Бо­сан­ску кра­ји­ну је 1969. го­ди­не, и то 26. окто­бра (не­дје­ља) у 16 ча­со­ва и 39 ми­ну­та и 27. окто­бра (по­не­дје­љак) у 9 ча­со­ва и 12 ми­ну­та по­го­дио ра­зор­ни зе­мљо­трес. Оба су би­ла при­ближне ја­чи­не, 6,4 сте­пе­на по Ри­хте­ро­вој ска­ли, ин­тен­зи­те­та 8 сте­пе­ни по Мер­ка­ли­ју и са под­зе­мним уда­ром од 9 сте­пе­ни по Мер­ка­ли­ју. Нај­теже су стра­да­ли Ба­ња­лу­ка у ко­јој је по­ги­ну­ло 15 ли­ца, а 1.117 их је озли­је­ђе­но и Че­ли­нац гдје је­ теже озли­је­ђе­но де­вет, а ла­кше 57 ли­ца и у ко­јем је о­ште­ће­но око 97 од­сто уку­пног стам­бе­ног фон­да због че­га је 1.919 до­ма­ћин­ста­ва, или 10.346 ли­ца ос­та­ло без кро­ва над гла­вом.

У знак сје­ћа­ња на ову те­шку при­ро­дну ка­тас­тро­фу На­ро­дна би­бли­оте­ка „Иво Ан­дрић“ и СПКД „Прос­вје­та“ поводом 50 година од разорног земљотреса при­пре­ми­ли су изложбу фо­то­гра­фи­ја ко­ју су 25. окто­бра 2019. године отво­ри­ли ди­ре­ктор­ка че­ли­на­чке би­бли­оте­ке Је­ле­на Копривица, пред­сје­дник Скуп­шти­не оп­шти­не Че­ли­нац Де­јан Кур­ти­но­вић и свје­док до­га­ђа­ја и ду­го­го­диш­њи друш­тве­но-по­ли­ти­чки ра­дник и при­вре­дник Ми­ло­рад До­кић.

Они су ис­та­кли да је зе­мљо­трес из 1969. го­ди­не по­ред ра­то­ва и по­пла­ва био је­дна од нај­ве­ћих не­сре­ћа ко­ја је за­де­си­ла овај крај и око­ли­ну. Под­сје­ти­ли су на стра­хо­те и не­да­ће ко­је је ова при­ро­дна ка­тас­тро­фа проу­зро­ко­ва­ла, али и на то да је, за­хва­љу­ју­ћи со­ли­дар­нос­ти ци­је­ле СФР Ју­го­сла­ви­је она ус­пје­шно са­вла­да­на, на­кон че­га је усли­је­дио нај­ди­на­ми­чни­ји ра­звој и Ба­ња­лу­ке и Че­лин­ца.

Изложбу чи­не три цје­ли­не. Фо­то­гра­фи­је Че­лин­ца из то­га вре­ме­на, па­но­ра­ме или фо­то­гра­фи­је ули­ца, ко­је су ура­ђе­не не­ку го­ди­ну при­је или по­сли­је зе­мљо­тре­са и оне по­ка­зу­ју на ко­јем сте­пе­ну ра­зво­ја се у то ври­је­ме Че­ли­нац на­ла­зио као и је­дна фо­то­гра­фи­ја из овог до­ба ко­ја илус­тру­је ра­звој Че­лин­ца у по­сље­дњих по­ла ви­је­ка.

Дру­га област су фо­то­гра­фи­је нас­та­ле у ври­је­ме зе­мљо­тре­са и оне илус­тру­ју ка­ко се пред са­му зи­му жи­вје­ло у им­про­ви­зо­ва­ним усло­ви­ма, угла­вном у ша­то­ри­ма и ба­ра­ка­ма, и ка­ко су из­гле­да­ли по­ру­ше­ни и оште­ће­ни обје­кти.

Тре­ћа област су ко­пи­је но­вин­ских чла­на­ка из то­га пе­ри­ода, угла­вном из ба­ња­лу­чког „Гла­са“, бео­град­ске „По­ли­ти­ке“ и са­ра­јев­ског „Осло­бо­ђе­ња“ ко­ји сли­ком и рије­чју та­ко­ђе илус­тру­ју раз­мје­ре не­сре­ће, али и со­ли­дар­нос­ти.

Још увијек недостају шатори, ћебад, душеци, кревети

У ка­та­стро­фал­ном зе­мљо­тре­су ко­ји је 26. и 27. ок­то­бра ове (1969) го­ди­не за­де­сио и оп­шти­ну Че­ли­нац те­же је по­вре­ђе­но 9, а лак­ше 57 ли­ца. Пет сто­ти­на обје­ка­та је те­шко оште­ће­но, те­же 600, а лак­ше 853 објек­та. У њи­ма је би­ло 1919 до­ма­ћин­ста­ва или 10.346 ли­ца.

Те­шко су оште­ће­ни и сви дру­штве­ни објек­ти: Дом кул­ту­ре, же­ље­знич­ка ста­ни­ца, Ста­ни­ца ми­ли­ци­је, про­дав­ни­це, управ­не згра­де пред­у­зе­ћа „Мер­мер“ и „Услу­га“ … Од 20 основ­них шко­ла, ко­ли­ко их има у оп­шти­ни, 19 их је оште­ће­но док их се­дам ни­је ви­ше за упо­тре­бу. Та­кав је слу­чај са пу­ном основ­ном шко­лом „Ми­лош Ду­јић“ у Че­лин­цу те ис­ту­ре­ним одје­ље­њи­ма у: Штр­ба­ма, Џом­ба­ма, Јо­шав­ци До­њој, Ли­пов­цу, Ме­хов­ци­ма, Ша­хи­но­ви­ћи­ма…

Оп­штин­ски штаб за од­бра­ну од еле­мен­тар­них не­по­го­да по­чео је ра­ди­ти и дје­ло­ва­ти у ре­корд­ном вре­ме­ну уз по­моћ ме­ди­цин­ских рад­ни­ка, Здрав­стве­не ста­ни­це и еки­па рад­них ор­га­ни­за­ци­ја и гра­ђа­на.

По­стра­да­лим се­ли­ма и за­се­о­ци­ма сти­же тех­нич­ка и дру­га по­моћ. Ис­по­ру­че­но је 125 ша­то­ра ве­ћих и ма­њих, 320 ша­тор­ских кри­ла, 2.604 ће­ба­ди, 30 ду­ше­ка и кре­ве­та и од­ре­ђе­не ко­ли­чи­не хра­не. Пр­ве дра­го­цје­не по­шиљ­ке сти­гле су из су­сјед­не оп­шти­не Ко­тор-Ва­ро­ша, а за­тим из Го­ра­жда, Те­сли­ћа … Још уви­јек не­до­ста­ју ша­то­ри, ће­бад, ду­ше­ци, кре­ве­ти… Тех­нич­ку по­моћ до­сад су пру­жи­ли ко­лек­тив „Кри­ва­је“ из За­ви­до­ви­ћа, „Гра­ди­не“ из Ту­зле и Елек­тро Ба­ња­лу­ка.

— Има­ју­ћи у ви­ду ври­је­ме у ко­јем нас је зе­мљо­трес заде­сио, зи­ма је на пра­гу, на­ста­ле те­шко­ће мо­ра­мо хит­но рје­ша­ва­ти — ре­као је на ван­ред­ној сјед­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не Че­ли­нац њен пред­сјед­ник Бра­ни­слав Пе­ја­ко­вић, и на­ста­вио:
– Ми смо свје­сни да са­ми не мо­же­мо мно­го учи­ни­ти, али исто та­ко смо свје­сни да о на­ма ми­сли ци­је­ла ју­го­сла­вен­ска за­јед­ни­ца и да ће­мо уз ње­ну све­срд­ну по­моћ ри­је­ши­ти мно­га пи­та­ња.        

На­ил ОСМАН­ЧЕ­ВИЋ, „Глас“ но­вем­бра 1969.

Породице остале без крова над главом

Кра­ји­шки зе­мљо­трес се до­го­дио 26. окто­бра 1969. го­ди­не (не­дје­ља) и 27. окто­бра (по­не­дје­љак). Први удар изно­сио је осам сте­пе­ни, а дру­ги де­вет сте­пе­ни по Мер­ка­ли­ју и има­ли су одли­ке пра­ве ка­тас­тро­фе што ће се ка­сни­је кроз про­цес сни­ма­ња ште­та и по­ка­за­ти. По­сли­је ова два нај­ја­ча уда­ра, ду­го вре­ме­на ка­сни­је до­го­ди­ли су се број­ни уда­ри ра­зли­чи­тих ја­чи­на, ко­ји су дос­ти­за­ли ја­чи­ну и до шест сте­пе­ни. Они су још ви­ше раз­дрма­ли иона­ко оште­ће­не мно­го­број­не обје­кте. Епи­цен­тар кра­ји­шког зе­мљо­тре­са на­ла­зио се код на­се­ља Ја­блан у оп- шти­ни Ба­ња­лу­ка и пружао се све до се­ла Штрбе у оп­шти­ни Че­ли­нац. Ни­је би­ло се­кто­ра ко­ји ни­је пре­трпио огро­мне ште­те. Пра­кти­чно цје­ло­ку­пан живот је био за­ус­тав­љен. Прво је тре­ба­ло збри­ну­ти ста­но­вниш­тво, при че­му се мо­рао да­ти при­ори­тет по­ври­је­ђе­ним, бо­ле­сним, дје­ци и ста­рим осо­ба­ма. Због по­сље­ди­ца снажног уда­ра, сје­ћам се, елек­три­чне енер­ги­је на чи­та­вом по­дру­чју ни­је би­ло пу­них 16 да­на, а на мно­гим до та­да елек­три­фи­ци­ра­ним по­дру­чји­ма стру­је ни­је би­ло мно­го дуже. У свим шко­ла­ма, здрав­стве­ним и дру­гим ус­та­но­ва­ма ре­до­ван рад је био пре­ки­нут. Пре­шло се на рад у ван­ре­дним усло­ви­ма. По по­го­ђе­ним оп­шти­на­ма фор­ми­ра­ни су кри­зни шта­бо­ви чи­ји је први за­да­так био да се оби­ђе те­рен и оба­ви­јес­ти ста­но­вниш­тво да не сми­је бо­ра­ви­ти у оште­ће­ним обје­кти­ма. Здрав­стве­не ус­та­но­ве су пре­шле на рад у ван­ре­дним усло­ви­ма и први ша­то­ри ко­ји су на­бав­ље­ни да­ти су њи­ма. Сви­је­ту је упу­ћен апел за по­моћ, при­је све­га за ли­је­ко­ве, ша­то­ре и гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал. По­че­ле су акти­внос­ти на фор­ми­ра­њу ко­ми­си­ја за врше­ње про­цје­не ште­та. Убрзо је по­че­ла сти­за­ти ве­ли­ка по­моћ из ци­је­ле пре­дра­тне Ју­го­сла­ви­је, па и из сви­је­та. По­што су сви школ­ски обје­кти би­ли оште­ће­ни за обав­ља­ње нас­та­ве шко­ле су исе­ље­не. Стам­бе­ни фонд, ка­ко онај у друш­тве­ном, та­ко и онај у при­ва­тном се­кто­ру, био је у по­тпу­нос­ти оште­ћен и оне­спо­со­бљен за ста­но­ва­ње.

При­вре­да је ста­ла са ра­дом, прво због нес­тан­ка елек­три­чне енер­ги­је, а дру­го због огро­мних ште­та ко­је је зе­мљо­трес по­чи­нио на обје­кти­ма при­вре­де и обје­кти­ма ра­дни­ка ко­ји су би­ли за­по­сле­ни у при­вре­ди. При­ори­тет се мо­рао да­ти стам­бе­ном збри­ња­ва­њу ра­дни­ка и њи­хо­вих по­ро­ди­ца, па тек он­да са­на­ци­ји при­вре­дних обје­ка­та и по­кре­та­њу при­вре­де.

Зи­ма 1969/70. го­ди­не је би­ла ја­ко те­шка са мно­го сни­је­га. Сје­ћам се, ми би­смо по за­вршет­ку ра­дног вре­ме­на са ша­то­ра очис­ти­ли сни­јег, а ују­тро ка­да до­ђе­мо на, по­сао ша­тор је у по­тпу­нос­ти био по­ру­шен и пра­кти­чно се ни­је ви­дио од сни­је­га. На­кон пар мје­се­ци „Мер­мер“ (као нај­ве­ће пре­ду­зе­ће) за смје­штај упра­ве пре­ду­зе­ћа до­био је је­дан пу­тни­чки ва­гон, ко­ји је био пос­тав­љен на ма­га­цин­ском ко­ло­сије­ку на Жеље­зни­чкој ста­ни­ци Че­ли­нац. Ва­го­не смо гри­ја­ли по­мо­ћу пе­ћи на наф­ту. Ово су са­да би­ли усло­ви ра­да по­тпу­но нор­мал­ни у одно­су на рад под ша­то­ри­ма.

У про­ље­ће 1970. го­ди­не за­врше­на је про­цје­на по­сље­ди­ца од зе­мљо­тре­са. Ре­зул­та­ти су по­ка­за­ли да су ште­те огро­мне и да по­го­ђе­на по­дру­чја, као и Ре­пу­бли­ка Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, са­ми не мо­гу ус­пје­шно из­врши­ти са­на­ци­ју и обно­ву. Због овог, по­кре­нут је пос­ту­пак на ни­воу Ју­го­сла­ви­је да се до­не­су од­го­ва­ра­ју­ће сис­тем­ске мје­ре ко­јим би се обе­зби­је­ди­ла по­тре­бна ма­те­ри­јал­но-фи­нан­сиј­ска сред­ства за бржу сана­ци­ју. Та­ко је до­шло до до­но­ше­ња одре­ђе­них са­ве­зних про­пи­са по ко­ји­ма је сва­ки су­бје­кат у Ју­го­сла­ви­ји био оба­ве­зан да из­два­ја одре­ђе­на сред­ства за по­тре­бе фи­нан­си­ра­ња по­сље­ди­ца зе­мљо­тре­са у Кра­ји­ни. На ни­воу оп­шти­на по­го­ђе­них зе­мљо­тре­сом фор­ми­ра­не су по­се­бне ди­ре­кци­је за са­на­ци­ју и обно­ву. Убрзо су се у ова по­дру­чја по­че­ла сли­је­ва­ти врло зна­чај­на сред­ства за обно­ву.

Обно­ва је већ 1970. го­ди­не по­че­ла врло ви­со­ким тем­пом. При­ори­тет је дат са­на­ци­ји и из­гра­дњи здрав­стве­них и школ­ских обје­ка­та, ка­ко би ове дје­ла­тнос­ти мо­гле да по­чну са ра­дом у нор­мал­ним усло­ви­ма. По­се­бно се брзо ра­ди­ло на из­гра­дњи школ­ских обје­ка­та, прво ка­ко би се ева­ку­иса­ни ђа­ци мо­гли вра­ти­ти у за­ви­чај, а и сви дру­ги школ­ску 1970/71. го­ди­ну по­ха­ђа­ти у нор­мал­ним усло­ви­м

Фонд за обно­ву и из­гра­дњу Че­лин­ца 1970/75. го­ди­не

Пред зи­му у ша­то­ре

Из да­наш­ње пер­спе­кти­ве може се ре­ћи да је овај про­грам ви­ше не­го ус­пје­шно ре­али­зо­ван

Оп­шти­на Че­ли­нац је 1970. го­ди­не усво­ји­ла Про­грам ра­до­ва на обно­ви и из­гра­дњи Оп­шти­не Че­ли­нац од по­сље­ди­ца зе­мљо­тре­са 26. и 27. окто­бра и 31. де­цем­бра 1969. го­ди­не за пе­ри­од 1970. до 1975. го­ди­не.

У овом до­ку­мен­ту оби­ма 66 стра­ни­ца пи­са­них пи­са­ћом ма­ши­ном ду­пли про­ред на­ве­де­но је да су уку­пне ди­рек­тне ште­те у при­вре­ди  и то у пре­ду­зе­ћу „Мер­мер“, ГИП „25. но­вем­бар“, Зе­мљо­ра­дни­чка за­дру­га Че­ли­нац и Укри­на и Ве­те­ри­нар­ска ста­ни­ца про­ци­је­ње­не на око 20.400.000 ди­на­ра. Нажалост, да­нас је те­шко ус­та­но­ви­ти ко­ји је то износ у тре­ну­тно важећој ва­лу­ти. На­ве­де­но је да су ште­те нас­та­ле у при­вре­дним ко­ле­кти­ви­ма чи­ја су сје­ди­шта у дру­гим оп­шти­на­ма као што су ЖТП Са­ра­је­во, „Елек­тро Ба­ња­лу­ка“, Но­ва трго­ви­на – Ко­тор Ва­рош и „Стан­дард“ – Прња­вор про­ци­је­ње­не у ма­ти­чним оп­шти­на­ма. Ин­ди­рек­тна ма­те­ри­јал­на ште­та у че­ли­на­чкој при­вре­ди про­ци­је­ње­на је на бли­зу 2.300.000 ди­на­ра.

На­во­ди се да је ве­ћи­на од 20 шко­ла зна­тно оште­ће­на за да­љи нас­та­вак нас­та­вног про­це­са, као и До­мо­ви кул­ту­ре у Че­лин­цу, Јо­шав­ци, Бра­не­шци­ма, Бре­зи­ча­ни­ма, за­тим Друш­тве­ни дом у По­пов­цу, ам­бу­лан­те у Че­лин­цу, Укри­ни и По­пов­цу, те згра­да Црве­ног крста. Сви ти обје­кти или су ди­рек­тно сру­ше­ни у зе­мљо­тре­су или су то­ли­ко оште­ће­ни да су про­ци­је­ње­ни за ру­ше­ње.

По­ру­ше­на је и згра­да Оп­штин­ске упра­ве и Ста­ни­ца ми­ли­ци­је, а згра­де Мје­сне кан­це­ла­ри­је у По­пов­цу и Оп­штин­ске кон­фе­рен­ци­је Са­ве­за ко­му­нис­та у Че­лин­цу про­ци­је­ње­не су за ру­ше­ње због ве­ли­ког оште­ће­ња.

У не­при­вре­дним ра­дним ко­ле­кти­ви­ма уку­пна ште­та на опре­ми и ин­вен­та­ру про­ци­је­ње­на је на око ми­ли­он и по ди­на­ра.

Стам­бе­них згра­да у друш­тве­ном се­кто­ру у Че­лин­цу у то ври­је­ме би­ло је 37, али су то би­ле, ка­ко се ви­ди из овог до­ку­мен­та, угла­вном ма­ње ку­ће јер је у њи­ма био уку­пно 81 стан. Све оне су би­ле уни­ште­не до те мје­ре да је у њи­ма без ве­ли­ке са­на­ци­је би­ло те­шко жи­вје­ти. Три су по­ру­ше­не до те­ме­ља.

Го­то­во да ни­је би­ло при­ва­тне ку­ће ко­ја ни­је пре­трпје­ла оште­ће­ње. Оште­ће­но их је 3.517, а од то­га го­то­во по­ло­ви­на са ве­ли­ким сте­пе­ном оште­ће­ња. Про­цје­не су би­ле да са­мо 3% при­ва­тног стам­бе­ног фон­да ни­је био оште­ћен, а на ско­ро 46% стам­бе­ног фон­да сте­пен оште­ће­ња про­ци­је­њен је на пе­ту, шес­ту или се­дму као нај­ве­ћу ка­те­го­ри­ју оште­ће­ња што је упу­ћи­ва­ло на њи­хо­во ру­ше­ње.

Украт­ко, огро­мна ве­ћи­на ста­но­вниш­тва мо­ра­ла је да на­пус­ти сво­је до­мо­ве.

У до­ку­мен­ту се кон­ста­ту­је да је због нас­ту­па­ња зи­ме би­ло не­оп­хо­дно хи­тно обе­зби­је­ди­ти при­вре­ме­ни смје­штај и ис­храну ста­но­вниш­тва, из­гра­дњу при­вре­ме­них ја­вних обје­ка­та, ева­ку­аци­ју шко­ла и нас­та­вак нас­та­ве, раш­чиш­ћа­ва­ње ру­ше­ви­на, пре­вен­ти­вну здрав­стве­ну за­шти­ту ста­но­вниш­тва и пружање ма­те­ри­јал­не и сва­ке дру­ге по­мо­ћи ста­но­вниш­тву.

Ло­кал­на за­је­дни­ца ни­је има­ла влас­ти­та сред­ства ни за нај­нужни­је по­тре­бе па је сва­ка по­моћ би­ла од живо­тног зна­ча­ја. Што влас­ти­том сна­лажљи­вош­ћу, што уз по­моћ ло­кал­не за­је­дни­це и ху­ма­них љу­ди ши­ром сви­је­та, а нај­ви­ше из свих кра­је­ва Ју­го­сла­ви­је, живот се нас­та­вио у им­про­ви­зо­ва­ним усло­ви­ма.

Врше­но је одо­бра­ва­ње по­тро­ша­чких кре­ди­та на 5 го­ди­на уз ка­ма­тну сто­пу 2%, а кон­кретно 2.373 ко­ри­сни­ка до­би­ла су уку­пно бли­зу 18 ми­ли­она ди­на­ра. Је­дно­кра­тна нов­ча­на по­моћ свим пос­тра­да­лим до­ма­ћин­стви­ма, а би­ло их је 3.244, до­би­ла су уку­пно око 3 ми­ли­она и 200.000 ди­на­ра. Ди­је­ље­на је ће­бад, обу­ћа и одје­ћа, из­гра­ђе­но за ста­но­ва­ње 35 ба­ра­ка за смје­штај, за ис­ту на­мје­ну по­ди­је­ље­но 65 жеље­зни­чких ва­го­на, 22 ауто­бу­са, 32 камп-при­ко­ли­це и 146 ша­то­ра. Ор­га­ни­зо­ва­на је пре­вен­ти­вна здрав­стве­на за­шти­та, као и снаб­ди­је­ва­ње во­дом и хра­ном. Стру­је као што се зна ма­ло гдје је и би­ло у то ври­је­ме. До­бро­во­љним ра­дним акци­ја­ма раш­чиш­ћа­ва­не су ру­ше­ви­не. За ове на­мје­не обе­зби­је­ђе­но је уку­пно бли­зу 25 ми­ли­она ди­на­ра у шта спа­да и 2.373 по­тро­ша­чка кре­ди­та уку­пног изно­са око 18 ми­ли­она ди­на­ра.

У Гра­дац на мо­ре ева­куи­са­но је 436 ђа­ка са нас­та­вни­ци­ма и они су од 15. но­вем­бра 1969. до 24. апри­ла 1970. го­ди­не бо­ра­ви­ли у Град­цу  на мо­ру. Из­гра­ђе­не су ба­ра­ке за шко­ле у Че­лин­цу До­њем и Гор­њем, Оп­сје­чком, Бра­не­шци­ма и Јо­шав­ци До­њој, а ос­та­ле шко­ле су или при­вре­ме­но са­ни­ра­не или из­мје­ште­не у дру­ге обје­кте.

Про­гра­мом обно­ве пре­дви­ђе­на је гра­дња шко­ла у Ли­пов­цу, Ска­та­ви­ци, Штрба­ма, Шње­го­ти­ни Сре­дњој и Ве­ли­кој и Јо­шав­ци До­њој. Но­ва шко­ла у По­пов­цу већ је би­ла у фа­зи из­гра­дње.

У облас­ти ја­вне упра­ве са­гра­ђе­на је ба­ра­ка за Оп­штин­ску упра­ву, Ста­ни­цу ми­ли­ци­је и Штаб на­ро­дне од­бране, те обје­кти за Друш­тве­но-по­ли­ти­чке ор­га­ни­за­ци­је и Мје­сни уред у По­пов­цу, а за то је би­ло по­тре­бно око по­ла ми­ли­она ди­на­ра.

При­вре­ме­не ам­бу­лан­те, угла­вном ба­ра­ке, са­гра­ђе­не су у Че­лин­цу, По­пов­цу, Јо­шав­ци До­њој, Укри­ни и Бре­зи­ча­ни­ма, као и при­вре­ме­ни ма­га­цин за по­тре­бе Црве­ног крста.

У Че­лин­цу у то ври­је­ме ни­је би­ло бе­тон­ских мос­то­ва, сла­ба је би­ла пу­тна и елек­тро мрежа, као и ос­та­ла ин­фрас­тру­кту­ра, али ипак и на овим обје­кти­ма нас­та­ла је зна­чај­на ште­та од зе­мљо­тре­са.

Про­гра­мом ра­да на обно­ви по­ру­ше­ног Че­лин­ца би­ло је пре­дви­ђе­но да се у облас­ти друш­тве­ног стан­дар­да обе­зби­је­ди бли­зу 132 ми­ли­она ди­на­ра, и то по­ло­ви­на из Фон­да со­ли­дар­нос­ти, а по­ло­ви­на из кре­ди­та и ос­та­лих изво­ра. Та сред­ства по­дије­ли­ла су се на стам­бе­ну област око 92 ми­ли­она, школ­ство 12 ми­ли­она, кул­ту­ру 4,5 ми­ли­она, фи­зи­чку кул­ту­ру ми­ли­он, здрав­ство 3,5 ми­ли­она, ко­му­на­ли­је де­вет ми­ли­она, ја­вну упра­ву шест ми­ли­она и за ос­та­ле облас­ти не­што ви­ше од че­ти­ри ми­ли­она ди­на­ра.

Ула­га­ња у при­вре­ду пре­дви­ђе­на су у изно­су од бли­зу 130 ми­ли­она ди­на­ра од че­га из Фон­да за обн­ову 47% сред­ста­ва.

Из да­наш­ње пер­спе­кти­ве може се ре­ћи да је овај про­грам ви­ше не­го ус­пје­шно ре­али­зо­ван. За­хва­љу­ју­ћи то­ме Че­ли­нац је већ 1975. го­ди­не, у за­дњој го­ди­ни ње­го­ве ре­али­за­ци­је већ имао кон­ту­ре гра­да. Са­гра­ђе­ни су но­ви обје­кти Оп­штин­ске упра­ве, До­ма здрав­ља, два бе­тон­ска мос­та у гра­ду, по­че­ла је гра­дња хо­те­ла „Ту­рист“, по­ди­гну­та но­ва згра­да Осно­вне шко­ле „Ми­лош Ду­јић“, асфал­ти­ра­на гла­вна сао­бра­ћај­ни­ца са не­ко­ли­ко спо­ре­дних ули­ца. Уз то Че­ли­нац је до­био На­ро­дну би­бли­оте­ку „Иво Ан­дрић“, Сре­дњу шко­лу, Дје­чи­ји вртић, фа­бри­ку „Ча­ја­вец“, про­ши­ре­ну Ме­ха­ни­чку пре­ра­ду дрве­та и ви­ше стам­бе­них згра­да. Ура­ђе­ни су и зна­чај­ни по­сло­ви на ин­фрас­тру­кту­ри.

Украт­ко пе­ри­од од 1970. до 1975. го­ди­не може се на­зва­ти је­дним од зла­тних ета­па у ис­то­ри­ји Че­лин­ца.

При­пре­мио Бо­ри­слав МА­КСИ­МО­ВИЋ