Станоје Брђанин преживио борбу са двоје младунчади медвједа

Иако је у својих 66 веома динамичних година доживио бројне авантуре, Станоје Брђанин ноћ између 12. и 13 августа памтиће до краја живота. Тог суботњег предвечерја упутио се из из Челинца у родно село Поповац да замијени брата Вукана у одбрани кукуруза од најезде дивљих свиња. Планирао је да у Врелима под Брђанским гајем, гдје је одрастао, проведе пријатну вече под звијездама и уз пјесму цврчака. Умјесто тога био је присиљен да се за живот бори са двоје младунаца медвједа.

– У шумама сам провео највећи дио свог живота јер сам као клинац отишао за оцем Славком, који је свој животни вијек провео у извозу шуме. Често сам имао блиске сусрете са великим звјеркама, и на четири и на двије ноге, тако да сам ја за себе мислио да сам страхове те врсте давно превазишао – прича узбуђено Станоје.

Stanoje brdjanin
Више успјеха у риболову него у лову

Као доказ тешке борбе показује више озбиљних огреботина по тијелу. Па наставља:

– Био сам и у рату, и доживљавао разне друге стресове, али признајем да никада смрт нисам видио са ближег одстојања.

Објашњава да је као члан Ловачког друштва «Фазан» Челинац на стражу са собом понио и пушку, као злу не требало и реда ради, али није имао времена ни да покуша да је употријеби.

– Ма ја сам само пожелио да ме у једном потезу усмрте, да ме не тргају комад по комад – објашњава Станоје ситуацију у којој се нашао.

Очекивао је дивље свиње. Само мало је начуо неко нејасно шуштање јер је земља од кише која је који сат раније мало натопила земљу ублажила звук кретања. Сједио је на пању и одједном осјетио удар. Звијер је на њега насрнула.

– Инстиктивно почео сам да се одупирем и одбацујем је од себе и не знајући шта ме је спопало. Послије неколико тренутака борбе некако сам успио да је одбацим од себе, а онда сам угледао и другу звјерку и разазнао да су то заправо мечад, але не баш тако мала. Све оне приче да се звијери боје људи, да бјеже од нас, да су мечад троме животиње, на својој кожи сам осјетио као заблуду. Услиједио је други напад, овога пута обоје су ме напали. Бранио сам се и рукама и ногама и не знам ни сам зашто су одустали јер сам се већ почео осјећати савладаним – објашњава Станоје.

Наравно, зору није дочекао како је планирао, у кукурузима већ у кревету, али без сна. Другу вече од брата Вукана чуо је да је и мечка на вечеру дошла у њихове кукурузе. Сва срећа па није ноћ раније с младунцима јер у том случају би се сасвим сигурно Станојем омрсила. Овако, Станоје се хвали да је као побједник изашао из ринга. Али, још увијек се тресе док прича.

Иначе, у Поповцу и околним селима медвједи већ годинама царују. Домаћини на разне начине покушавају да своје посједе одбране, једни ограђују пчелињаке струјом, други у кукурузе вежу псе или постављају радио на акумулаторе одврћући тон до крајњег подиока, трећи дежурају поред штала. Шта год да ураде, мало је, јер је чињеница да медвједи освајају све више простора. И логично – јер је људи све мање.

Борислав МАКСИМОВИЋ

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s