Јубилеј парохије Поповац

Назив села Поповац највјероватније је изведен од хришћанског свештеничког занимања. Током историје грчка ријеч папас, која у српском језику значи отац, погрешно је преведена у поп, али се као таква у пракси прихватила. Чињеница је да је у хришћанству свештеник заправо духовни отац. Тако у нашем народу имамо и презиме Поповић. У овом селу, недалеко од овог мјеста има извор истоименог назива који је вјероватно некад називан Попов извор. Међутим, истина је и да се за човјека који живи у Поповом пољу у Херцеговини каже Поповац. Није искључено да је некада неко веома утицајан овдје доселио из Поповог поља и да је касније село по њему названо.

Парохија и пароси

Поповац као парохија са 12 села помиње се још у 19. вијеку, али је у 20. вијеку тај статус изгубио, те је овај крај припојен парохијама которварошкој и јаворанској. Одлуком епископа бањалучког, господина Јефрема, и Светог архијерејског синода Српске православне цркве од 14. септембра 2006. године Поповац је поново постао сједиште парохије коју чине села: Поповац, Бабићи, Балте, Јасик, Каблови, Липовац, Мемићи, Подосоје, Присоје, Товладић и Шахиновићи.

У парохији Поповац службовали су свештеници: протојереј-ставрофор Бошко Мандић и јереј Живко Илић, затим јереј Војислав Савичић (29. септембра 2006 – 21. јануара 2008), протојереј Миленко Нарић (администратор) до 16. августа 2008, протонамјесник Борко Ђурђевић (16. августа 2008 – 29. септембра 2020) и јереј Слободан Брљић од 29. септембра 2020. године.

Градња парохијског храма

Грађевински одбор за изградњу цркве Светих апостола Петра и Павла у Поповцу основан је у прољеће 1997. године, а за предсједника је изабран Маринко Срдић. Након обиласка неколико локација закључено је да је Црквиште у Поповцу најбоље мјесто за нову цркву. Назив локације упућује на чињеницу да је у Поповцу и раније била црква о којој се, нажалост готово ништа не зна, осим легенде – да је била брвнара и да су је преко ноћи на Јаворане, једни кажу анђели пренијели.

Општина Челинац је ту парцелу даровала Црквеној општини, а домаћин Стојко Бранковић из Поповца даровао је још 250 квадратних метара земљишта да би се порта заокружила на два дулума. На Петровдан 1997. године чин освећења земљишта на које је постављен крст обавили су свештеници Бошко Мандић, Винко Топић и Богољуб Чанић.

Изградња црквених темеља почела је 16. јуна 1998. године. На Петровдан исте године владика Јефрем са више свештеника и ђакона Бањалучке епархије освештао је темеље цркве у Поповцу којима су кумовали Драгољуб и Дивна Бранковић, рођ, Топић.

Одмах се наставило са припремама за даљу изградњу. Убрзо је из циглане у Прњавору шест шлепера довезло 45 хиљада комада ситне цигле. Парохијани су истовремено довели и воду у порту. Зидање је почело 26. маја 1999. године па је убрзо озидан зид висине један метар, а у прољеће наредне године стигло се до вијенца. Парохијани су дјелимично радили бесплатно, а дјелимично су им радови плаћани. Главни мајстор од темеља па до крова био је Боро Тепић из Врбањаца који има велико искуство у изградњи цркви. Надзор над изградњом цркве вршио је архитекта Урош Ђурић, рођен у сусједном селу Каблови, а градилиште је свакодневно обилазио и парох которварошки Бошко Мандић. Храну радницима који су градили храм обезбјеђивали су парохијани из Поповца и Липовца.

Прву свету литургију у храму служили су свештеници Бошко Мандић, Винко Топић и Миливој Топић на Петровдан 1999. године.

Малтерисање звоника и цркве настављено је 2000. године, и то су урадили радници предузећа “НТН”.

У суботу 28. октобра 2000. године први пут са звоника храма високог двадесетак метара огласило се црквено звоно. Прије овог историјског чина за овај крај звоно је освештао владика Јефрем са више свештеника и ђакона Бањалучке епархије. Звоно тешко 178 килограма и вриједно око 7.000 КМ даровали су кумови Маринко Крпић и Радивоје Максимовић са својим породицама који су родом из овог села, а већ дуго времена живе у Аустралији.

 «Звоно је из Жалца до Бање Луке стигло возом и истоварено у храму Свете Тројице у Бањој Луци одакле смо га у приколици мог аутомобила и у пратњи десетак окићених аутомобила у мају 2000. године довезли у Поповац гдје су га одушевљено дочекали градитељи храма, ђаци из школе у Поповцу и више парохијана» – присјећа се предсједник Грађевинског одбора за изградњу храма Маринко Срдић који је с Мирославом Ђекићем (1962-2019) кумовао приликом освећења звона.

Година 2001. искориштена је за уређење црквене порте и околиша и за прикупљање добровољних прилога за наставак радова што је учињено 2002. године унутрашњим малтерисањем цркве. Крајем 2002. године Славко Радић, Бранислав Мандић и Маринко Срдић бесплатно су окречили цркву. У уређеној цркви те године обављен је и први божићни уранак. Том приликом Свету Литургију служио је свештеник Веселин Љубојевић.

Протојереј – ставрофор Бошко Мандић са више свештеника 13. августа 2005. године освештао је Спомен-плочу постављену у храму на којој су имена са фотографијама 26 погинулих бораца из села која гравитирају овом храму. Спомен-плочу су открила дјеца погинулих бораца Слободан Мандић и Бориславка Шкрбо. Тиме је поповачка црква постала и Спомен-храм.

Епископ бањалучки Јефрем и епископ канадски Георгије са више свештеника и ђакона Бањалучке епархије у суботу, 13. августа 2005. године, освештали су храм, а тим поводом служена је и света архијерејска литургија. Том свечаном чину присуствовало је неколико хиљада душа приспјелих са разних страна свијета. Након чина освећења бањалучки владика је уручио велико црквено признање – грамате Маринку Срдићу, предсједнику Грађевинског одбора, Бори Мандићу великом приложнику и Мирославу Миши Тешићу, рођеном у Липовцу, који је са својом породицом, супругом Љиљом, сином Александром и кћерком Милом, кумовао храму.

Освећење другог звона

Поводом освећења другог звона у Храму светих апостола Петра и Павла у Поповцу 17. новембра 2019. године организована је велика свечаност.

Звоно тешко 368 кг освештао је епископ бањалучки Јефрем, а након овог чина са више свештеника и богослова служио је свету архијерејску литургију којој је присуствовало више стотина вјерника из овог краја и околине.

Градња Парохијског дома

Благословом епископа бањалучког Јефрема у прољеће 2009. године започета је градња парохијског дома код храма у Поповцу. Грубе радове је изводио Борислав Тепић из Котор Вароши, а сви радови су финансирани добровољним прилозима парохијана. Исте године парохијски дом је покривен.

На свету Петку, 27. октобра 2009. године, у парохијском храму епископ Јефрем са више свештеника Бањалучке епархије служио је свету архијерејску литургију којој је присуствовало више стотина вјерника из овог и сусједних села.

Радови су настављени, а 2012. године уређују се унутрашње просторије дома, а у недјељу, 17. новембра 2013. године, епископ Јефрем са више свештеника и ђакона бањалучке епархије у парохијском храму у Поповцу служио је свету архијерејску литургију и освештао Парохијски дом и звоно за капелу у селу Товладић. Молитви је присуствовало више стотина вјерника из овог краја и околине.

За допринос изградњи Парохијског дома владика Јефрем додијелио је признање кумовима Горану Гајићу и Мирославу Тешићу, куму храма, као и Николи Сердару, куму звона. Заправо, звоно тешко 150 килограма обезбиједила је породица кума храма у Товладићу упокојеног Јована Сердара предвођена његовом супругом Милосавом. За допринос развоју духовног живота у овом крају и ревносну свештеничку службу владика Јефрем пароха поповачког јереја Борка Ђурђевића одликовао је правом ношења црвеног појаса.

Овом приликом епископ Јефрем у чин свештеника рукоположио је ђакона Милорада Ђукића, дипломираног теолога из Козарске Дубице. Претходно, протојереј – ставрофор у пензији Бошко Мандић прочитао је исповједно писмо ђакона Ђукића, а он се потом заклео да ће одано, савјесно и без порока служити Богу, својој Српској православној цркви и свом народу.

Након молитве епископ Јефрем изразио је задовољство за све што је у парохији Поповац посљедњих година урађено на физичком и духовном плану, а што ће бити од користи народу овог краја, али и забринутост за судбину нашег народа јер је наталитет у сталном паду. Он је нагласио да свака генерација оно што наслиједи од својих предака треба то да чува и оплемењено, унапријеђено у насљеђе преда својим потомцима. То је највећа филозофија живота и кључ опстанка сваког народа.

Сала за народ

Градња Сале за народ у порти храма у Поповцу почела је 2017. године.

Поводом покривања овог објекта протонамјесник Борко Ђурђевић са Црквеним одбором и својим парохијанима 25. септембра 2017. године организовао је пригодну свечаност. Овом лијепом и веселом догађају присуствовало је стотињак парохијана, кумова, привредника и свештеника.

Светом литургијом, освећењем славског колача и жита, затим свечаном литијом, освећењем Сале за народ, славским ручком и народним весељем парохија Поповац 2018. године прославила је своју славу Петровдан.

У парохијском храму свету литургију служили су свештеници Миленко Нарић, Радивој Вујанић, Богољуб Чанић и Борко Ђурђевић.

Након молитве којој је присуствовало више стотина вјерника међу којима и посланици у Народној скупштини Републике Српске Владо Глигорић (СНСД), Вукота Говедарица и Недељко Гламочак (СДС) архијерејски намјесник которварошки протојереј Миленко Нарић у име епископа Јефрема благословио је све присутне и захвалио се свима који својим присуством литургијама, духовно, и у складу са својим материјалним могућностима финансијски помажу градњу храмова и пратећих објеката, а тиме и живот Српске православне цркве.

Након молитве прота Миленко додијелио је архијерејске грамате – признања за допринос у изградњи Црквене сале која је уљепшала не само порту поповачког храма него и цијелу панораму. Овај прелијепи објекат, захваљујући доброј организацији пароха поповачког Борка и помоћи коју је имао од својих парохијана и пријатеља завршен је за само годину дана. Завршетком Црквене сале значајно ће се унаприједити организација свих догађаји који буду везани за парохију јер лијепо и квалитетно уређена сала може да прими више од стотину гостију што није мало за поповачке прилике.

Архијерејске грамате су уручене кумовима Црквене сале Стеви и Марији Срдић који живе у Канади, куму славе Душку Тешановићу и његовој породици и Грађевинском одбору који је предводио Маринко Срдић.

За славским ручком у размјени здравица учествовали су архијерејски намјесник Миленко Нарић, протонамјесник и парох поповачки Борко Ђурђевић који је и ову прилику искористио да се захвали свим парохијанима и приложницима, кум славе Душко Тешановић, предсједник Грађевинског одбора Маринко Срдић, начелник Општине Челинац Момчило Зељковић и народни посланик и предсједник СДС РС Вукота Говедарица.

Чињеница је да је изградња храмова у Поповцу, Кабловима, Товладићу и Бабићима и пратећих објеката око њих, а нарочито формирање парохије Поповац, значајно су допринијели свеукупном развоју овог краја. Управо у Петро-Павловој цркви и њеној порти посљедњих деценија дешавају се најзначајнији не само духовни него и друштвени догађаји.

Борислав МАКСИМОВИЋ,

Више у књизи „Хроника парохије Поповац“, Борислав Максимовић, Народна библиотека „Иво Андрић“ и СПКД „Просвјета“, Челинац, 2020.