ЈО­ШАВ­КА, се­ло у оп­шти­ни Че­ли­нац. – На­ла­зи се на 200−500 м н. в., по­врши­не 49,05 км², уда­ље­но око 12 км од оп­штин­ског цен­тра. Сје­ди­ште је ис­то­име­не мје­сне за­је­дни­це. Јо­шав­ка је 1981. по­ди­је­ље­на на за­се­бна се­ла Црни Врх, Јо­шав­ка Гор­ња и Јо­шав­ка До­ња. Јо­шав­ка Гор­ња прос­ти­ре се око гор­њег то­ка ри­је­ке Јо­шав­ке, а Јо­шав­ка До­ња обу­хва­та ве­ћи, на­се­ље­ни­ји и ра­зви­је­ни­ји дио се­ла. Ку­ће су зби­је­ни­је на ус­ком по­ја­су зе­мљи­шта по­ред ри­је­ке Јо­шав­ке, а раш­трка­не по брдо­ви­тим за­се­оци­ма: Ан­то­ни­ћи, Ба­би­ћи, Бран­ко­ви­ћи, Брђа­ни, Ја­зби­не, Јев­ђе­ни­ћи, Је­ло­ва­ча (Ста­ни­ћи), Ми­ло­во брдо, Пис­ка­вац, Сла­нац, Ши­ка­њи­ћи и Ши­љко­во брдо. Цен­трал­ним ди­је­лом се­ла те­че ри­је­ка Јо­шав­ка, по ко­јој је се­ло до­би­ло име. Атар је ре­ла­ти­вно бо­гат во­до­то­ци­ма (Јо­шав­ка, Млин­ска ри­је­ка, Прли­шни­ца, Ба­се­ро­ва­ча, Ре­пу­шни­ца, Је­ло­ва­ча, Мли­је­чни­ца, Црна ри­је­ка, Ста­ни­ко­ва ри­је­ка, Ће­ти­на ри­је­ка), око ко­јих се, угла­вном, на­ла­зе ус­ке на­пла­вне ра­вни­це. По­дру­чје је обра­сло лис­то­па­дним шу­ма­ма, ко­је су у про­шлос­ти крче­не, па су зна­тне по­врши­не под паш­ња­ци­ма, ли­ва­да­ма, воћ­ња­ци­ма (шљи­ва, ја­бу­ка, кру­шка, треш­ња, орах) и њи­ва­ма (ку­ку­руз, пше­ни­ца, зоб).

На гро­бљу Ви­гње­вац пос­то­ји не­ко­ли­ко сте­ћа­ка, као и над­гро­бни спо­ме­ник из прве по­ло­ви­не XВИИ ви­је­ка. На над­гро­бним на­тпи­си­ма, ко­ји да­ти­ра­ју од сре­ди­не XВИИИ ви­је­ка, ви­ди се да су не­ки мје­шта­ни би­ли све­ште­ни­ци, што го­во­ри о то­ме да је се­ло у то ври­је­ме има­ло цркву. У деф­те­ру из 1604. у На­хи­ји Ко­баш по­ми­ње се се­ло Јо­шав­ка, са 39 хриш­ћан­ских до­ма­ћин­ста­ва. У Јо­шав­ци су зе­мљи­шне по­сје­де има­ле бе­гов­ске по­ро­ди­це Џинић и Хаџиалић, а кра­јем XИX и по­чет­ком XX ви­је­ка Фир­дус и Ибра­хим­бе­го­вић. Јо­шав­ка је као је­дин­стве­но се­ло 1879. има­ла 65 до­ма­ћин­ста­ва и 625 ста­но­вни­ка (пра­во­слав­ци); 1895. – 823 ста­но­вни­ка; 1921. – 1.254; 1948. – 2.312; 1961. – 2.497; 1991. Јо­шав­ка Гор­ња и До­ња за­је­дно су има­ле 1.523 ста­но­вни­ка (1.502 Срба, три Хрва­та, 13 Ју­го­сло­ве­на и пет из ре­да ос­та­лих); 2013. – 393 до­ма­ћин­ства и 1.187 ста­но­вни­ка. По­ро­ди­це Але­ксић, Пре­дра­го­вић сла­ве Св. Си­ме­она Бо­го­прим­ца; Ан­то­нић, Ба­бић, Га­врић, Ду­ја­ко­вић, Јо­ви­чић, Но­ва­ко­вић, Ра­дић, дио Ра­ји­ли­ћа, Си­мић, Спа­со­је­вић – Мар­ков­дан; Бла­го­је­вић, Бу­ди­мир, До­кић, Па­вло­вић, Те­пић – Аран­ђе­лов­дан; Бран­ко­вић, До­цић, Мио­дра­го­вић, дио Ра­ји­ли­ћа – Св. Сте­фа­на; Ву­чко­вић, Ђу­рић, Те­шић, дио Цви­је­ти­ћа – Св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког; Грки­њић, Да­но­је­вић, Ду­бра­вац, За­рић, дио Јев­ђе­ни­ћа, дио Ми­ло­сав­ље­ви­ћа – Св. Игња­ти­ју; Да­кић, Ђе­кић, Јо­ва­но­вић, Кос­тре­ше­вић, Са­ви­чић, Сто­ја­но­вић, То­ма­ше­вић, То­пић, дио Цви­је­ти­ћа – Ни­ко­љдан; Дио Ба­ји­ћа – Пе­тров­дан; дио Ба­ји­ћа, Иван­ко­вић, Јун­гић, Ла­зић, Ко­ва­че­вић, По­по­вић, Ра­до­њић, Сми­љић, Ста­нић, То­мић, Три­вић – Ђур­ђев­дан; дио Ба­ји­ћа, Ороз – Ча­сне ве­ри­ге; дио Јев­ђе­ни­ћа – Све­те вра­че­ве; Ке­рић, Ми­ло­ше­вић – Св. Три­фу­на; Ки­чић, дио Ми­ло­сав­ље­ви­ћа – Ми­хо­љдан; Ли­чи­на – Пре­нос мо­шти­ју Св. оца Ни­ко­ла­ја (22. мај); Ос­то­јић – Јо­ва­њдан; Стан­ко­вић – Илин­дан; Ши­ка­њић – Ви­дов­дан. Је­дна од нај­број­ни­јих по­ро­ди­ца – Три­вић, за се­бе држи да су ста­рин­ци, али ве­ћи­на, на осно­ву пре­да­ња, сма­тра да су до­се­ље­ни­ци из Хер­це­го­ви­не или Црне Го­ре. Спа­со­је­ви­ћи су се до­се­ли­ли од Ни­кши­ћа, нај­ка­сни­је по­чет­ком XВИИ ви­је­ка.

Јошавка 1970. године

За ври­је­ме аус­тро­угар­ске вла­да­ви­не, се­ло је има­ло испос­та­ву жан­дар­ме­риј­ске ста­ни­це. Та­да је од Че­лин­ца пре­ко Јо­шав­ке до Тро­ме­ђе из­гра­ђен ма­ка­дам­ски пут дужине 24 км, ра­ди пре­вожења дрве­та до пи­ла­не. Гра­дњу пи­ла­не за­по­че­ла је фир­ма из Бе­ча, а до­врши­ла (1900−1904) по­ро­ди­ца Ми­лић из Прња­во­ра. Пи­ла­на је за­пош­ља­ва­ла око 300 ра­дни­ка и пре­ра­ђи­ва­ла храс­то­ви­ну, од ко­је је прои­зво­ди­ла ква­ли­те­тан пар­кет, извожен и ван Мо­нар­хи­је. Ус­ко­тра­чна пру­га Че­ли­нац – Ба­ња Лу­ка гра­ђе­на је 1900–1910. го­ди­не. Око пи­ла­не у Гор­њој Јо­шав­ци фор­ми­ра­ло се на­се­ље од не­ко­ли­ко де­се­ти­на ку­ћа, ко­је је има­ло и упра­вну згра­ду, ра­ди­они­цу за оправ­ку ло­ко­мо­ти­ва и ва­го­на шум­ске жеље­зни­це, спре­ми­ште, хо­тел-рес­то­ран, ду­ћа­не.

Со­лун­ски до­бро­во­љци из се­ла би­ли су: Јо­ван Ј. Га­врић, Јеф­то Јо­ви­чић, Ђу­рађ Н. Ра­до­њић, Але­кса и Не­де­љко Са­ви­чић, Ду­шан С. Три­вић. По­ло­ви­ном сеп­тем­бра 1941. фор­ми­ра­на је јо­ша­ва­чка ус­та­ни­чка че­та, ко­ју су пре­дво­ди­ли Ра­до­слав Ра­де Ра­дић, Ду­шко Кош­чи­ца, Бра­цо Ра­дић и Сто­јан Си­мић. Че­та је 15. сеп­тем­бра 1941. за­узе­ла жан­дар­ме­риј­ску ста­ни­цу у се­лу. По­чет­ком 1942. у Гор­њој Јо­шав­ци би­ло је сје­ди­ште 4. кра­ји­шког одре­да. У на­па­ду на Ко­тор Ва­рош, 19. фе­бру­ара 1942, по­ги­ну­ло је ви­ше де­се­ти­на ус­та­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма и Бра­цо Ра­дић, син Р. Ра­ди­ћа. По­сли­је овог по­ра­за, 1. апри­ла 1942. до­шло је до по­зна­тог јо­ша­ва­чког пу­ча − по­дје­ле на че­тни­ке и пар­ти­за­не − чи­ја је жртва, изме­ђу ос­та­лих, био и др Мла­ден Сто­ја­но­вић. У Гор­њој Јо­шав­ци 1962. пос­тав­ље­на је спо­мен-пло­ча на школ­ској згра­ди, гдје је би­ла смје­ште­на бол­ни­ца 4. кра­ји­шког одре­да од сеп­тем­бра 1941. до апри­ла 1942. У школ­ском дво­ри­шту на­ла­зи се бис­та на­ро­дног хе­ро­ја др М. Сто­ја­но­ви­ћа, а на по­дру­чју се­ла пос­то­је и спо­мен-че­сма и спо­ме­ник др М. Сто­ја­но­ви­ћу. То­ком Дру­гог свјет­ског ра­та по­ги­нуо је 31 бо­рац јо­ша­ва­чке че­те и 52 ци­ви­ла, ко­ји­ма је 1985. са­гра­ђе­но спо­мен-оби­љежје. Спо­ме­ник при­па­дни­ци­ма ЈВО, по­ги­ну­лим 1941–1946, по­ди­гнут је 2022. го­ди­не. Спо­ме­ник 31 мје­шта­ни­ну Јо­шав­ке, Црног Врха и Гра­бов­ца, при­па­дни­ци­ма ЈНА и ВРС, ко­ји су по­ги­ну­ли 1990–1995, на­ла­зи се код цен­трал­не осно­вне шко­ле.

Јошавка Горња прије Првог свјетског рата

Јо­шав­ка има че­ти­ри гро­бља (Ви­гње­вац, Брђан­ско гро­бље, Гор­ња Јо­шав­ка и Је­ло­ва­ча), дви­је цркве, цен­трал­ну осно­вну шко­лу, ам­бу­лан­ту, мје­сну кан­це­ла­ри­ју и по­шту. КУД „Мла­ден До­кић“ осно­ван је по­чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на ХХ ви­је­ка. То­ком ра­та 1992–1995. пре­ки­нуо је рад, а од 1996. по­вре­ме­но се акти­ви­ра. По­ред овог друш­тва, пос­то­ји и там­бу­ра­шки ор­кес­тар. Клуб ма­лог фу­дба­ла „Јо­шав­ка“ дје­лу­је од 2009. го­ди­не. У се­лу пос­то­ји асфал­ти­ра­но и осви­је­тље­но игра­ли­ште за ма­ле спор­то­ве, као и ули­чна рас­вје­та. Се­ло је до­би­ло елек­три­чну енер­ги­ју кра­јем шез­де­се­тих го­ди­на ХХ ви­је­ка, те­ле­фон­ску мрежу 1997, а во­до­вод 2007. го­ди­не. У се­лу пос­то­ји пет ди­они­чар­ских дру­шта­ва и 24 при­ва­тна пре­ду­зе­тни­ка (2022). Кроз атар про­ла­зи ре­ги­онал­ни пут Ба­ња Лу­ка – Те­слић, као и жеље­зни­чка пру­га Ба­ња Лу­ка – До­бој. Ло­кал­ним пу­те­ви­ма Јо­шав­ка је по­ве­за­на са окол­ним се­ли­ма: Шње­го­ти­на До­ња, Црни Врх, Ска­та­ви­ца, Оп­сје­чко, Ка­ме­ни­ца и Ла­ђев­ци. Из Јо­шав­ке су: Зо­ран Але­ксић, до­ктор ме­ди­цин­ских на­ука; ака­де­мик Дра­го Бран­ко­вић, до­ктор пе­да­го­шких на­ука; Ди­ја­на (рођ. Нов­ко­вић) Ми­хај­ло­вић, до­ктор по­љо­при­вре­дних на­ука; Ра­до­слав Ра­де Ра­дић, ко­ман­дант ГШ бо­сан­ских одре­да ЈВО; Жив­ко Се­ку­лић, до­ктор ис­то­риј­ских на­ука; је­реј Га­ври­ло Спа­со­је­вић (је­ре­мо­нах Ге­ор­ги­је) и про­та Пе­тар Пе­јо Иван­ко­вић, ду­хо­вни­ци и прос­вје­ти­те­љи; Ос­то­ја Цви­је­тић, се­кре­тар Одје­ље­ња за со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку и здрав­ство Ду­нав­ске ба­но­ви­не.

Мо­мчи­ло Спа­со­је­вић

Осно­вна шко­ла „Др Мла­ден Сто­ја­но­вић“ у Јо­шав­ци нај­ста­ри­ја је осно­вна шко­ла на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Че­ли­нац. Осно­ва­на је 1895. у за­се­оку Је­ло­ва­ча (Ста­ни­ћи). Пре­ма ар­хив­ским до­ку­мен­ти­ма, у Јо­шав­ци су 1905. отво­ре­не дви­је држа­вне мје­шо­ви­те шко­ле – у Јо­шав­ци До­њој и Јо­шав­ци Гор­њој, а Ми­тар Па­пић пот­врђу­је да је 1910. ра­ди­ла шко­ла у Јо­шав­ци, као је­дна од 115 шко­ла у БиХ. До Дру­гог свјет­ског ра­та нас­та­ва се одржава­ла у за­се­оку Ја­зби­не (Јо­шав­ка До­ња), у обје­кту ко­ји је то­ком ра­та ра­зру­шен. Од 1949. одви­ја­ла се у цркве­ној ку­ћи, све до дру­ге по­ло­ви­не пе­де­се­тих го­ди­на, ка­да је са­гра­ђе­на но­ва школ­ска згра­да и отво­ре­на пе­то­го­диш­ња шко­ла у за­се­оку Ја­зби­не (да­ље шко­ло­ва­ње ђа­ци су нас­тав­ља­ли у Че­лин­цу). У зе­мљо­тре­су 1969. школ­ска згра­да је сру­ше­на, а до из­гра­дње но­вог школ­ског обје­кта на дру­гој ло­ка­ци­ји нас­та­ва се одржава­ла у не­ко­ли­ко адап­ти­ра­них прос­то­ри­ја у се­лу. Са­даш­њи школ­ски обје­кат у Јо­шав­ци (До­њој) са­гра­ђен је 1972, а шко­ла је до­би­ла име „Др Мла­ден Сто­ја­но­вић“. По­че­ла је да ра­ди школ­ске 1972/73, као цен­трал­на, осмо­го­диш­ња, а при­по­је­не су јој и по­дру­чне шко­ле у Јо­шав­ци Гор­њој (осно­ва­на 1905), Бре­зи­ча­ни­ма (1931), Црном Врху (1952/53) и Ка­ме­ни­ци (1954). По­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на у сас­тав шко­ле у Јо­шав­ци ушла је и осмо­го­диш­ња шко­ла у Бра­не­шци­ма (1929). Го­ди­не 1977. шко­ла „Др Мла­ден Сто­ја­но­вић“ је, за­је­дно са ос­та­лим шко­ла­ма на по­дру­чју оп­шти­не, ин­те­гри­са­на у Цен­тар за осно­вно обра­зо­ва­ње и ва­спи­та­ње, Че­ли­нац, а по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на по­но­во се оса­мос­та­ли­ла.

Го­ди­не 2020, по­ред цен­трал­не, има­ла је пет по­дру­чних шко­ла: де­ве­то­го­диш­њу у се­лу Бра­не­шци и пе­то­го­диш­ње у се­ли­ма Бре­зи­ча­ни, Ка­ме­ни­ца, Јо­шав­ка Гор­ња и Црни Врх. У школ­ској 2019/20. го­ди­ни шко­лу је по­ха­ђа­ло 280 уче­ни­ка у 22 одје­ље­ња. Нас­та­ву су ре­али­зо­ва­ла 32 нас­та­вни­ка ра­зре­дне и пре­дме­тне нас­та­ве и три вје­ро­учи­те­ља. По­ред аде­ква­тног школ­ског обје­кта и опре­ме, шко­ла има спор­тску са­лу, игра­ли­ште и би­бли­оте­ку са око 10.000 књи­га.

Дра­го Бран­ко­вић

Велика Госпојина у Јошавци прије Другог свјетског рата

Црква Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка кне­за Ла­за­ра у за­се­оку Је­ло­ва­ча (Ста­ни­ћи) фи­ли­јал­на је црква. Из­гра­ђе­на је на мјес­ту гдје је ра­ни­је би­ла црква брвна­ра, по­све­ће­на Успе­њу Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ко­ја је по­ди­гну­та 1886, а осве­шта­на 1887. го­ди­не. Црква је, због до­тра­ја­лос­ти, сру­ше­на у ју­лу 1981. Сеп­тем­бра ис­те го­ди­не пос­тав­љен је те­мељ (10 x 6 м) за но­ву цркву, а осве­штан је на Ви­дов­дан на­ре­дне го­ди­не. Црква је гра­ђе­на 1981–1991, а по за­вршет­ку ју је, 8. сеп­тем­бра, осве­штао епис­коп ба­ња­лу­чки Је­фрем (Ми­лу­ти­но­вић). То је је­дно­бро­дна гра­ђе­ви­на, са зво­ни­ком.

Црква Успе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це је па­ро­хиј­скацрква у цен­тру Јо­шав­ке. Гра­ђе­на је шест го­ди­на и за­врше­на 1926, а 1928. осве­штао ју је ми­тро­по­лит ба­ња­лу­чки Ва­си­ли­је (По­по­вић). То је је­дно­бро­дна гра­ђе­ви­на, са зво­ни­ком. Оште­ће­на је у зе­мљо­тре­су 1969, а са­ни­ра­на 1972. го­ди­не. По­но­во је оште­ће­на у зе­мљо­тре­су 1981. и са­ни­ра­на 1993. го­ди­не. Обнов­ље­ну цркву осве­штао је, 8. ју­на 2009, епис­коп ба­ња­лу­чки Је­фрем (Ми­лу­ти­но­вић). Па­ро­хиј­ски дом гра­ђен је 1971–1973, а обнов­љен 1999. го­ди­не.

Дра­ган Шу­ћур

ЈО­ШАВ­КА, ријека, де­сна, нај­ве­ћа при­то­ка ри­је­ке Врба­ње. – Дужина то­ка Јо­шав­ке изно­си 22,23 км, а по­врши­на сли­ва је 119,63 км². Извор ри­је­ке је на по­дру­чју Ду­бра­ва, на за­па­дним оброн­ци­ма Ми­ло­вог брда (320 м н. в.). Уш­ће је на 192 м н. в, на ула­зу у ур­ба­но на­се­ље Че­ли­нац (из прав­ца Ба­ње Лу­ке). Јо­шав­ка дре­ни­ра во­де на по­дру­чју изме­ђу ло­ка­ли­тета Ска­та­ви­ца на ју­гу сли­ва, Ду­бра­ва на ис­то­ку и по­дру­чја Црног врха на сје­ве­ру сли­ва. Слив Јо­шав­ке има ве­ли­ки број стал­них и пе­ри­оди­чних во­до­то­ко­ва. Нај­зна­чај­ни­је де­сне при­то­ке су: Ће­ти­на ри­је­ка, Ста­ни­ко­ва ри­је­ка, Го­зна, Млин­ска ри­је­ка (по­зна­то изле­ти­ште), Јер­ло­ва­ча и др. Од ли­је­вих при­то­ка по­зна­ти су Јев­ђе­ни­ћа по­ток, Црна ри­је­ка, Са­ви­ћа по­ток, Ба­ла­тин и др.

Че­до­мир Црно­го­рац