Живот једног споменика

У склопу „Дана (У)личне културе“ у челиначком паркићу 20. јула 2022. године Народна библиотека „Иво Андрић“, Центар за спорт и културу и СПКД „Просвјета“ поставиће изложбу фотографија „Живот једног споменика“

Споменик Милошу Дујићу свечано је откривен 27. јула 1954. године – на Дан устанка у СР БиХ

Отргнуто од заборава

Спомен-обиљежје жртвама фашизма најстарији је сачувани јавни објекат у граду Челинцу. Управо око овог споменика развијао се Челинац. Сви важнији објекти градили су се око њега: зграда Општинске управе, школа, пошта, дом културе, трговачке и угоститељске радње. Кад год се у Челинцу између два посљедња рата дешавало нешто важно долазило се на ово мјесто.

Преживјели борци Првог крајишког пролетерског батаљона основаног у Челинцу 25. марта 1942. године, први командант био Здравко Челар, у позадини се види школа „Милош Дујић“ порушена у земљотресу 1969.

Овдје су се окупљали преживјели борци Првог крајишког пролетерског батаљона који је основан баш у Челинцу 25. марта 1942. године. Овдје су свечане делегације полагале вијенце поводом општинских, републичких и државних празника, овдје су се фотографисали ђаци за школске споменаре и окупљали извиђачи око логорске ватре, ово је био омиљени паркић за све генерације Челинчана.

Фотографија за ђачки споменар, у средини стоји Мирко Косић, познати челиначки просвјетни радник, у позадини школа

Дана 27. јула 2022. године обиљежавамо 68. рођендан овог споменика

Прво је саграђен споменик народном хероју и првоборцу овог краја Милошу Дујићу и другим палим борцима Народноослободилачке војске и он је отворен на свечаности поводом Дана устанка у Социјалистичкој републици Босни и Херцеговини – 27. јули 1954. године. Био је то један од најмасовнијих догађаја организованих у Челинцу до данашњих дана што потврђују и сачуване фотографије. Обелиск је висок четири метра и на њему је била постављена спомен-плоча на којој су стајали подаци које малочас поменусмо, а на врху звијезда петокрака као симбол комунизма. У међувремену та спомен-плоча је уништена, а на њено мјесто је стављена друга, која наводи на погрешне закључке, а уклоњена је и звијезда петокрака.

На дан откривања споменика 27. јула 1954. године одржан је народни збор, један од најмасовнијих догађаја у историји Челинца до данас, у позадини стара пошта и дио некадашње зграде Општинске управе

Овом споменику 1. октобра 1961. године дограђен је дио у којем су похрањене кости 31 борца Народноослободилачког рата, па је овај спомен-комплекс од тада понио назив партизанско гробље.

Спомен-плоче уништавали су и зуб времена и бахати појединци, а и приликом израде прављене су нестручно

Међутим, данас се не зна од колико и којих поименично бораца овдје почивају земни остаци јер су у међувремену неки ексхумирани и пренесени на друге локације.

Деценијама најважнији догађаји у Челинцу имали су и своју епизоду у паркићу, код споемника

Републичка комисија за спомен-обиљежавање историјских догађаја и личности коју је именовао Републички секретаријат за образовање и културу, а која је била састављена од еминентних стручњака из Сарајева 26/29. новембра 1968. године, дакле прије више од пола вијека, обишла је спомен-обиљежја у општини Челинац, извршила детаљну анализу њиховог стања и доставила извјештај Општинском одбору удружења бораца (СУБНОР). Подсјећамо да смо те записнике у цјелости пренијели у „Челиначким новинама“, као и у монографији „Културно-историјско насљеђе челиначког краја“ коју су припремили и објавили Народна библиотека „Иво Андрић“ и СПКД „Просвјета“ 2018. године.

Дјело невјештог мајстора

Након Одбрамбено-отаџбинског рата вијенце на овом споменику делегације локалне власти, Борачке организације и потомци бораца НОР полажу редовно 20. априла (некада Дан Челинца) и 9. маја (Дан побједе над фашизмом)

Овом приликом издвајамо само један дио тог записника: Ансамбл је доста добро лоциран, непосредно уз цесту и на равном, лако приступном, зеленом терену. Но, врло је нејасан у концепцији што је очито посљедица парцијалне изведбе. Наиме, првобитно је овдје стајао само спомен-обелиск, а тек касније изграђено је и гробље чија доградња није најсрећније компонована. Зато овај комплекс дјелује јако искомплицирано, разбијен у низ дијелова који нису портали једне органичке цјелина, и као такво представља пун естетски и организациони промашај.

Обнова споменика траје од 2018. године до данас

И занатска страна ствари не стоји на вишем нивоу па се стиче утисак да је овуда прошла рука невјештог мајстора. Обелиск није симетрично грађен. Три плоче с натписима су сувишне и текстови им не стоје у хармоничном унутрашњем складу. Пригодна посвета уз навод да је гробље, у поводу 20-годишњице револуције, а треба рећи „у поводу 20-годишњице почетка народног устанка“.

Партизанско гробље споменику је додато 1. октобра 1961. године када је речено да су ту похрањени посмртни остаци 31 борца НОР. У међувремену земни остаци неких бораца су ексхумирани, али се не зна ни којих ни колико.

Имена палих бораца исписана су без абецедног реда, нека и погрешно (пише: „Кешетовић Бајузет“) што никако не може бити тачно, већ можда треба да пише «Кешетовић Бајазит», у већини непотпуно, као: „Саво, борац XIV бригаде“ (која је то бригада? то за многе касније неће бити довољно!), „Петар, борац црногорске бригаде“ (које?), „Карабеговић борац“; затим „Ђуро, борац XIII бригаде“, „Рибић, борац XIV бригаде“, и др. У погледу на стил, текстови нису најтачније сложени, и не звуче најљепше. Улаз у гробље је широм отворен јер вратница нема, а и приступна стаза је понешто запуштена и на њој се могу видјети остаци новина, и других папира. Сиви бетонски оквири гробница дјелују суморно и нелијепо, дехумано – каже се поред осталог у извјештају поменуте комисије.