Ми­тро­по­лит Је­фрем осве­штао Цр­кве­ну са­лу

Тре­ба гра­ди­ти и ства­ра­ти и иза се­бе оста­вља­ти све бо­ље и уна­пре­ђе­ни­је од оно­га што за­тек­не­мо – ре­као је ми­тро­по­лит Је­фрем

Све­том ар­хи­је­реј­ском ли­тур­ги­јом ко­ју је слу­жио ми­тро­по­лит ба­ња­луч­ки Је­фрем са ви­ше све­ште­ни­ка и осве­ће­њем слав­ског ко­ла­ча и жи­та 9. ав­гу­ста про­сла­вље­на је сла­ва Хра­ма Св. ве­ли­ко­му­че­ни­ка Пан­та­леј­мо­на у Оп­сјеч­ком на Ки­ку, па­ро­хи­ја Че­ли­нац, за­ду­жби­на епи­ско­па срем­ског Ва­си­ли­ја (Ва­ди­ћа) ко­ји је ро­ђен у овом се­лу. То­ком мо­ли­тве одр­жан је по­мен по­ги­ну­лим бор­ци­ма у Од­брам­бе­но-отаџ­бин­ском ра­ту из овог мје­ста, али и сви­ма дру­ги­ма ко­ји по­чи­ва­ју у гро­бљу на Ки­ку.

Слав­ски ко­лач ми­тро­по­лит Је­фрем пре­ло­мио је са до­ма­ћи­ном сла­ве Пе­тром (То­ми­слав) Зе­љић.

У ар­хи­је­реј­ској по­у­ци вјер­ни­ци­ма ми­тро­по­лит Је­фрем је по­ред оста­лог ре­као:

-Дра­га бра­ћо и се­стре, на­ша гро­бља су све­та мје­ста, ту се оку­пља­мо и са по­бо­жно­шћу и стра­хом Бо­жи­јим ула­зи­мо, по­ми­ње­мо оне ко­ји су при­је нас крат­ки ово­зе­маљ­ски жи­вот за­ми­је­ни­ли за жи­вот вјеч­ни. По­ми­ње­мо их јер све што мо­же­мо за њих да ура­ди­мо је­сте да упа­ли­мо сви­је­ћу, да се по­мо­ли­мо за њи­хо­ве ду­ше. И та­ко оста­је­мо са њи­ма у ду­хов­ној ве­зи. Има­ју­ћи то у ви­ду по­диг­нут је и овај, фи­зич­ким ди­мен­зи­ја­ма скро­ман, али у ду­хов­ном сми­слу ве­о­ма зна­ча­јан храм. Јер сви ко­је уне­се­мо у ово гро­бље уне­се­ни су зву­ком зво­на и мо­ли­твом у овом хра­му, а то је већ ве­ли­ки ду­хов­ни од­нос пре­ма на­шим по­кој­ни­ци­ма. У на­шем од­но­су и кул­ту пре­ма на­шим мр­тви­ма огле­да се и на­ша ду­хов­на кул­ту­ра и на­ша сви­јест пре­ма они­ма ко­ји су већ на­пу­сти­ли ово­зе­маљ­ски жи­вот, али и пре­ма они­ма ко­ји оста­ју у овом жи­во­ту. Ми ко­ји оста­је­мо у вар­љи­вом ово­зе­маљ­ском жи­во­ту и пре­вр­тљи­вом сви­је­ту ко­ји се вр­ло бр­зо окре­ће пре­ма при­ли­ка­ма у ко­ји­ма жи­ви­мо сва­ко­днев­но смо у ис­ку­ше­њи­ма, а ови ко­ји су оти­шли на вјеч­ну исти­ну та­мо про­мје­не не­ма ни вар­љи­вог од­но­са, са­мо Бог је­ди­ни ко­ји је исти­на, пут и жи­вот – ре­као је ми­тро­по­лит Је­фрем и за­хва­лио се вла­ди­ци Ва­си­ли­ју срем­ском што је до­при­нио да се овај храм са­гра­ди.

Ба­ња­луч­ки ар­хи­је­реј под­сје­тио је на жи­во­то­пис Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Пан­те­леј­мо­на на­гла­ша­ва­ју­ћи да је био ље­кар и ис­цје­ли­тељ, али и вјер­ни сљед­бе­ник Ису­са Хри­ста и за­то по­стра­дао по­чет­ком че­твр­тог ви­је­ка.

-Му­дри љу­ди и при­је и да­нас по­што­ва­ли су и ува­жа­ва­ли до­стиг­ну­ћа зва­нич­не ме­ди­ци­не, али исто­вре­ме­но узда­ли се и у ми­лост Бо­жи­ју – на­гла­сио је ми­тро­по­лит Је­фрем.

За до­при­нос у из­град­њи Цр­кве­не са­ле ми­тро­по­лит Је­фрем до­ди­је­лио је ар­хи­је­реј­ска при­зна­ња – гра­ма­те Јо­ви Зе­љи­ћу, Ду­ша­ну Га­ри­ћу, Дра­га­ну Ру­жи­чи­ћу и Сла­ви­ши Зе­љи­ћу про­гла­ша­ва­ју­ћи их ку­мо­ви­ма са­ле.

На­кон то­га ми­тро­по­лит Је­фрем осве­штао је но­во­са­гра­ђе­ну Цр­кве­ну са­лу, а по­том је при­ре­ђен слав­ски ру­чак.

-Не­ка нам Бог и Све­ти ве­ли­ко­му­че­ник Пан­те­леј­мон да­ју здра­вља, бла­го­сло­ва и сва­ког на­прет­ка, а сви­ма ко­ји по­чи­ва­ју у овом гро­бљу. да по­да­ри спо­кој њи­хо­вој ду­ши. Хва­ла сви­ма ва­ма ко­ји сте до­при­ни­је­ли да овај ком­плекс у и око овог гро­бља из­гле­да ова­ко ли­је­по. Тре­ба гра­ди­ти и ства­ра­ти и иза се­бе оста­вља­ти све бо­ље и уна­пре­ђе­ни­је од оно­га што за­тек­не­мо – ре­као је ба­ња­луч­ки ар­хи­је­реј и све при­сут­не бла­го­сло­вио.

На­чел­ник оп­шти­не Вла­до Гли­го­рић уру­чио је За­хвал­ни­цу ми­тро­по­ли­ту Је­фре­му за до­при­нос раз­во­ју оп­шти­не Че­ли­нац, очу­ва­њу ду­хов­них, кул­тур­них и тра­ди­ци­о­нал­них ври­јед­но­сти, као и за не­се­бич­ну по­др­шку че­ли­нач­кој ло­кал­ној за­јед­ни­ци. За­хвал­ни­ца истог са­др­жа­ја на­кнад­но ће се уру­чи­ти и вла­ди­ци Срем­ском Ва­си­ли­ју.

Б. М.