Најзаступљенији платани и липе

У недавно усвојеном Просторном плану општине Челинац стоје и ови подаци: С обзиром на еколошко-вегетацијске услове подручја општине Челинац у слици реалне шумске вегетације најзаступљеније су шуме храста китњака и обичног граба, које на орографски израженијим теренима прелазе у чисте шуме храста китњака. На најповољнијим стаништима са дубљим киселим смеђим земљиштима, брдских положаја и повољнијих експозиција јављају се вриједне букове шуме, биолошки стабилне, а економски, са својом залихом дрвне масе по хектару и прирасту, дају добру основу за будуће газдовање. На вишим надморским висинама јављају се шуме букве и јеле. У крајњем југозападном дијелу заступљене су заједнице термофилане шуме букве у виду мањих енклава. Према подацима из важећих шумско-привредних основа за државне и приватне шуме, утврђено је да укупна површина шума и шумског земљишта у приватном власништву износи 4.503,21 ha или 25,44%, док површина државних шума и шумског земљишта износи 13.195,12 hа или 74,56% од укупне површине територије општине Челинац.

На иницијативу Скупштине општине Предузеће за пројектовање, производњу и услуге у шумарству «Шумаплан» 2016. године урадило је Студију санације ревитализације и одржавања дрвореда у Челинцу. Предложене мјере у овој Студији нису још почеле да се проводе. У у њој је обрађено дрвеће у градском подручју Челинца са циљем да се уради катастр дрвећа и унаприједи градско зеленило. Свако дрво добило је свој број и установљено његово здравствено стање. Констатовано је да се у улицама које чине окосницу градског подручја Челинца: Краља Петра I Карађорђевића, Цара Лазара, Војводе Мишића, Мајданпечкој, Првог крајишког пролетерског батаљона, Прве челиначке лаке пјешадијске бригаде и Видовданској, те уз Врбањски кеј и у паркићу налази укупно 363 стабла, а заступљене су 32 врсте дрвећа, и то: пајавац (4), мљеч (6+1), јавор обични (8), сребрни јавор (15), дивљи кестен (1), обична бреза (17), трешња дивља (1) лавзонов пачемпрес (2), чемпрес (2), бијели јасен (11), амерички јасен (20), орах (1), кинеска сомина (2), келреутерија (8), ариш (1), смрча (18), Панчићева оморика (5), бодљикава смрча (10), црни бор (1), јаворолисни платан (118), црна топола (1), воћкарица (2), дуглазија (1), црвени храст (12), врбе (3), софора (1), сребрнаста липа (68), ситнолисна липа (5), крупнолисна липа (10), западна туја (6), вез (2). 

Истина, у другом поглављу, обрађујући улицу по улицу, набројана су 384 стабла. Ових вишка 21 стабло вјероватно су из улице Милоша Дујића која је такође главна улица (магистрала, односно продужетак улице Краља Петра:  у  главној улици (Краља Петра I Карађорђевића) укупно 152 стабла, Цара Лазара 34, Војводе Мишића 12, Мајданпечка нема стабала, Првог крајишког пролетерског батаљона 39, Прве челиначке лаке пјешадијске бригаде 32, Видовданска 27, Врбањски кеј (шеталиште) 76, Парк Милош Дујић 12, укупно 384.

Статистичка обрада вриједности процјене здравственог стања свих стабала у улицама и на површинама које су предмет израде ове студије показује да је највећи број стабала, њих 88,4%, оцијењен као здрава стабла и стабла с малим повредама (здраво 321, са мањим оштећењима 30, са великим оштећењима 7, у одумирању 3, одумрло 2, укупно 363). То је посљедица повољних станишних услова, а прије свега педолошких, а затим и повољних просторних услова, јер се готово сва стабла налазе у широким зеленим тракама, без загушености асфалтом или поплочањем, мада и таквих случајева има неколико. Међутим, ова генерално повољна оцјена виталности стабала првенствено је резултат чињенице што су у поменутом подручју заступљена стабла различитих добних скупина: млада стабла прсног промјера до 40 цм заступљена су чак 77% (279 стабала), од 40 до 60 цм 21% (75 стабала), 60-70 цм 4 стабла, 70-80 цм 2 и по једно стабло од 80-90 цм, 90-100 цм и 100-200 цм.

Главна улица, која је често огледало сваког града, не посједује компактну дрворедну структуру. Једини вриједни примјерци зеленила у овој улици су кратки фрагменти старих дрвореда липа и један потез дрвореда америчког јасена који тангира исламско гробље – наводи се у студији. Треба рећи и то да је приликом извођења радова на проширењу и уређењу корита и обала ријеке Врбање (2012-2020), а ради се добрим дијелом о појасу који иде уз главну улицу и Врбањску магистралу, направљен је прави масакр дрвећа.

Највидљивији трагови деформације постојећих стабала, и то оне старијих добних разреда, су јако орезивање крошње у даљој прошлости (липе у главној улици, сада су здрава стабла, али са видљивим дебалансом дебла и крошње.

За уклањање предвиђено је укупно 17 стабала јер је оцијењено да су она физиолошки одумрла или у фази одумирања. Међу њима су и топола уз градски мост (која према Каталогу највећих стабала у Републици Српској који је урадио Шумарски факултет, Бањалука) спада у челиначке споменике културе. Црни борови испред Маркета АС недавно су већ исјечени.

„Челиначке новине“ број 268

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s