Брицо који је покретао точак историје

Постоји велика вјероватноћа да би Челинац данас био у рангу Шипрага, Масловара, Крупе на Врбасу и других села бањалучке регије која су у једној фази свога развоја захваљујући добром геостратешком положају и природним богатствима важила за преспективне локалне заједнице да није имао срећу да на мјесту првог човјека комуне у периоду 1961/65. године буде инвентивни Рајко Кузмановић. Иако је као тридесетогодишњак био међу најмлађим предсједницима општина у БиХ, вријеме, тај најобјективнији судија, је потврдило да је био и један од напроницљивијих. Ослобођен личне сујете и користољубља био је свјестан свога знања, а што је још вредније, и незнања, спреман да се кроз теорију и праксу учи разним научним и друштвеним дисциплинама. Није необично што су га као младића красили одважност и ентузијазам, али јесте што је и тада у себи имао мудрост једног старца. Поврх свега тога према завичају је осјећао и одговорност и бригу и љубав. Био је опредијељен да ствара, а не да се богати. Његови савременици и сарадници често су истицали да је он у вријеме када је био предсједник Општине Челинац схватио да су људи највећа вриједност и да се једна заједница може развијати само ако има властити људски потенцијал. Скупљао је младе Челинчане расуте диљем тадашње Југославије и подстицао их да се врате у завичај, давао им шансу за запослење и инсистирао да се стручно усавршавају. Подједнако је водио бригу о привредницима, општинским службеницима, просвјетним и здравственим радницима, занатлијама. Знао је да ако негдје има вриједних и поштених људи да ће ту бити и објеката и живота. Нека свједочења о добу када су у Челинцу људи били важнији од свега другог сакупљена су и у «Споменици академика Рајка Кузмановића» (Академија наука и умјетности РС, 2006), а као камичак тог богатог и занимљивог мозаика може да буде и ова прича.

– У Бањалуци сам 1957. године завршио фризерски занат и убрзо након тога отишао у Београд на одслужење ЈНА. И моји преци били су фризери. Мој отац Ибрахим у Челинцу, у близини данашње бензинске пумпе, држао је фризерску радњу гдје су радила и моја браћа. Значи, мени је овај занат био у генима, а и волио сам га тако да сам имао све предиспозиције за успјешну фризерску каријеру. Поред добре праксе која је некада красила наше занате, и у војсци сам усавршио рутину. Одлучим да након војске останем у том великом граду Београду, пуном изазова, добрих шанси, лијепих дјевојака и занимљивих људи и да радим као фризер. А онда 1963. године добијем позив од Рајка Кузмановића, предсједника општине Челинац, који ме моли да дођем у свој завичај и да радим. Он је знао да је мој отац у озбиљним годинама и да више не може да задовољи све фризерске укусе и потребе будућег градића. Замислите, општина ми је чак у центру Челинца додијелила и парцелу за локал. Ја сам Челинац волио пуним срцем, као и данас, и прихватио сам позив – казује чувени челиначки брицо Нијаз Башић (1940).

Nijaz basic brico

У Челинцу је и прије и послије брице Нијаза било и има фризера, заиста добрих мајстора свог заната, али још нико није ни изблиза достигао његову популарност. Потврђује то и чињеница да, иако већ 27 година не живи у Челинцу, и данас кад дође не направи ни десет корака а да га неко не заустави и са њим не размијени коју пријатну ријеч. А он, на поздраве радо одговара, чак и кад му треба неколико тренутака да оживи сјећања, увијек насмијан и с добром намјером, способан да ишармира и самог врага.

– Никада, ама баш никада, нисам био ни са ким у конфликту. Чему то кад су лијепа ријеч и прави приступ увијек дјелотворнији и хуманији од агресивног и осорног понашања – објашњава Нијаз.

Харизма са покрићем

Његова фризерска радња која је била на челиначкој аутобуској станици уз стару пошту и Шоипову посластичарницу била је више од занатске радње – нека врста градске институције. У њој се нису само уљепшавале женске и мушке главе, него читале новине, размјењивале информације, правиле стратегије за спортске мечеве, наметали модни трендови. Из његове радње директно на спортске терене истрчавали су челиначки спортисти, а брицо је био спонзор, мецена, први челиначки таксиста и возач хитне помоћи, истина волонтер. Никоме није био нелојална конкуренција једноставно зато што није имао коме.

– Драго ми је што се тога сјећате. Волио сам људима бити од користи. Срце ме је бољело кад, рецимо, сазнама да ђаци у Поповцу могу остати без наставе јер им учитељица нема превоз, а сама кроз шуму на дуг пут не смије кренути – и зато сам често ускакао да помогнем да се ријеши тај друштвени проблем. Дом здравља није имао возило хитне помоћи и знали су љекари да сам увијек спреман да покажем своју хуману страну. У мојим аутомобилима неколико трудница до Бањалуке се породило и то су за мене увијек били сретни тренуци мада као акушер нисам баш био вјешт – евоцира брицо успомене.

Nijaz basic brico i Veselinko Vasic
Веселинко Васић и Нијаз Башић Брицо

Харизма коју је овај Роберт Редфорд са Врбање деценијама уживао није била без разлога. Уз физичке и духовне особине, красили су га и профињени манири. Већина позитивних вриједности у Челинац су у то доба стизале кроз Нијазову фризерску радњу. Нико као он у Трсту није знао пронаћи одјећу за челиначке даме и господу, и врло често знао је чак и број, нарочито женске конфекције. Касније, када је Трст прилазио нама у виду «фри шопова» уз ауто-цесте, био је снабдјевенији од тих ексклузивних салона. Први колор телевизори и други кућански апарати у градић на Врбањи стигли су у његовом аутомобилу, а модни детаљи и аутомобили које је он бирао и возио били су показатељ будућих модних трендова. И све што је радио није било у интересу стицања профита, него ради дизања урбаног рејтинга његовог завичаја. Зато за Челинчане он никада није био обртничар или шверцер, него човјек од укуса и повјерења којег су једноставно звали Брицо, а сматрали га савјетником за озбиљне животне изазове.

– Возачки испит сам положио 1963. године и набавио опел рекорд, а касније било је у моме дворишту манти, мерцедеса и ко зна чега све не, али никада кршева. Али то није значило да сам међу људима правио селекцију у том смислу. Напротив, у сваком људском створу гледао сам његову душу, а не дебљину његовог новчаника. Челинчани знају да сам се дружио не само са успјешним привредницима, утицајним политичарима, господом и дамама, са спортистима и културним радницима, него да су уз мене били и чувени, неко ће рећи друштвени маргиналци, а мени су били драги људи као што су покојни Зока Бабић, Медо, пјесник Славко Јунгић и други од којих су многи главе окретали – казује Нијаз брицо.

Али и такви људи као што је он имају много трња на својој животној стази. Да би заштитио породицу од непријатности морао је да напусти свој завичај ратне 1992. године иако се никада није огријешио ни о кога. Пут га је водио преко Посушја, Макарске и даље, а данас живи у «раскораку» између Сплита, Минхена и Челинца. Уз вјечити осмјех на лицу, вели:

– Никоме нисам ништа скривио, а јурили су ме и Срби и Хрвати, а ни моји Муслимани нису благонаклоно гледали на моја упорна дружења са свима без обзира на вјеру, нацију или политичко опредјељење. Али, и то је живот. Све буде и прође, а на крају побиједи љубав.

Са супругом Сабихом, омиљеном предратном библиотекарком и челиначком дамом, стекао је кћер Белму која живи у Холандији и сина Јасмина који се смјестио у Шведској од којих има четворо унучади.

– Моја породица је типична југословенска. Расули смо се по цијелој Европи, свако од нас данас има по двије државе. Ја се Челинца никад нисам одрекао нити га престао вољети. Није само због она 2,5 дулума очевине у Шамцу и стамбено-пословног објекта у центру, него ради пријатеља и успомена. Није мени било нигдје ружно јер ја по својој природи волим живот и људе око себе, а ваљда сам се научио и сналазити, али Челинац у мом срцу има своје мјесто које ни један град, ма колики био и како изгледао, не може заузети – казује Нијаз Башић који је у Челинцу био «само» (не)обични брицо, а оставио дубљи траг од многих предсједника општине.

Борислав МАКСИМОВИЋ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s