Нова збирка афоризама Добривоја Антонића

Нова збирка афоризама Добривоја Антонића

Духовито и критички

У издању угледне издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада Добривоје Антонић Новосадски Челинчанин објавио је нову збирку афоризама Облак над Варадином.

Добривоје Боба Антонић је аутор који је одмах по ступању на сатиричну сцену скренуо пажњу на себе, пре свега, због две доминантне особине. То су оштрина и духовитост. А овај спој је и најважнији за доброг афористичара. Критичност је последица немирења са свиме што је лоше, а за њено испољавање у сатири потребна је смелост – и људска и списатељска. Наравно, неопходна је и моралност, да се, без обзира на цену, мисли, пише и говори искрено и отворено. Да би се на овај начин писало, неопходно је и добро познавати стање у друштву, увиђати мане и деформације и приступати им с уметничке стране, како би написано било вредно литературе. („Црвени тепих нам је грбав. Гурнули смо историју испод њега“).

Добривоје Антонић са књижевником Момчилом Спасојевићем

Све те особине, знања и вештине поседује Антонић, а онда их удружује с урођеном раскошном духовитошћу, што његове афоризме чини посебним. („Данас песме читају само песници. Свако своје“). Антонић је, када је реч о духовитости мисли, међу свега неколико наших истакнутих афористичара који поседују ово божанско надахнуће. Због свега наведеног, право је задовољство читати Антонићеве афоризме, јер су питки, разумљиви, логични… Чак и када су привидно опори, хумор их чини пријемчивим. („Били бисмо ми срећан народ, да се ослободимо усрећитеља“). У оваквим афоризмима читалац налази потврду да се моћницима може и сме рећи да нису никакве непогрешиве и неприкосновене величине, заштићене функцијама, већ да су, како који од њих, диктатори, демагози, лицемери, лажљивци, неспособни, корумпирани…

Антонићев афоризам има и важну моралну димензију и социјално и психолошки битну терапијску функцију. Његове мисли су речи охрабрења, слогани који покрећу, крилатице које објашњавају. Његов кратак исказ просветљује и мотивише, пружа људима тако неопходну енергију и подстиче очекивање да је могуће победити примитивизам, осионост, глупост и бахатост.

Антонић са кћерком Бојаном и рођацима Данком и Пером Врховац

Антонић не робује задатим афористичким формама и клишеима, већ у нашу афористику уноси нове животне сокове, осебујна решења, другачију лексику и сасвим неочекиване парадоксе. Његова књига „Облак над Варадином“ доноси ведрину и читаву палету топлих боја…

Неки од најбољих афоризама из ове књиге су они о најкраћем књижевном жанру. То су уметнички и филозофски написане мисли које на софистициран, лапидаран и лаконички начин откривају суштину афоризма и представљају његову естетику. „Афоризам је плес на врху игле“, каже наш афористичар и додаје: „Афоризам је сиромах са речима, а богаташ духом“ и „До појаве афоризма, многе глупости су биле неописане“.

Антонић је мајстор црног хумора, што је посебно захтеван поджанр, јер се од аутора очекује да у најневеселијим ситуацијама пронађе искру смеха и да то учини достојанствено и примерено, што он и демонстрира: „Ми и у смрти нађемо лепоту. Доживео је лепе године, била је велика и лепа сахрана, родбина се лепо обукла“; „На крају нема разлике. И председника и бескућника сахране о државном трошку“; „Изненада је умро чувени астролог. Није стигао да предвиди тако важан догађај.“

На крају, истакнимо да се у овој књизи налазе и изузетни, па и антологијски афоризми, који, несумњиво, богате и оплемењују српску афористику, попут: „Ако препустите да други мисле уместо вас, о вама неће имати ко да мисли“; „На нас немају утицај глобални проблеми. Ми смо мимо света“; „На врх је тешко стићи. Зато смо ми изабрали дно“; „Они би да ратују, а ми да гинемо“; „После избора свако иде на своје место. Владар на престо, министри у фотеље, посланици у клупе, народ на улицу“…

После ове књиге, Антонић иде у врх српске афористике!

Александар ЧОТРИЋ 

 

О аутору

Професор спорта и физичког васпитања, рођен 1952. године у Јошавци код Челинца.
До одласка у пензију прешао је пут, од спортисте, спортског и омладинског руководиоца, генералног секретара Савеза извиђача Југославије, до организатора великих спортских манифестација, светских и европских првенстава и Шаховске олимпијаде у Новом Саду.
Обављао је дужност руководиоца и директора установа и предузећа: СПЦ „Војводина“,  СЦ „Сајмиште“, Одбојкашки клуб „Војводина“, Бања „Термал“, Врдник, Национални парк Фрушка гора и Управа Владе Војводине. Био је на челу више клубова и савеза и у руководству Рукометног и Одбојкашког савеза Србије и Југославије. Један је од иницијатора и оснивача и програмски директор Асоцијације спортских ветерана Новог Сада.
Био је главни и одговорни уредник и колумниста у више листова и часописа (поред осталог и у Челиначким новинама). Објавио је три књиге есеја, три монографије и књигу афоризама “У говорима до гуше”.
Афоризми су му објављени на блоговима Парадокс, Етна, Сатираскоп, Ошишани јеж, На првом сте мјесту, збирци Афоризми и афористичари, листовима Данас, Новости, Сремске новине, Ужичке вести. Учесник је Сатира феста. Освојио је прво место за афоризам на Чивијади 2022. године (Шабац). Добитник је Михољданске повеље за изузетан допринос развоју и афирмацији културе у Челинцу коју додјељује Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац

Добитник Михољданске повеље, са фотографом Милом Родићем

Поносни је отац Бојане и Петра и деда Мие, Луке, Михајла и Андрије.

Ужива у мировини, у природи и писању, на Фрушкој гори и у Новом Саду. Кад стигне, дође и у Челинац и обиђе у Јошавци родбину, пријатеље и гробље. Аутор је три књиге о Челинцу: збирке есеја о завичају Незаборав (2012) и Заувек (2016) и поема Јошавка (2020).

ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:

Тешко је Србин бити. Али, узбуђење је врхунско.

 Србија је егзотична дестинација. Није је још захватила демократија.

 Срби су побеђивали све до је било гуслара. Што да побеђујемо, ако то нема ко да опева.

 Катанац је последња карика наше транзиције.

 У социјализму ниси смео штошта да кажеш. Данас то не смеш ни да помислиш.

 Биографије се најефикасније чисте посипањем пепелом.

 Не живимо више од данас до сутра. Живимо само данас.

Народ свако вече броји овце да заспи. Политичари овце броје само у изборној ноћи.

 И судије су осетљиви људи. Нарочито ако осете да је у предмету умешана власт.

Кад наздрављају Руси и Амери, у свету се чује звецкање.

Знам човека. Угледни градски алкохоличар.

Старци најбоље чувају тајне. Не могу да се сете шта су им рекли.

Замерају нам да владавина права не напредује?! Како да напредује нешто што не постоји?

Сваки дан чујемо за неку вођину победу. Никад не сазнамо ко је победник.

Дошло је до мафијашког обрачуна. Посвађали се на главном одбору.

Није он крив што мора све сам. Диктатура је такав систем владавине.

Није тешко у Србији прорицати судбину. Тешко је саопштити.

Посвађао се са шефом, а помирио са судбином.

 Послодавце у Србији можеш да псујеш до миле воље. Ништа те не разумеју.

Какви софтвери за препознавање лица. Наше главне лопове сви знају.

Продајемо оно што паметни не продају. Памет.

Сваки дан купим исте новине. И у њима сваки дан исто.

Добривоје АНТОНИЋ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s