Солидарност је најсвјетлија страна нашег друштва

Младом човјеку брига о здрављу углавном није у врху приоритета. У том добу заокупљен је бројним другим амбицијама као што су стицање стручних квалификација, запослење, оснивање породице, рјешавање стамбеног проблема. Све су ту веома важне животне теме, али ипак здравље је предуслов остварења свих планова које кује свака млада особа.

– Никада нисам био преокупиран својим здрављем. Мислио сам да ћу се тим проблемима посветити тек кад уђем у позно животно доба. Много важније преокупације биле су ми брига о породици, супрузи Весни, кћерци Јовани (2005) и сину Срђану (2007), родитељима Јевдокији и Микајлу, сестри Ружи и њеној породици и градњи породичне куће – прича Ранко Јокић.

Рођен је 11. децембра 1977. године у Шњеготини Доњој, гдје је провео дјетињство и рану младост. Запослио се у дрвопреради «Храст промет» у Штрбама и уз подршку оца Микајла почео је да гради породичну кућу у приградском челиначком насељу Марковац. У јесен 2020. године као гром из ведра неба задесили су га здравствени проблеми који су се поклопили са једним од најзначајнијих догађаја у његовом животу – усељењем у нови дом, и тиме му нарушили слављеничку атмосферу. Врло брзо дијагностициран му је карцином због чега је хитно морао на операциони сто те му је 15. октобра одстрањен један бубрег. Нажалост, то није било довољно да се заустави напредовање болести те је подвргнут изузетно скупој терапији.

– Нисам могао ни да сањам у какву ћу врло брзо понижавајућу ситуацију запасти и то не својом кривицом. Запослен сам у фирми која измирује све своје обавезе и према радницима и према држави и мислио сам да сам тиме у правом смислу ријечи осигуран у случају болести или повреде на раду. Нажалост, испоставило се да је то била моја илузија. Ја нисам радио на црно, никаквом властитом неодговорношћу нисам крив за болест која ме је напала и нисам се за помоћ обратио надриљекарима. А ипак се испоставило да сам ван сваког система – објашњава Ранко.

Лијечење обавља у Универзитетском клиничком центру Републике Српске у Бањалуци. Операцију је обавио наш познати хирург др Милан Жигић, а бригу о њему преузео је онколог др Саша Јунгић. О њима и њиховом тиму Ранко прича са великим поштовањем и ни за шта их не окривљује него је огорчен на наш систем који иде шумом, док грађани иду друмом и не знајући да се сваког часа може испоставити да су на странпутици.

– Карцином се проширио на остале органе и да би се болест ставила под контролу конзилијум љекара ми је савјетовао лијек votrient pazopanib који на нашем фармаколошком тржишту на мјесечној бази кошта преко 6.800 КМ и који не покрива наш Фонд здравственог осигурања РС. Оно што је још горе јесте да терапија, како су ми доктори рекли, траје најмање годину дана. Још веће моје разочарење у наш систем дошло је кад сам сазнао да је овај лијек у земљама у окружењу готово три пута јефтинији. А наше плате далеко су ниже у односу на регион – прича Ранко.

Народну пословицу да једна невоља никада не долази сама потврдила је и судбина овог младог човјека. Његова дијагноза тешко је погодила и његовог оца Микајла. До тада стамен као стијена и у сваком погледу највећа подршка сину нагло се разболијева и 22. новембра умире у 66. години живота.

Ранко Јокић и Драго Маринковић, предсједник МЗ Марковац

Оно што Ранку даје снагу да се свим својим бићем, уз помоћ љекара и својих најближих, одупре опакој болести су његова породица и људи добре воље који су му прискочили у помоћ.

– Мене је ова и тешка и скупа болест погодила кад сам био најмање спреман за њу јер сам финансијски исцрпљен градњом новог дома. Моја фирма и њен власник Славољуб Дубравац обезбиједили су ми веома скупу терапију за први мјесец. За наредна два мјесеца терапију су ми обезбиједили власници предузећа «Мадра», гдје ми је супруга запослена, Драгана и Марио Шуман, те власник пилане «Тромеђа» Владо Дубравац. И радне колеге и колегинице моје супруге организовали су хуманитарну акцију са жељом да ми помогну. Мени је тешко о томе и размишљати, једноставно не могу пронаћи ријечи којима бих им се захвалио, а с друге стране некако се осјећам и постиђено. Ја сам заправо раније увијек размишљао да ћу другима помагати, а да ћу за своје животне потребе моћи сам зарадити потребна средства – казује Ранко.

И Савјет мјесне заједнице Марковац, као и Црквена општина Челинац укључили су се у подршку овом младом човјеку и својим ангажовањем покушати му омогућити лијечење.

– Ранко је добар момак и домаћин, честит комшија. Ко год га познаје може да прича само о његовим врлинама. Сматрамо да је наша обавеза да му помогнемо да што прије побиједи ову опаку болест. Он је потребан својој породици, а и друштву. Кћерка Јована му похађа први разред Економске школе у Челинцу, а син Срђан је осми разред у ОШ «Милош Дујић» и ја вјерујем да ће се он радовати њиховим и својим животним успјесима још дуго. Осим тога и наша је обавеза да му помогнемо јер је његов отац Микајло наш саборац, борац прве категорије који је часно прошао најтежа ратишта у Одбрамбено-отаџбинском рату борећи се за слободу не само своје него и туђе дјеце – ријечи су Драге Маринковића, предсједника Савјета мјесне заједнице Марковац.

Б. МАКСИМОВИЋ

Рачун на који се може уплатити новчана помоћ за Ранка (Микајла) Јокића је његов лични рачун:

5520361488482311

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s