Допринос култури сјећања о Одбрамбено-отаџбинском рату и свједочење о великом људском подвигу

У препуној кино-сали у Челинцу 23. марта приказан је документарни филм „Једини“, посвећен Челинчанину Велинку Трбићу – хероју и најтежем ратном војном инвалиду Републике Српске. Прије пројекције пригодним ријечима присутнима су се обратили начелник општине Владо Глигорић, предсједник Борачке организације Челинац Далибор Вујичић и аутор филма Денис Бојић. Глигорић и Вујичић су истакли да је филм не само биографска прича о великом ратном хероју и његовој храбрости и борби након тешког рањавања него и допринос култури сјећања о Одбрамбено-отаџбинском рату у којем су борци Војске Републике Српске бранили и одбранили отаџбину и свој народ. Бојић је нагласио да га је фасцинирала животна прича главног јунака, а нарочито се захвалио на помоћи и подршци породици Трбић, Општинској управи Челинац, начелнику Глигорићу и Дејану Куртиновићу.

Једночасовни документарни филм „Једини“ доноси потресну истиниту причу о Велинку Трбићу који је у Одбрамбено-отаџбинском рату, суочен са најтежим животним искушењима, постао симбол неуништиве воље, достојанства, борбе за живот и стварања Републике Српске. Ово је свједочанство о човјеку који је, суочен с најтежим животним искушењима, постао симбол неуништиве воље, достојанства и борбе за живот.

Филм „Једини“ је прича о херојству и страдању, али изнад свега прича о неуништивој снази људског духа. Трбић је симбол воље за животом и стварања Републике Српске.

Пројекат је реализован у продукцији Меморијалног центра Републике Српске, уз подршку Аудио-визуелног центра Републике Српске. Аутор филма је Денис Бојић.

Ратни војни инвалид прве категорије и припадник Војске Републике Српске Велинко Трбић рођен је 1960. године у Бранешцима. Прије избијања ратних сукоба на територији бивше Југославије, био је стално запослен у Хрватској. По повратку у своје родно мјесто бива заробљен на територији Славонског Брода  у јуну 1992. године са колегом Зораном Поповићем, такође из Бранешаца. Након заробљавања, одведени су у логор у окупираном Босанском Броду, гдје су заједно са осталим заробљеним Србима били изложени константном физичком малтретирању. Затим је Велинко послије краћег боравка у логору послат на присилни рад копања ровова, док је Зоран Поповић физички исцрпљен остао у логору, гдје је након краћег времена под неразјашњеним околностима убијен.

По повратку из заробљеништва, у јануару 1993. године ступа у редове Војске Републике Српске. Као припадник 2. батаљона Челиначке лаке пјешадијске бригаде у 11. фебруара 1995. године на ратишту код Босанске Крупе тешко је рањен у предјелу главе. Након дуготрајног лијечења у Бањалуци и Србији остао је инвалид с највећим процентом инвалидности у Републици Српској (квадриплегичар), те је потпуно непокретан. Ипак, његова храброст, животни оптимизам, ведри дух којим и даље бодри своје ближње, прије свих супругу Гину, кћери Маријану, Јасну и Јелену, унучад и зетове, свједоче о правом људском подвигу.

О Велинковом животном путу, страдању и жртви упозната је шира јавност, што доказују многобројни новински чланци, видео-записи и свједочења у стручној литератури. Посљедњих пет година живи у јендом дому код Приједора, гдје, како каже, има услове који су прилагођени његовим потребама и могућностима. Породица га често посјећује.

О Видовдану 2024. године од стране Предсједника Републике Српске Велинко Трбић одликован је Медаљом заслуга за народ, за заслуге стечене у борби против непријатеља, као и допринос у стварању, одбрани и ослобођењу Републике Српске, а исте године поводом славе Општине Челинац „Плакетом општине“.

Прије пројекције у Челинцу филм је приказан на више мјеста у Бањалуци.

Борислав МАКСИМОВИЋ

„Челиначке новине“ март  2026.