Поводом славе општине Челинац, Сабор Светог архангела Гаврила, Манастиру Ступље додијељено је највеће општинско признање – повеља општине. У образложењу стоји:

Манастир Ступље представља једну од најзначајнијих духовних и културно-историјских светиња на подручју општине Челинац. Као мјесто вјековног духовног живота, очувања православне традиције, културног насљеђа и националног идентитета, Манастир Ступље дао је немјерљив допринос развоју духовних и моралних вриједности, као и афирмацији општине Челинац. Својим дјеловањем, обновом и очувањем манастирског комплекса, те организовањем вјерских, културних и других друштвено корисних активности, Манастир Ступље је постао препознатљив симбол општине, мјесто окупљања вјерника, ходочасника и бројних посјетилаца из Републике Српске, региона и иностранства, чиме значајно доприноси промоцији и угледу општине Челинац. Посебан значај Манастир има у очувању духовне и културне баштине, његовању традиције, јачању заједништва, међусобног разумијевања и хуманих вриједности, те представља трајно добро од изузетног значаја за локалну заједницу. Имајући у виду укупан допринос Манастира Ступље духовном, културном и друштвеном развоју општине Челинац, као и његов значај у очувању културно-историјског насљеђа и промоцији општине Манастиру Ступље додјељује се Плакета општине Челинац као највише општинско признање.

Треба сви да се радујемо

У име братства манастира Супље на додјели општинског признања благодарио је архимандрит Платон (Јовић). Подсјећамо, Народна библиотека „Иво Андрић“ за изузетан допринос развоју и афирмацији културе у челиначком крају Манастиру Ступље 2020. године додијелила је највеће локално признање у области културе „Михољданску повељу“.

Архимандрит Платон обраћа се на Свечаној академији

Поштовани начелниче Општине Челинац, домаћине вечерашњег сабрања, поштовани предсједниче Скупштине општине Челинац, поштовани предсједниче Владе Републике Српске, поштовани предсједниче Народне скупштине Републике Српске, поштовани предстaвници републичких и локалних власти, поштовани одборници Скупштине општине Челинац, часни оци, уважени гости, драга браћо и сестре,

У име братства Манастира Ступље благодарим Општини Челинац на указаној части и одликовању нашег манастира Плакетом за изузетан допринос духовном животу заједнице, очување православног и културно-историјског насљеђа, те културни и друштвени развој општине Челинац. Ово признање примамо у навечерје Дана и крсне славе Општине – Сабора Светог архангела Гаврила.

Сутра прослављамо празник великог благовјесника воље Божје, Светог архангела Гаврила, који је своју мисију започео ријечима: „Радуј се!” Управо су те ријечи – „Богородице Дјево, радуј се, благодатна Маријо, Господ је с Тобом” – постале дио молитве коју свакодневно узносимо. Зато је и смисао данашњег сабрања и празновања управо у тој благовијести радости: да се радујемо Богу, једни другима и дару заједништва који нам је Господ подарио.

Прва и главна мисија нашег манастира, као и уопште Цркве Божје на Земљи, јесте благовијест воље Божје и живота који долази послије овога привременог. Господ Исус Христос, оваплотивши се, дошао је на овај свијет као Богочовјек и донио нам смисао, мир и радост. Управо је то суштина онога што чинимо у манастиру, али и у свим нашим храмовима. Будући „свјетлост свијету” и „со Земљи”, ми хришћани ријечју Божјом освећујемо творевину и приносимо је Творцу.

Архимандрит Манастира Ступље Платон и начелник општине Челинац Владо Глигорић

Међутим, људи то понекад забораве, па нашу мисију поистовијете са нечим споредним, те оно што је споредно постане главно. Пренаглашена везаност за историјско, привремено и пролазно понекад засјени оно што је суштинско. А Црква одувијек, као свој почетак и крај, благосиља долазеће Царство небеско – безвремену будућност. Ми јесмо чувари историје, али наша главна мисија јесте благовијест непролазне будућности.

Господ Исус Христос дошао је у овај свијет да служи. Сви ми који се налазимо на неким дужностима понекад заборавимо да смо ту управо ради служења. И од онога који ради на каси у продавници, од његове службе, може зависити хоће ли нам дан бити добар или лош, а колико је тек већа одговорност на другим мјестима и у другим службама које неки од нас обављају. Стога, шта год радили, треба да то чинимо са радошћу, знајући да тиме подражавамо Господа који је дошао да служи, и да се увијек трудимо да будемо они који себе дају за друге.

Једна од важних порука данашњег празника везана је за апостоле. И они су били људи као и ми. Вољели су част и почаст, па су се понекад и препирали ко ће међу њима бити први, односно ко ће бити ближе Господу. Једном приликом упитали су Га: „Ко је од нас највећи и најближи Теби?” А Господ узе једно дијете, постави га себи у крило и рече: „Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском” (Матеј 18, 2–4). Наша мисија, дакле, није у дјетињастом понашању, него у простоти, љубави и честитости какву дјеца имају. Предање нам говори да је то дијете био Свети Игњатије Богоносац, који је касније цијелог свог живота проносио име Божје. И ми треба да будемо такви – богоносци.

Манастир Ступље је чувар историје и културе, али прије свега живо мјесто у које људи стално долазе и сусрећу се с Богом. У Манастиру свакодневно примамо благодат Светога Духа и њоме се духовно хранимо.

Прије више од петсто година наш манастир је био духовни и културни центар овога краја. У њему су преписиване књиге, а неке од њих до данас се чувају широм свијета. Једне су у Хрватској, пошто су ступљански монаси, пребјегавши у манастир Ораховицу, са собом понијели велики број рукописних књига, које су касније пренесене у Пакрац, у Епархијску књижницу. Друге се налазе у Београду, у Патријаршији, а једна се чува чак у Прагу. Када о томе говоримо, људи понекад питају зашто не тражимо да се те књиге врате. Одговор је једноставан: гдје да их вратимо? Да би се такво културно добро вратило тамо одакле је потекло и гдје припада, потребно је најприје створити услове за то.

Добитници признања општине Челинац поводом славе општине 2026.

Уз помоћ Божју, замисао је да се у Манастиру – као круна завршетка изградње манастирског комплекса – подигне библиотека. У њеном оквиру настојаћемо да вратимо те старе манастирске књиге, како би оне свједочиле не само о прошлости него и о нашем живом континуитету у вјери, љубави, нади и служењу Богу.

Данас, када имамо компјутере и сву савремену технику, није лако написати књигу. Замислите тек колико је то било тешко прије пет или шест вијекова, а управо то је рађено у Манастиру Ступље. Зато ћемо, ако Бог да, градити библиотеку и настојати да наш манастир поново буде главни културни и духовни центар Челинца и Прњавора. Манастир данас припада општини Челинац, али је Прњавор историјски манастирски посјед. Име је добио по нашем манастиру јер су манастирске житнице биле на територији данашњег града Прњавора.

На крају желим још једном да вам захвалим на љубави и пажњи и да вас позовем да наш манастир, као и до сада, сматрате својим домом. То је наше заједничко дјело, можда једна од ријетких задужбина нашег народа. Наш народ га је у давнини подигао, наш народ га је и обновио. Више од 30 година обнавља се мало-помало, и још није завршен. А, заправо, и не треба да буде завршен. Нека они који дођу послије нас наставе оно што смо ми започели, јер се дјело Божје никад не завршава, него непрестано траје и наставља се. Ни за шта што је добро не треба да кажемо како смо ми то почели и завршили, него само да смо били учесници у том послу. Тада ће све бити добро и милим Богом благословено. За све то благодаримо Богу!

Нека је руководству Општине и свим грађанима Челинца благословен данашњи дан. Нека вас Свети архагел Гаврил штити и чува, нека вас испуњава радошћу и дарује вам снагу да ту радост преносите другима. Нека наше служење Богу увијек буде и служење ближњима, да бисмо, ако Бог да, гледајући једни другима у очи, заједно прослављали Бога и били благословени у све вијекове. Да сте живи и здрави!

Челиначке новине 322,