Слађана Поповић, добитница Светосавске награде

Ми­сао во­ди­ља:

„Ако је­зи­ке чо­вје­чи­је и ан­ђе­о­ске го­во­рим, а љу­ба­ви не­мам, он­да сам као зво­но ко­је је­чи, или ким­вал ко­ји зве­чи“.                                                                   

 Апо­стол Па­вле

Поводом Савиндана, школске славе, Министарство просвјете и културе Републике Српске Слађани Поповић додијелило је Светосавску награду, највеће признање у области образовања код нас. Овим је на најљепши начин потврђено да на­гра­да „Нај­бо­љи на­став­ник ре­ги­о­на“ ко­ју јој је прошле године до­дијелила Асо­ци­ја­ци­ја на­став­ни­ка бив­ше Ју­го­сла­ви­је није случајно залутала у њене руке.

Слађана је ро­ђе­на 26. септембра 1977. го­ди­не, а школовање почела у Челинцу гдје је завршила Основ­ну шко­лу „Ми­лош Ду­јић“, потом за­вр­ша­ва Тех­нич­ку шко­лу у Ба­ња­лу­ци, као и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, на од­сје­ку исто­ри­ја чиме стиче звање професор историје.

Да би има­ла пу­ну нор­му ра­ди­ла је у више шко­ла (ОШ „Ми­лош Ду­јић“ Че­ли­нац, ПШ По­по­вац, ОШ „Све­ти Са­ва“ Ко­тор Ва­рош, ОШ „Стан­ко Ра­ки­та“ Вр­ба­ња, те у бањалучким школама ОШ „Иво Ан­дрић“, ОШ „Ми­лош Цр­њан­ски“ и ОШ  „Ге­ор­ги Стој­ков Ра­ков­ски“. По­ред исто­ри­је, као цер­ти­фи­ко­ва­ни на­став­ник, пре­да­ва­ла је де­мо­кра­ти­ју и људ­ска пра­ва. Ми­ни­стар­ство про­свје­те и кул­ту­ре Ре­пу­бли­ке Срп­ске име­но­ва­ло ју је у радну групу као из­ра­ду ЗЈНПП за гра­ђан­ско обра­зо­ва­ње де­фи­ни­са­но на ис­хо­ди­ма уче­ња.

– Про­фе­си­ја ко­јом се ба­вим за­хтје­ва ве­ли­ку од­го­вор­ност, ка­ко пре­ма уче­ни­ци­ма, та­ко и пре­ма њи­хо­вим ро­ди­те­љи­ма и дру­штву. Сматрам да успје­шан про­свјет­ни рад­ник мо­же би­ти са­мо онај ко­ји по­ред зна­ња осје­ћа бес­крај­ну љу­бав пре­ма сво­јим уче­ни­ци­ма и уви­јек те­жи ка по­мје­ра­њу гра­ни­ца но­вих са­зна­ња у сви­је­ту обра­зо­ва­ња. Сво­је уче­ни­ке под­сти­чем на очу­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и раз­ви­ја­ње кри­тич­ког раз­ми­шља­ња – рекла је Слађана овим поводом.

Поред наведеног она је би­ла укљу­че­на у рад Ци­ви­тас, SE­E­CEL, про­је­кат пред­у­зет­нич­ког обра­зо­ва­ња, за­тим у World Vi­sion, про­јек­ту „Шко­ле за 21. ви­јек“, ко­ор­ди­на­тор у про­јек­ту „Из­бор нај­де­мо­кра­тич­ни­је шко­ле“, кви­зу „На­у­чи се, чо­вје­че“, као и на­ци­о­нал­ни ко­ор­ди­на­тор у про­јек­ту Ин­тер­кул­ту­рал­на мре­жа при­ја­тељ­ства. Учесница је бројних струч­них се­ми­на­риа, ску­по­ва, ра­ди­о­ни­ца­ и пре­да­ва­њиа на којима је стекла више цер­ти­фи­ка­те и добила више при­зна­ња. Поред осталог за ак­ти­ван рад у при­пре­ми и сни­ма­њу ча­со­ва за на­ста­ву на да­љи­ну то­ком пандемије корона 2020. го­ди­не до­би­ла је Пла­ке­ту Ми­ни­ста­р­ства про­свје­те и кул­ту­ре РС. У исто ври­је­ме има­ла је при­ви­ле­ги­ју да бу­де дио ти­ма На­став­нич­ке мре­же, као ад­ми­ни­стра­тор за исто­ри­ју. Об­ја­ви­ла и пре­зен­то­ва­ла струч­ни рад „Раз­вој кри­тич­ког ми­шље­ња у на­ста­ви исто­ри­је и ко­ри­шће­ње до­ступ­них из­во­ра“. У окви­ру исто­риј­ске сек­ци­је са сарадницима сни­ми­ла је исто­риј­ско-до­ку­мен­тар­ни филм под на­зи­вом „Сва­ко има сво­ју при­чу“. Ко­а­у­тор је При­руч­ни­ка за на­став­ни­ке основ­ног вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња „Очу­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и ври­јед­но­сти у кон­тек­сту основ­ног вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња“. Члан је Струч­ног ти­ма за ре­фор­му основ­ног вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња и сред­њег обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња за на­став­не пред­ме­те исто­ри­ја и ла­тин­ски је­зик.

Б. М.