Само наивни вјерују да унијама, државама и локалним заједницама владају политичке странке. Они боље упућени знају да је права моћ у рукама појединаца којима партије служе само као полигон за ефикасније провођење властитих интереса и завјетрина кад забрљају до те мјере да за своје промашаје морају да нађу некога на кога ће пребацити кривицу и извући се на вријеме. Тако је на свим географским ширинама и дужинама, па зашто би у Челинцу било другачије.

И на новембарској сједници Скупштине општине Челинац јавно је демонстрирана власт појединаца не само на општу штету заједнице, него и на штету властитих политичких партија у чијим дресовима су ти појединци дошли на одређене функције.

Добро је знано да и челиначком политичком сценом “дрмају” поједини моћници, а не ова или она партија. Они, кад је њима у интересу, склапају интерне договоре и са “црним ђаволом”, а “партијске војнике”, кад се ови као побуне, или убједе да је све у интересу партије и народа, или их се на овај или онај начин ријеше. И то није изум овога времена и ове генерације. Од старе Атине (ваљда је зато Грчка и пропала) у којој је настао појам демократија (демос – народ) под идејом да се власт једне општине, односно државе, са појединца пренесе на народ, до данашњег дана, највише политичке енергије утрошено је како заправо народу продати маглу. Како га убиједити да му повјери да влада у име народа, а чим то учини како што прије да му окрене леђа. Заправо, и сама идеја о посредној владавини народа није баш генијална јер демократија подразумијева да се глас будале, криминалца и генијалца једнако вреднује што значи да у свакој комбинацији двојица будала глатко надгласају оног паметног.

И на новембарској сједници Скупштине општине Челинац јавно је демонстрирана власт појединаца не само на општу штету заједнице, него и на штету властитих политичких партија у чијим дресовима су ти појединци дошли на одређене функције. Све је обесмишљено, доведено до апсурда. Поставља се питање даље сврхе и политичких партија и њихових међусобних коалиција и саме Скупштине, односно парламента који је ништа друго до збир свега, и доброг и лошег на политичкој сцени једне заједнице, па на крају крајева и сврсисходности провођења избора. Договори се поштују само дотле док то одговара моћницима. За очигледне грешке које се одражавају, не на нечију сујету него на квалитет живота свих грађана, нико не сноси одговорност. На што би спорт личио када би се правила мијењала током меча? Увијек се сачека, не крај меча, него крај сезоне, односно првенства. Могуће је пријећи из клуба у клуб, промијенити дрес, али постоје правила која се морају испоштовати, а нека од њих подразумијевају и финансијску одштету, па и одређени временски рок.

Политичка арена је луда кућа. На меч изађеш у једном дресу, а завршиш у противничком. И све то се тумачи као нормално!? Далеко је то од нормалног, али многи кажу да у БиХ, тиме и у РС, дакле и у Челинцу, и не треба очекивати ништа нормално. И такав је став ненормалан.

У челиначком парламенту сада се не зна ко пије, али зна се ко ће платити цех – грађани. Илија Вујичић, који очито прецјењује своје могућности у политици, није смијењен са мејста предсјендика,а док се то не деси, а ускоро ће, ни сам не зна шта ће са собом. Тзв, опозиција које је на кратко постала власт, врло брзо појела је саму себе. Владајућа партија СНСД довела је себе у положај да је уцјењује ко стигне, а многи сотје у реду. Другим ријечима Челинац нема ни власт ни опозицију вриједну поштовања.

Б. М.

Уводни коментар «Челиначких новина» број 193, новембар 2015.