Свједок времена, вјере и истрајности српског рода

Никад не треба бити песимиста, увијек на живот треба гледати с надом, с вјером, оптимизмом – нагласио је митрополит Јефрем

На Велику Госпојину (28. августа), светом архијерејском литургијом коју је служио Његово високо преосвештенство митрополит бањалучки Јефрем са више свештеника Бањалучке митрополије, поменом погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату, генералу Ратку Младићу и првом јошавачком пароху чувеном Петру Пеји Иванковићу (1860-1941) и народним весељем обиљежено је 100 година од изградње Богородичине цркве у Јошавки.

Литургији је претходило освећење другог звона које је набављено поводом овог великог јубилеја..

-Драга браћо и сестре, нека нам је од Господа сретан и благословен дан у који смо се сабрали овдје у овај ваш парохијски храм на заједничку молитву, прије свега поводом храмовне славе Успења пресвете Богородице,  а потом и других важних догађаја из историје овога храма, а то јест 100 година од изградње. Чињеница је да смо данас приновили ново звоно, а увелико траје и изградње нове Парохијске сале. Све ово је израз наше дјелатне вјере која се не ограничава само на чињеницу да смо православни Срби већ нас то управо обавезује да чинимо оно што је добро у нашем времену. Тиме се угледамо на наше славне претке који су се у изузетно тешком времену под туђим јармом радили оно што су највише могли за свој народ и своју вјеру да ми, ова генерација, останемо на њиховом путу,  да чинимо оно што је добро и корисно у овом времену, али и у будућим временима. Постоје ствари које могу бити корисне само кратко за данас, а постоје и оне које имају вјечну вриједност и славу а то је управо између осталог наша света црква, њена мисија у нашем народу, која упркос свим тешкоћама опстаје више од два миленијума. Остале организације оснивају људи за своје вријеме и своје потребе, а црква божија је вјечна организација. И онда када се чини да је њена мисија пригушена, она се у датом времену пуном снагом јавља. У временима разних револуција и окупација многи су ометали мисију цркве, али никада је нису успјели угасити јер и наша црква и наш народ, попут посјеченог племенитог стабла које из пања даје нове младице, тако и они након тешких погрома као што је било у Првом и Другом свјетском рату, обнављао се – рекао је митрополит Јефрем.

Он се и овог пута осврнуо на тешко демографско стање у нашем народу.

-Мјера данашњег стања у нашем народу јесу школе и ја зато увијек кад дођем у неко мјесто питам је ли ради школа и колико ђака има. И онда кажем људима истину која зна бити тешка јер затворена школа или она која је пред затварањем због мањка ђака наговјештава глогов колац за то мјесто. Нека нам Бог да снаге да часно, како смо ових сто година кроз који је прошао овај храм, водио и очувао свој народ, у вјери православној, духу српском, да тако буде и у наредном времену. Надам се да ће тако бити ако будемо мудри, ако будемо знали читати историју, ако је будемо правилно тумачили. Желим да Господ благослови овај народ и ову парохију која је попуњена новим младим кадром, свештеником који је претходно завршио Богословски факултет и која је у добром грађевинском стању. Само треба да ово одржавамо и унапређујемо, да правилно и добро радимо и да се молимо. И Бог ће дати да све буде добро и боље него што смо мислили. Никад не треба бити песимиста, увијек на живот треба гледати с надом, с вјером, оптимизмом. Видимо како су и велике економске и војне силе рањиве, а опет неки мали народи напредују. Тако нека буде и са нашим народом. Бог нам је дао слободну вољу, ништа нам не намеће, али дао нам је могућност да размишљамо и закључујемо. Многи покушавају да нас заведу и зато ништа нам није толико важно као Божији благослов. Наш народ данас у многоме гради туђе просторе, али морамо наћи снаге и мудрости да и своје не запустимо. У том нам помаже и наша црква. Човјек и на живој ватри може да се огрије, али и да се опече, треба знати руковати њоме. Тако је и са животом. Нове вјере и вриједности које нам се намећу нису увијек најбољи избор за нас. Благослов Божији свима вама – рекао је митрополит Јефрем.

Након литургије освећени су славски колач и жито. Домаћин славе био је проф. др Зоран Алексић, а кум звона Мирослав Симић.

Потом је свечана литија коју је први пут пратио звук два звона, обавила трократни опход око храма. Литија предвођена митрополитом Јефремом застала је код мјеста гдје су похрањени земни остаци чувеног протојереја и јошавачког пароха Петра Иванковића Пеје да би му одржали помен. Прота Пејо је подигао Богородичин храм 1926. године, али 1907. године је основао и отворио Народну основну школу у Јошавци, тада четврту по реду у цијелој баљалучкој регији.

Услиједио је парастос погинулим борцима из овог краја у Одбрамбено-отаџбинском рату. Делегације Борачке организације републичких и локалних институција и више политичких партија и удружења положиле су вијенце код споменика погинулим борцима. Вијенци су положени и на спомен-обиљежје Ради Радићу и његовим саборцима ЈВуО.

Пригодним ријечима присутнима се обратио Далибор Вујичић, предсједник Борачке организације Челинац.

Славски ручак припремљен је за све присутне у црквеној порти. Домаћин славе проф. др Зоран Алексић Зоран подижући здравицу поред осталог је рекао:

-Овај храм је изградио прота Пејо Иванковић који је оставио неизбрисив траг у историји јошавачке парохије. Он није био само свештеник, него и учитељ и градитељ. Градио је храмове, школе и уздизао своје парохијане духовно, образовно и културно. Храм је преживио Други свјетски рат јер га је сачувала војска ЈВуО. Овај храм је свједок историје, прошлог и садашњег времена. Као што рече наш преосвећени владика, црква је вјечна, а сви ми смо пролазни. Данас више него икада треба да будемо уз своју свету цркву. Данас нам глобалисти намећу нова правила која не желимо у свом животу и свијет у којем не желимо да живимо. У њему нема цркве, нације, породице, суверенитета, нема мушка и женска. Не желимо да живимо у таквом свијету, али видимо да се није лако одупријети таквој глобалистичкој аждаји која гута све пред собом. Хвала Богу, данас овдје у Јошавци ми уживамо слободу, а велики православни народ гине у име свих нас, у име хришћанских вриједности. Ми јесмо мали народ, али смо срцем јаки и поносни. Да би опстали на овим просторима морамо бити заједно и бити уз своју цркву која није само  вјера, религија, него и историја, култура, цивилизација, васпитање. У име наше српске слоге која нам је неопходна, са вјером да ће наша отаџбина Република Српска трајати вијековима и да ће нове генерације дочекати других сто година овог храма, у моје име и име моје породице, али и у име свих парохијана, предајем вам преосвећени владико поштење са најискренијим поштовањем – рекао је Алексић.

– Хвала Вам драги домаћине на овим дивним и садржајним ријечима, ријечима са поуком свима нама како и којим путем треба да идемо у овом лукавом времену. Надам се да ми то знамо јер нам је задано од наших праотаца. Живјеће српски народ и његова вјера и самобитност, остаћемо вјечно Срби православне вјере. Сретно и благословено на многаја љета – одговорио је митрополит Јефрем на здравицу.

Парох јошавачки Драган Живковић захвалио се свима који су својим присуством увеличали овај празник и догађај, као и свим приложницима који помажу градњу Црквене сале и дјелатност јошавачке парохије, те додао:

-Сто година у историји једног храма није само број записан у календару, то је сто година молитве, вјенчања, кршења, исповијести и причешћа, сто година суза и радости, сто година живота који су се овдје сусретали са Богом. Овај храм су подизали наши преци са вјером да оно што граде неће служити само њиховом времену него и генерацијама које ће доћи послије њих. И заиста њих више нема међу нама, али њихова молитва и њихово дјело и данас живе. И сваки камен овог храма свједочи о њиховој љубави према Богу, цркви и своме народу. Кроз ових сто година мијењале су се генерације, времена и прилике. Било је и дана радости, али и страдања, било је дана  кад није било лако доћи у храм и времена када је за исповиједање вјере требало имати храбрости. Али упркос тешкоћама свјетиљка вјере није угашена. Из овог храма уздизале су се молитве наших дједова и бака, наших очева и мајки, овдје су дјеца постајала чланови Цркве Христове, овдје су се млади вјенчавали, овдје су се стари и млади исповиједали и причешћивали, а из овог храма смо у Царство небеско и испраћали оне које смо вољели након њиховог овоземаљског живота. Нарочито смо радосни што сте ви преосвећени владико данас овдје са нама, што сте нас предводили у божанској литургији  и поучили вашим архипастирским ријечима и осветили ново звоно за овај наш свети храм – рекао је парох јошавачки јереј Драган Живковић.

Ова прилика је искориштена да се размијене дарови, а отац Драган је прочитао имена највећих дародаваца за градњу Црквене сале наглашавајући да посла има још доста.

Свечаности у Јошавци поред парохијана присуствовали су и бројни представници духовног, привредног, политичког културног и јавног живота Челинца предвођени начелником општине Владом Глигорићем и сарадницима, затим Бањалуке и Републике Српске. Међу њима су били и предсједник СНСД Милорад Додик, предсједник СДС Бранко Блануша, предсједник Воља народа Српске др Владо Ђајић, предсједница Народног фронта РС Јелена Тривић, министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир, министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ Срђан Амиџић, бројни посланици Народне Скупштине РС, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић и други.

-Поводом празника Велике Госпојине и 100 година цркве Успења Пресвете Богородице у Јошавци код Челинца, окупили смо се око светиње која већ један вијек свједочи о снази вјере и истрајности народа овог краја, који је кроз различита времена чувао своју Цркву, традицију и идентитет. Српска православна црква вијековима је била и остала један од најважнијих ослонаца нашег народа. Чувала нас је и окупљала онда када је било најтеже, чувајући нашу вјеру, име, језик и обичаје. Наша је обавеза да чувамо своје светиње и останемо окупљени око вриједности које су сачувале српски народ и на којима почива Република Српска – рекао је бројним новинарима Милорад Додик.

Начелник општине Челинац Владо Глигорић поручио је да ова општина настоји да развија своје мјесне заједнице, па тако и Јошавку.

-Овдје је у току изградња парохијске сале, а недавно смо мјештанима на употребу предали нову амбуланту породичне медицине, а ради се у континуитету на путној инфраструктури и бројним другим пројектима – рекао је Глигорић.

Богородичин храм

У монографији о проти Петру Пеји Иванковићу аутора архимандрита Теофила (Димитрића) „Један прота једно вријеме“ (СПКД „Просвјета“, Челинац 2014) записано је поред осталог да је црква Успења Пресвете Богородице у Јошавки грађена шест година, да је завршена 1926. године, а освештао ју је 1928. године митрополит бањалучки Василије. Оштећена је у земљотресу 1969, а санирана 1972. године, те је поново оштећена у земљотресу 1981. године и санирана 1993. године. Почетком овог миленијума услиједила је генерална обнова да би је обновљену епископ бањалучки Јефрем освештао 8. јуна 2009. године.

У протеклом вијеку у јошавачкој парохији службовали су свештеници: Петар Пејо Иванковић (1883-1936), када је пензионисан, Никола Пејовић (1936-1940), Витомир Вуковић (1940-1948), након што је отац Вито почетком Другог свјетског рата отјеран у усташки логор замјењивали су га Михајло Фљак и Јово Давидовић, потом је за пароха постављен Љубиша Динић (1948-1951), Војин Инђић (1951-1976), Саво Бекић (1976-1983), Винко Топић (1983-1984), Остоја Вуковић (1984-1989), Чедо Симић (1989-1997), Богољуб Чанић (1960-2025) био је јошавачки прота од 1997. до 17. јула 2022. године када је пензионисан, а за пароха постављен је јереј Драган Живковић (1982).

Б. МАКСИМОВИЋ