Највише смо угрожени од властитог несналажења

Митрополит Јефрем са више свештеника Бањалучке митрополије у недјељу, 7. јуна, у Храму Свете Тројице у Брезичанима, служио је свету архијерејску литургију, а након тога освештао Црквену салу. Молитви је присуствовало више стотина вјерника из овог краја и околине. Након литургије Митрополит Јефрем обратио се вјерницима.

-Драга браћо и сестре, данас су покладе, јер сутра почиње петровски пост који ове године траје нешто дуже. Пост је благословено вријеме у којем се спремамо за велики догађај, за Божић, за Васкрс, за Пресвету Богородицу (Велику Госпојину), или као овога пута, за свете апостоле Христове Петра и Павла. То је благословено вријеме када дисциплинујемо сами себе да бисмо се у животу постигли оно што је наш животни циљ, а то је – наше вјечно спасење. Ми смо овдје само људи, човјек је створен по слици и прилици Божијој, намијењен за живот вјечни. Али наш живот вјечни долази онда уколико се потрудимо да испунимо све оно што Бог и наша Црква од нас очекују и траже својим прописима – рекао је поред осталог архијереј бањалучки у својој проповиједи.

Подсјетио је да је на мјесту гдје се налази Храм Свете Тројице у Брезичанима некад била обична њива, а сада је ту лијеп духовни комплекс, и додао.

-Божијом вољом и вашим трудом, ево имамо овдје лијеп храм и од сада салу. Послије молитве у храму можемо да продужимо у другој форми молитву у сали. Данас кад смо отуђени једни од других, кад нам је важније да слушамо оне који нам причају преко телевизије, радија или наших мобилни телефона који су нам свијет у џепу, него оно што нам причају наши ближи, потребно нам је и да се дружимо, да попричамо. Нажалост, мало имамо времена за себе, још мање једни за друге. Зато, нека нам Бог да мудрости да паметно користимо вријеме које нам је Бог подарио. Све оно што је дар од Бога, добро нам је и то треба да користимо да употребљавамо, али не и да злоупотребљавамо, да оно сужи нама, а не ми њему. Надам се да ће тако и бити – поручио је митрополит Јефрем.

Додао је да кад дође у парохију, у неко село, прво што упита надлежног свештеника јесте колико мјесна школа има ученика. Примијетио је да је и у Брезичанима слично, као у осталим нашим крајевима, све мање дјеце, све мање ђака.

-Тамо гдје не ради школа, то је „укрштен глогов колац“ на улаз у то мјесто. Ако нема дјеце, неће бити ни одраслих. Не будемо ли неке ствари разумјели, имаћемо проблем као народ, и у овом и у времену које долази. Ми смо помало изгубљен народ и у времену и у простору. Не знамо довољно оно шта Бог од нас очекује. Овдје су живјели људи у неком времену када се живјело веома тешко, у оскудици, са примитивним начином обрађивања земље, али се и живјело и земља се обрађива. Живот се свуда одвијао. И зато су грађене школе. Памтим, и ја, а и многи од вас вријеме када се проводила акција изградња хиљаду школа у БиХ од којих данас једва трећина како-тако ради. Ја ћу смјело рећи још једну ствар са којом можда неће се сви сложити – никад нам није било ни лакше ни боље. Имамо конформне куће, на селу и у граду, аутомобиле, макар и уски предизборни асфалт, али га имамо да лакше и брже идемо нашим аутомобилима. А о хљебу да и не причамо. Ја сам у прилици да ангажујем људе на одређене послове. Више немате кога питати пошто би нешто урадио, него га само молите да уопште то уради. Нисмо угрожени у материјалном смислу. Угрожени смо од самога себе, од нашег несналажења у цивилизацијском смислу – нагласио је митрополит бањалучки.

Подсјетио је присутне на не тако давна времена, када су људи на овим просторима више и теже радили, али се чула пјесма и копача и косаца и жетелаца, али и на зборовима. А данас ако случајни неко запјева одмах питају да није сишао с памети закључивши да је дошло друго поимање живота. 

-Питате се чији ће ово бити простор у времену које долази – биће оног чије овце буду на ливади. Зато, Господе, научи нас шта да чинимо. Ако буде по вољи Божијој биће и у нашу корист, живјећемо добро, бићемо задовољни и радосни. Ако буде по нашој вољи, нешто ћемо покварити, као и увијек. Нема јаднијег човјека од оног који је увијек незадовољан. Треба нам животне радости, и то у сваком животном добу, и ако смо млади и ако смо стари – рекао је митрополит бањалучки Јефрем.

Потом се захвалио свима онима који су дали допринос изградњи и Храма Свете Тројице и Црквене сале у Брезичанима и све благословио, а нарочито Гавру Милановића, Ратка Дујаковића и Дарка Дујаковића из Брезичана и Мирослава Јанковића из Челинца којима је додијелио архијерејску грамату признања за показану ревност и љубав према нашој светој цркви који су исказали приликом изградње Црквене сале за народ код филијалног храма у Брезичанима, парохија Бранешци. Њима је припала част кума приликом освећења.

Након тога услиједила је подјела нафоре, освећење Црквене сале и свечани ручак. Овај догађај уљепшали су Хор митрополије бањалучке и чланови КУД „Младост“ Брезичани.

Храм Свете Тројице у Брезичанима грађен је од јесени 2001. до 16. маја 2010. године када је владика Јефрем обавио освећење. У међувремену порта је ограђена и веома лијепо уређена, а у њој је 2012. године саграђена спомен-чесма у част погинулим борцима из овог краја у отаџбинским ратовима. Парохијом Бранешци од 2004. године, када је и рукоположен, ревносно руководи протонамјесник Лука Божић који се изузетно труди да на најбољи начин буде од користи Богу, својој Цркви и народу који му у свему помаже да тако и буде.

Б. МАКСИМОВИЋ

„Челиначке новине“ број 320, јун 2026. године