Освештано звоно на Храму Светих апостола Петра и Павла

Храм Св. апостола Петра и Павла у Зеленом Виру

Са звоника храма Светих апостола Петра и Павла у Зеленом Виру, насељу између Бањалуке и Челинца, у недјељу, 30. октобра први пут се огласило звоно тешко 350 кг, након што га је освештао епископ бањалучки Јефрем. Кум звона је познати столар Ненад Милинковић Нешо.

Дочек епископа Јефрема

Светој архијерејској литургији, коју је потом служио владика Јефрем са више свештеника и богослова Бањалучке епархије, присуствовало је више стотина вјерника из овог краја и околине међу којима су били и представници локалне и републичке власти.

– Драга браћо и сестре, сабрали смо се овдје у овом светом храму поводом завршетка још једне етапе у његовој изградњи – освећења новог звона чији смо глас данас чули. Наша вјера православна је вјера дјелатна. Она нас не оставља пасивне већ нам сваки моменат нашег живота задаје нове активности да би смо постигли нешто корисно за овоземаљски, али и за живот вјечни. Изузетно је важно да смо у овом насељу које се налази на вратима Бањалуке, препознали и нашли најбoље мјесто да подигнемо свети храм. Ово је изграђено и урађено највише захваљујући вама, драга браћо и сестре – рекао је владика Јефрем у бесједи након литургије.

Истакао је да се људи радо укључују у акције кад се увјере да се оне добро организују и да теку у слози, те додао.

– Храм божији је сабирно мјeсто гдје се сабирају сви они који припадају Цркви божијој. Она нас окупља, кријепи, охрабрује. Наши коријени су дубоки, а можемо их пратити преко хиљаду година. Црква нас је освијетлила, учврстила, упутила на пут истине и правде. Знали су то наши противници па су из тог разлога, а све да би обезглавили наш народ, рушили наше храмове, убијали и прогонили наше свештенике. Ево, баш овдје у близини, у Бијелом Потоку убијено је више десетина невиних цивила, а уз ријеку Врбању убијени су Свети епископ Платон и више свештеника. Наша црква је наша снага и наша нада у прошлом, у овом и у будућем времену. И зато, хвала вам што се својски залажете и испомажете. Јесу ово времена нестабилна и изазовна, и економски и у сваком другом погледу. Али, ако сви желимо напредак, онда је наш сваки посао видљив и Богом благословен – рекао је поред осталог бањалучки архијереј.

Потом се захвалио куму звона Ненаду Милинковићу и свим приложницима пожело добро здравље, напредак у животу и сваки Божији благослов. Изразио је наду да ће се градња овог храма ускоро привести крају како би се предао вјерујућем народу на употребу.

Након литургије владика је причестио вјернике који су се припремили за ову свету тајну, подијељена нафора, а потом се сјело за трпезу братске љубави. Мјеста је било за све учеснике овог догађаја. И ову прилику епископ Јефрем, али и парох врбањски, отац Борко, искористили су са да се захвале кумовима, дародавцима, приложницима и свима осталим који на било који начин учествују у градњи храма у Зеленом Виру и развоју духовног живота при Српској православној цркви.

Владика Јефрем уручио је Захвалнице и дарове највећим приложницима храма:

– Градоначелнику Бањалуке Драшку Станивуковићу који је о храмовној слави са 10.000 КМ помогао напредовање овог богоугодног дјела;

– Ненаду Милинковићу куму и дародавцу звона које је коштало 24.000 КМ. Ненад је и један од кумова темеља, вањског малтерисања и више других послова зашто је укупно придарио још око 25.000 КМ. Владика је истакао да је Милинковић велики приложник и бројних других храмова;

– Славиши Милинковићу, једном од кумова темеља храма, који је приложник и столарије која је коштала 12.000 КМ и унутрашњег малтерисања зашто је придарио још 6.000 КМ;

– Ромеу Гаврићу из Зеленог Вира који живи и ради у Швајцарској, који је придарио 58.000 КМ зашто је набављен сав бакар и други материјал за покривање храма и средства за извођење радова на овом послу.

– Наша вјера је дјелатна и увијек од нас тражи да дјеламо, радимо и придоносимо, да не чекамо нека боља времена већ да у овим временима постижемо максимално колико смо у могућности – рекао је овом приликом градоначелник Бањалуке Станивуковић.

Он је подсјетио да је градска администрација учинила све како би домаћини из овог дијела града могли да потпуно бесплатно изврше легализацију својих стамбених објеката, те најавио да су започете припремне радње за изградњу друштвеног дома у Зеленом Виру.

Парохија Врбања

Парохију Врбања чине насеља Врбања, Бијели Поток, Дебељаци, Зелени Вир, Понир и Улица браће Кавића. Парохијски храм Светог свештеномученика Платона у Врбањи освећен је 2011. године. Темеље Петро-Павловог храма у Зеленом Виру, који припада парохији Врбања, владика Јефрем освештао је 11. августа 2018. године. Од 29. септембра 2020. године врбањски парох је протонамјесник Борко Ђурђевић који је наслиједио о. Милорада Видовића.

На­се­ље Зе­ле­ни Вир

Интензивнији развој насеља Зелени Вир почео је шездесетих година прошлог вијека. Према свједочењу најстаријих мјештана до тада ово је било тек аутобуско стајалиште на којем је стајао натпис Не­зи­ре­ви­ћа хан, или Гор­ња Врба­ња. Новинар Драган Пајић из Зеленог Вира, иначе директор Радија Републике Српске, каже да је први предак данашњих становника овог насеља био Алекса Којчиновић који је са дједовине у Товладићу у каци ту 1906/7. године довезао синове Милу, Васу и Јову. Пола вијека након њих досељавају Ђурађ – Ђука Станојевић и Радивоје Божић. Први друштвени објекат, кафану наравно, граде Милан и Рајко Божић који су 1966. године страдали у саобраћајном удесу.

Жива енциклопедија Зеленог Вира је и Мићо Предић који истиче да су поред породице Којчиновић до Дру­гог свјет­ског ра­та ов­дје би­ле ку­ће Оме­ра Незиреви­ћа, а у дви­је ку­ће жи­вје­ле су сатрице Баш­чи­ка којој еј име заборавио и Па­ша Не­зи­ре­вић. Те ку­ће су би­ле ста­рин­ске, како се сада зову – стра­ћа­ре. Зе­мља је пре­тежно би­ла у вла­сниш­тву Ме­хмед-бе­га, Сма­ила Не­зи­ре­ви­ћа и Фа­те Оме­ро­ви­це од ко­јих су да­наш­њи вла­сни­ци ку­ћа и по­сје­да ку­по­ва­ли земљу и ши­ри­ли на­се­ље.

Парох Борко Ђурђевић поздравља епископа

Мићо је овдје 1966. године са уја­ком Ми­ла­ном Божићем саградио кафану, другу по реду, а 1. ма­ја 1968. го­ди­не он је, након што му је ујак одустао од ортаклука, самостално отворио кафану назвавши је по популарном купалишту на ријеци Врбањи поред које се налази – Зе­ле­ни вир. Она и данас ради. Недалеко од овог мјеста у Врбању се улијева, с десне стране Црни поток, а с лијеве Бијели поток. Мало-помало око кафане формирало се урбано насеље са истим називом у које су доселе стотине породица, највише с околних брда: Челинац Горњи, Понир, Бијели Поток, Бараковац, али и из других, удаљенијих крајева.

Драган за «Челиначке новине» преноси и статистику агилног активисте Бранка Милинковића према којој «ужи центар» Зеленог Вира има 115 кућа, а од некадашњег «Цвијећара» до границе са Челинцем више их је од 150. Наравно, тај број се из дана у дан повећава. На том простору данас је више угоститељских, једна трговачка и неколико привредних субјеката.

Храм Светих апостола Петра и Павла овом насељу у експанзији удахњује душу и нову енергију.

Ђаци из овог насеља похађају основну школу у Врбањи, а преминули мјештани се сахрањују у гробљима у Врбањи, Џомбама, Милошеву и Бараковцу (двије локације).

Поменимо и да су у Одбрамбено-отаџбинском рату из овог насеља и ближе околине погинули борци Маринко Ђ. Станојевић, Милан (В) Предић, Милан (Ђ) Предић, Душан М. Драгојевић, Саво (М) Личина, Илија А. Станојевић и Жељко В. Којчиновић.

Борислав МАКСИМОВИЋ

Челиначке новине број 276.