Скатавчани жилавији од недаћа

Најављена изградња звоника чиме би се некадашња школа, а сада Друштвени дом, са спомен-плочама погинулим борцима, постављеним крстом и изграђеном инфраструктуром и помоћним објектима уоквирио у пристојну цјелину

Код некадашње школе која се од 2011. године, када је занијемило школско звоно, користи искључиво као ловачки и друштвени дом 30. јула одржан је 15. скуп Удружења «Скатавица – родни крај». Са више страна свијета и овога пута дошло је неколико стотина Скатавчана да евоцирају успомене на дјетињство, младост и претке.

Протојереј Миленко Нарић, архијерејски намјесник которварошки, служио је помен за 16 погинулих Скатавчана у Другом свјетском рату и седморицу бораца који су погинули у Одбрамбено-отацбинском рату. Њихова имена исписана су на спомен-плочама постављеним на школи које су освештане 28. јула 2012. године. Уз њих је и спомен-плоча Неђељку Кнежевићу (1949-2017), првом предсједнику и једном од оснивача удружења «Скатавица – родни крај» који је и утемељитељ ових сусрета и иницијатор постављања спомен-плоча погинулим борцима.

– Данас се молимо за душе оних који су дали оно што је најдрагоцјеније да бисмо ми могли овдје данас да се видимо и да се дружимо, а то су наши погинули јунаци у задња два рата. Свето писмо каже да нема веће љубави од давања живота за пријатеље своје. Они су положили своје животе у темеље Републике Српске да бисмо ми данас могли у миру и слободи да живимо. Нажалост, пошаст звана бијела куга и исељавање нису мимоишли ни ваше село, али ви нисте дозволили да се школа сруши и уруши као што се то десило многим школама у нашем окружењу. Захваљујући томе већ дужи временски период овдје се окупљамо, служимо молитву и дружимо се. Ово село се простире на три парохије Котор Варош, Јошавка, Челинац и има лијепа идеја, а од нас зависи да ли ћемо је реализовати, да се овдје код овог крста код школе направи један пристојан скроман звоник и да набавимо једно звоно које ће позивати на молитву. Свето писмо каже за звоно: «живе дозивам, облаке растјерујем, а мртве оплакујем». Дакле, да се потрудимо па да догодине тим звоном допринесемо да овај простор уоквиримо у једну пристојну цјелину – рекао је отац Миленко.

Он је похвалио активности Удружења «Скатавица – родни крај» и благословио чланове и њихове госте:

– Нека благослов Божији прати све дане живота вашега, ма гдје се налазили да никада не заборавите ко сте, шта сте, одакле сте. Да сте ми живи и здрави, Богом благословени, на многаја и благаја љета. Нека је покој душама наших умрлих и погинулих бораца који животе своје положише, а њиховим породицама Господ да подари мир, утјеху и благослов, а свима нама молитвено сјећање на њихову жртву.

Након тога делегације општине Челинац, Борачке организације, мјесне заједнице, удружења Скатавчана и породице положиле су вијенце и цвијеће испод спомен-плоча погинулим борцима.

Дружење је настављено традиционалним спортско-забавним дисциплинама и ручком за све госте.

Предсједник Удружења «Скатавица – родни крај» Мићо Топић, које броји преко три стотине чланова, истиче да у селу има активних тек петнаестак домаћинстава, али много више оних која долазе повремено у изнова саграђене викенд-куће или обновљене родне куће.

У скатавачком крају подигнути су бројни савремени воћњаци, ради се на побољшању водоснабдијевања, а пут дужине нешто мање од десетак километара од центра Челинца до некадашње сеоске школе је у прилично добром стању у односу на некадашње прилике. Преостале су да се асфалтирају још двије дионице по неких 500 метара и санирају штете на раније асфалтираним дионицама.

Један од најпознатијих пољопривредника из овог села Маринко Спасојевић не негира напредак, али истиче да он може да се одвија и много интензивније. Залаже се да се животни проблеми Скатавчана континуирано стављају на дневни ред надлежних органа, а не само једном годишње на завичајним сусретима. Он вози и ђаке са скатавачког платоа у челиначку средњу и основну школу. Каже да је у посљедњој деценији број ученика путника са десетак порастао на четрдесетак. Истина, у тај број поред скатавачке дјеце спадају и она изнад четвртог километра, од Јованића потока и даље. И овај податак потврђује да су Скатавчани жилавији од свих невоља које прате њих и цијело наше друштво. 

Овом догађају присуствовао је и Милорад Милосављевић. Он деценијама живи у Јошавки, а у Скатавици је обновио родну кућу.

– Овдје сам завршио школу почетком шездесетих година прошлог вијека. Учитељ нам је био Вељко Тепић, а касније Перо Родић. У двије смјене било нас је око 150 ђака. Село је било пуно дјеце. Са учитељем Вељком 1962. године засадили смо ове липе које и данас красе овај плато око наше некадашње школе – евоцира успомене Мићо.

Ова школа отворена је у новембру 1952. године, први учитељи су били Црногорци Васо Пилетић и Ђоко Ивановић и тада је имала стотињак ђака.

Границе Скатавице описали смо у «Челиначким новинама» број 270 из априла ове године, а том приликом смо објавили и резултате пописа становништва обављеног 1991. године у којем стоји да је тада у овом селу живјело укупно 149 становника, и то: Бр­кић 4, Ду­бра­вац 5, Џом­бић 1, Га­јић 3, Га­врић 46, Гла­ваш 5, Гла­ва­ше­вић 13, Јо­ва­но­вић 10, Кне­же­вић 9, Ми­ло­са­вље­вић 2, Па­нић 4, Са­рић 16, Спа­со­је­вић 4, Стје­па­но­вић 16, Те­шић 2, То­пић 9. Нажалост, Републички завод за статистику у резултатима пописа из 2013. године није објавио податке о члановима породица већ само да је у Скатавици пописано: 54 куће, 25 домаћинстава и 72 чељади.

Б. М.