Од 1971. године, када је загребачка пројектна кућа «Простор» урадила први Урбанистички план Челинца, па даље тешко да се иједна «гарнитура» челиначке општинске власти може похвалити домаћинским и инвентивним располагањем општинским земљиштем. Данашња ситуација у којој је Челинац један од ријетких, условно речено, градова, чак и у руралној Републици Српској, којему недостају бројна градска обиљежја, директна је посљедица таквог односа. Довољно је поменути само три основна: градски трг, парк и мала, али неукротива Врбања. А била је идеална прилика да се на живописном простору окруженом бјелогоричном и црногоричном шумом, који није заузет ни грађевинским ни природним препрекама, а украшен је лијепом ријеком на којој је било више брана и воденица у коју дотиче неколико мањих водотока, и оплемењен жељезничом и путном саобраћајницом, сагради мањи модеран урбани центар. За ту намјену испуњен је само први услов – од приватних земљопосједника општина је захваљујући тадашњој моћи државе и по прописима које је сама доносила, у кратком периоду одузела земљиште (експропријација) под изговором да је намијењено општим (вишим) циљевима. Наравно, највећи дио тог земљишта до данашњег дана није искориштен за првобитну намјену. Углавном је служило за препродају, тј, за попуњавање рупа у буxету општине. Нису ријетки случајеви и да га општински моћници искористе да би, ко зна зашто и под којим условима, помогли разним «инвеститорима» који су игром случаја били њихови пријатељи. На вјешто изрежираним лицитацијама, да би се само законска форма задовољила, земља у градском језгру препродавала се као на бувљаку, а урбанистичка документација често је прилагођавана тим радњама. Зато се посљедњих година из општинског буџета по судским пресудама исплаћују позамашне суме за намирење штете лицима од којих је земља одузета, а бројне атрактивне парцеле служе само за развој корова. «Инвеститори» су купили земљиште и ућутали се. Чекају да му порасте вриједност па да га они препродају по тржишној цијени, а градиће шта они хоће, а не шта потребе заједнице захтијевају. Зато данас Челинац нема градска обиљежја, нити слободан простор за иједан озбиљан пословни комплекс, а камоли индустријску зону.

Сједнице Скупштине општине одржане 5. и 17. децембра најавиле су да ће се са земљиштем које је остало у власништву општине коначно располагати опрезно и рационално. Начелник општине је одборницима понудио одлуку о продаји 1.083 метра квадратна градског грађевинског земљишта у државној својини на локацији уз Дом здравља за стамбено-пословну зграду по почетној цијени од 60 КМ по квадрату. Већини одборника из Клуба СНСД приложена скица са начелниковим образложењем није била довољна гаранција да се ради о добром послу за општину и њене грађане. Њихов аргумент је био да се девастира тај дио града, па чак и простор уз Дом здравља и главна саобраћајница. Као примјер лошег газдовања општинском земљом у скором периоду навели су земљиште уз «Свилу» које се умјесто за јавне објекте претворило у парцеле за куће. Чак и алеја кестенова. Начелник је имао упориште у Регулационом плану. Расправа између њега и одборника из његове странке обиловала је варницама што је за чуђење. Зар скупштинске теме не захтјевају претходно усаглашавање?!