Пригодним дружењем одржаним 26. новембра у хотелу «Турист» Академско-пјешачка дружина «Зечији скок» обиљежила је прву деценију свога дјеловања.

Био је то повод да се чланови ове неформалне, али веома организоване и агилне дружине, осврну на шетње, дружења и друге догађаје које су организовали од када су постали компактна и хармонична цјелина. Најљепше успомене везане су им за пријатеље и чланове који више нису међу живима па сада шетају по пространствима Царства небеског. Зато је ово дружење и почело одавањем почасти: команданту дружине Сретену Вујићу, те врлим члановима Горану Ћејићу, Ђури Алексићу и почасном члану Славиши Сабљићу, новинару који их је често пратио на њиховим путешествијима.

Прву здравицу дигао је Недељко Бабић који се осврнуо на утемељење ове дружине:

– На дан 26. новембар 2011. године у ресторану «Јаблан» договорили смо се да своје честе излете и дружења уздигнемо на виши ниво. Тада смо се договорили да прије свега током викенда и празника организујемо шетње. Од тада иза нас је остало 417 пјешачких стаза. Ако се узме у обзир да смо у просјеку по шетњи препјешачили најмање десет километара, онда се лако израчуна да смо ногама измјерили пут дуг 4.170 километара. Другим ријечима могли смо отићи у Москву и вратити се – рекао је Бабић.

Он је подсјетио да је дружина себи за базу изабрала Гозну гдје је за предахе и рехабилитацију тијела и духа својих чланова лијепо уредила један природни бисер. Као велики поклоници обичаја, традиције и културе свога народа и завичаја АПД «Зечији скок» приредила је и три видео-записа: обичаји српске славе, обичаји наздравице и репортажу емитовану у ТВ серијалу «Капи завичаја» Славише Сабљића.

– У животу сваког човјека једна деценија је значајан период. Није то мали период ни за једно удружење, било оно формално или неформално, какво је наше, јер данас врло брзо долази до засићења и удаљавања једних од других. Зато сама чињеница да смо ми опстали све ово вријеме и да уз Божију помоћ, настављамо да трајемо, свједочи да смо на добром путу. Већина нас и прије  окупљања у дружину били смо у добрим пријатељским односима које смо својим шетњама учврстили и проширили на чланове наших породица и друге пријатеље. Наш циљ је оплемењивање живота и нашег завичаја лијепим и честитим дружењем која смо претварали у забаве, али одатле почињали и корисне акције. Сви ми волимо свој завичај и наше природне љепоте. Нема брда, шуме, потока у челиначком крају куда нисмо препјешачили – рекао је др Зоран Алексић дижући другу здравицу.

Он је додао да дружина «Зечији скок» још увијек није формално регистрована као удружење грађана, али се ради на томе да се то деси у наредном периоду.

Потом је подсјетио на хронологију дружења и развоја дружине.

Јубиларна 100. пјешачка акција завршена је лијепим дружењем у хотелу «Турист» 8. децембра 2013. године. И тада је констатовано да удружење није регистровано, али да се стрпљиво и без журбе (шетња није спринт) иде ка том циљу што свједочи урађени амблем, застава и химна која носи наслов «Мало Слађа, мало Зорка, а мало моторка». Потом је 6. конгрес дружине одржан 30. маја 2015. године у Јаружанима гдје је настала идеја о тунелу испод Главице у подручју Црног врха који треба да чвршће повеже Слатину и Челинац. Четири претходне године биле су знак да су се челиначке и слатинске дружине готово спојиле у једну цјелину. Петогодишњи јубилеј и 200. шетња прослављени су 29. маја 2016. године на простору «Индустријских плантажа» у Дубравама. Остали су записи и са 9. конгреса одржаног 26. маја  2018. године у Млинској Ријеци на којем су размијењене заставе са пододбором дружине из Словеније. Тако је ова дружина од локалне преко регионалне прерасла у међународну.

– Ми смо након више лијепих дружења са сродном дружином из Слатине потписали Повељу о братимљењу и тако учврстили пријатељске везе Челинца и Слатине. Имамо свој пододбор и у Словенији и доста симпатизера у Српцу. Да би приближили ове двије лијепе сусједне заједнице до којих никако да се споји квалитетан путни правац ми смо планирали да заједнички ископамо тунел испод Црног врха и од тог циља нећемо одустати – рекао је Алексић. Дружину «Зечији скок» као компактну цјелину прије свега чине и одржавају њени чланови шароликог образовања, професионалне и старосне структуре. Међу њима су академици, универзитетски професори, адвокати, љекари, просвјетни радници, привредници, занатлије, пензионери. Никоме нису врата затворена, а једини услови за приступање чланству су добре намјере и способне ноге за дуго, често и захтјевно табанање.

Трећу здравицу, након примања поштења које му је предао Неђо Бабић, дигао је академик Драго Бранковић. Он је дружину «Зечији скок» упоредио са новорођенчетом које је стасало за четврти разред.

– Имали смо ми и редовних и ванредних дружења, а све ово вријеме нисмо никоме одмогли, а многима смо помогли. И то је окосница и звијезда водиља наше дружине – рекао је Бранковић.

Подсјетио је да је дружина «Зечији скок» колективно, али и њени чланови појединачно, била учесник бројних хуманитарних акција. Веома је значајна улога овог колектива и у подизању важних и вриједних друштвених објеката као што су храм Свете Марине у Црном Врху, реконструкција или изградња нових школа у Јошавци Горњој, Црном Врху и Челинцу и други слични подухвати које локалне заједнице могу да изнесу само уз подршку виших органа власти. А да би се добила та подршка поред квалитетног пројекта и стајања у ред за потребна финансијска средства потребно је и лобирање јер без тога и добар пројекат и мјесто у реду остају непримијећени. А лобирање потиче од енглеске ријечи лоби. Чувени лексикограф Милан Вујаклија појам лобисте овако је дефинисао: предсобље, «дјевојка за све» у пословном и политичком животу Америке, човјек који познаје свакога, нарочито оне који нешто значе у пословном и политичком животу, а без кога се, као посредника, не може ништа важније свршити.

Б. Максимовић

Челиначке новине број 266, децембар 2021.