брже пронашле свој пут до читалаца.
О „Михољданској повељи“
МИХОЉДАНСКА ПОВЕЉА је највеће признање у области културе на подручју општине Челинац које је установио Управни одбор Народне библиотеке “Иво Андрић” 1998. године. Додјељује се сваке године о михољском љету, а поводом Дана Народне библиотеке „Иво Андрић“. Признање додјељује Библиотека, а на приједлог жирија састављеног од истакнутих челиначких културних стваралаца.
Кандидат за признање треба да има најмање пет година континуираног и запаженог културног стваралаштва које треба да надмаши ангажовање у колективу гдје је запослен, те да се својим ангажовањем потврди као пријатељ Библиотеке.
Једном додијељена МИХОЉДАНСКА ПОВЕЉА сматра се признањем за цјелокупно културно стваралаштво што значи да се ово признање истом појединцу не може више пута додјељивати.
Признање у виду уникатне плакете (повеље) додјељује се на јавној свечаности која се тим поводом организује.
Имена добитника уписују се у посебан Регистар који се води у Народној библиотеци „Иво Андрић“ и јавно публикује.
Ранији добитници „Михољданске повеље“
Досадашњи добитници су: сликар Богдан Маличевић, књижевник Момчило Спасојевић, ликовни педагог Љубомир Вуликић, графичар Душко Пејаковић, новинар Борислав Максимовић, музички педагог Љубисав Мирковић, професорица српског језика и књижевности Сњежана Тешић, сликар Зоран Сувајац Зограф, књижевник и професор Мирко Вуковић, јубиларна, 10. по реду Михољданска повеља додијељена је академику Рајку Кузмановићу, а потом ова признања за допринос развоју културе у челиначком крају додијељена су и академику Драги Бранковићу, редатељу и глумцу Николи Пејаковићу, књижевнику Ранку Павловићу, фотографу и камерману Милораду Мили Родићу, културном ствараоцу и публицисти професору Добривоју Антонићу, власници књижаре „Елена“ и хотела „Турист“ Свјетлани Цвијановић, књижевници и сликарки Љубици Топић Перкман, проф. др Остоја Ђукић, проф. др и менаџер у култури Ненад Новаковић (2017), ентузијаста у култури Радомир Тривић (2018), доц. др Жељко Јунгић, Манастир Ступље, Милорад Докић, Гојко Ђурић, Кабинет Предсједника Републике Српске (2024), „Јошавачки тамбураши (2025).
