Шта нам значи окићен бор?

Вријеме је празника. Широм свијета свјетлуцају милиони окићених кавкаских, америчких, корејских или европских јела, обичних или бодљикавих смрека. Сви ови борови су узгајани 8-12 година на плантажама, да би били посјечени онда када би достигли комерцијалну висину 1,5-2m. Или се ради о пластичним боровима, који су углавном довезени из Кине, неријетко електрични, већ и окићени. Бор у саксији одавно се може купити, а данас га је могуће и изнајмити. Иако свака варијанта убрзано троши природне ресурсе, према прорачунима еколога, производња, транспорт и одлагање пластичног бора, животну средину престаје да оптерећује након коришћења дужег од осам година.

Лутеранска традиција кићења зимзеленог дрвета у кући уочи Божића с краја 18. вијека, потиче још од старих Египћана, Кинеза и Хебреја. Додуше, окићено зимзелено дрво сматрало се симболом вјечног живота, што је у колизији с основама евангелистичког проповиједања. За евангелисте је у почетку то био отклон од Христових јаслица. Касније се симболика свела на радост, наду. Крајем 19. вијека, традиција кићења бора је прихваћена и међу католицима. Конзумеризам друге половине 20. вијека допринио је да, дочекујући нову годину, њемачку традицију божићних празновања данас слиједимо сви, без обзира на религијску опредијељеност.

Украшавање зимзеленог дрвета у кући у оквиру традиције прослављања Христовог рођења, доноси радост, не само дјеци. Код одраслих буди успомене на дјетињство. Радост је већа, уколико се божићно дрво раније окити. То је вријеме када се и евангелисти и католици сјете свих њима драгих људи који више нису с њима, а с којима су некад заједно крај окићеног бора распакивали поклоне. Неријетко, божићне декорације буде и осјећај носталгије, који се опет узима с радошћу нове могућности преиспитивања властитог идентитета. И тако годинама исто, и увијек изнова, окићено божићно дрво доноси радост оном ко га кити у оквиру традиције празновања Божића. Али, шта окићен бор значи онима који уочи Божића у кућу уносе Бадњак или онима који Божић уопште не празнују? Углавном дјечју радост, наду да ће нова година бити боља од претходне, ако се дочека свечано.

Снагу шаренила да подражава сјећања на дјетињство, па чак и дјетињасто расуђивање, препознали су и капиталисти. У роману “Фајронт у Сарајеву”, др Неле Карајлић пише о свом искуству из дјетињства у социјалистичко вријеме, о првим сусретима са шаренилом излога продавнице играчака на батерије. Он каже да је то тада “био најшаренији излог у граду”. Поред излога је пролазио док би се враћао кући из музичке школе. “Сваки пут кад сам пролазио поред Базара, стао бих, гледао га пажљиво, не пропуштајући ниједан детаљ, као неки пописивач робе, администратор у инспекцији, и потискивао жељу да ускочим унутра, да се ваљам међу тим шаренилом играчака, да будем слободан.” Слично искуство имамо и ми Челинчани, који смо се, враћајући се из школе, са изазовима шаренила први пут сусрели пред сами рат, када је у Челинцу отворен тзв. Ружин комисион. Двадесетак година касније, у Јапану, први пут сам се сусрела са окићеним јавним просторима, и то у сред јуна. Чудила сам се као дијете, иако то нисам била.

Конзумеристичка психоза је данас широко распрострањена, и то углавном међу одраслима, који на шаренило олако “откаче”, иако им окићен бор у идентитетском смислу ништа не значи. За куповину по сниженим цијенама, под паролом “да се уштеди”, врше се озбиљне припреме, развијају се стратегије. Ако је вјеровати ријечима једног пријатеља мојих родитеља, изузетно оствареног и приватно и професионално, уштеди само онај који није ни трошио.

Осим осјећаја топлине и празничне радости у украшеном дому, узбуђености куповином брендиране робе по сниженим цијенама, окићено окружење код неких људи појачава осјећај туге и усамљености. Бол самоће док снијег пада увјерљиво слика Десанка Максимовић у пјесми “У зимски дан”. За оне који се с тим болом тешко носе, пренијела бих препоруку пјесникиње Огњенке Лакићевић, коју је недавно објавила на свом Фејсбук-профилу, да током празника искористе бесплатне сеансе с психотерапеутом. Иницијативу “Бесплатне сеансе током празника” трећу годину за редом организују психолози из региона, удружени на интернет-порталу Психобрлог. Пандемија вируса корона је дала свакако свој допринос продубљењу осјећаја усамљености код многих. Психолози сматрају да је вријеме празника нарочито погодно за продубљење осјећаја туге и безвриједности код оних који су већ склони томе. С друге стране, једна бесплатна психотерапија би сваком од нас могла отворити нове видике, вриједне кушања. Ко зна, можда нас коначно неко поведе путем одраслих, имуних на подражаје неостварених дјечјих чежњи.

Сања Тривић, Леонберг

Челиначке новине 266, децембар 2021. године

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s