Јубилеј обиљежен монографијом

Свечаном академијом одржаном 16. октобра челиначка библиотека обиљежила је јубилеј. На академији је оркестру „Јошавачки тамбураши“ додијељено највеће признање у челиначкој општини из области културе „Михољданска повеља“, додијељена 26. пут, а Невенко Драгојевић добио је признање намијењено најбољем читаоцу. Поред тога представљена је монографија „50 година Народне  библиотеке Иво Андрић, Бисер челиначке културе“ коју су приредили Јелена Копривица и Борислав Максимовић. Књигу је представио књижевник и директор челиначке библиотеке у периоду 2002-2011. Момчило Спасојевић.

Направити библиотеку у кући значи подарити јој душу; Цицерон

Библиотеке су институције које мало коштају, а много дају и одувијек су биле скрајнуте па их ни бурни догађаји нису много дотицали и погађали, али било је и тога. Углавном су остајале у анонимности. Стога је, ваљда, данас и тако мали број библиотека које се могу похвалити монографијом или књигом о себи као, ето, Народна библиотека „Иво Андрић“.

Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац је за педесет година постојања и рада, израсла у културну установу која ову малу општину чини препознатљивом у цијелој Републици Српској па и другим српским просторима и БиХ, што потврђује и монографија приређена поводом овог јубилеја. Јубилеји некога догађаја, нечега, а поготово институција су права прилика да се за тај временски период сумира њихов рад и активности и остави писани трага о томе, тим прије јер, и када су у питању библиотеке, ни оне нису вјечне.

Прве јавне библиотеке настале су у Вавилонском царству и древном Египту гдје су се чували исписане плочице од глине, свитци папируса. Било их је и у античкој Грчкој. Изнад врата библиотеке у Теби писало је „Мјесто за исцјељење душе“. И све су нестале. Александријска библиотека је 48. п. н. е. запаљена у рату који је водио Гај Јулије Цезар и том приликом је изгорјело седамсто хиљада свитака, а 6. априла 1941. године авионским бомбама Нијемци су запалили зграду Народне библиотеке у Београду и том приликом, између осталог, уништено је око 3.000 повеља српских средњовјековних владара. Циљ је био уништити сјећања на националне вриједности и коријене, који се чувају у књигама и документима. Стога је добро што је челиначка библиотека која, између осталог, систематски прикупља, сређује и обрађује библиотечку грађу и документе који се односе на Челинац, а којим се одражава његов цјелокупан живот од настанка до данашњег времена (историја, култура, привреда, обичаји, фолклор, умјетничко стваралаштво и др), добила своју монографију.

Замјеница начелника општине Милијана Топић поздравила је госте и библиотеци честитала јубилеј

Књига је технички јако лијепо урађена и одштампана на висококвалитетној хартији, па могло би се казати и луксузно. Има 193 странице и деветнаест поглавља. Илустрована је са 150 фотографија у боји изванредног квалитета и са 69 исјечака из штампе. У њој су и текстови о добитницима Михољданске повеље од броја двадесет јер су претходни добитници обрађени у монографији „20 година Михољданске повеље – Бисер челиначке културе“ објављене 2018. године коју аутори сматрају саставним дијелом ове монографије. Ту је и библиографија написа о Библиотеци у Челиначким новинама током двадесет пет година, од укупно 321 јединице као и библиографија издања Библиотеке од 67 библиографских јединица те занимљив Фото-журнар.

Ријеч је о зборнику најважнијих активности и дешавања у Библиотеци презентираних кроз извјештаје, документе, бесједе, новинске чланке, фотографије и говоре у разним пригодама и слично. Све то даје широку и доста потпуну слику дјелатности ове установе, без посебних додатних коментара и анализа по принципу „нека документи, фотографије и друго говоре сами за себе“.

Стављајући на самом почетку књиге текст, везан за Манастир Ступље, приређивачи су жељели да подсјете да књига и брига о књизи на овом подручју нису скорог времена већ су присутни вјековима, у овом случају у оквирима Манастира Ступље.

Неки облици библиотекарства на челиначком простору били су познати још за аустроугарске окупације, Краљевине Југославије и СФРЈ кроз дјеловање школа, установа и удружења из области културе.

Најбољи читалац Невенко Драгојевић и библиотекарка Валентина Крминац

Права јавна народна библиотека на подручју општине Челинац основана је 1975. године о чему се у овој књизи живо и сликовито казује кроз свједочење првог директора те установе Пере Родића. Значајну улогу у томе имао је публициста и новинар Радио – Сарајева Алексеј Неиман, те тадашњи министар културе БиХ, књижевник Младен Ољача, а као финансијска основа послужила су средства Фонда за унапређење библиотекарства у БиХ, тј. новац од Нобелове награде књижевника Иве Андрића који је он даровао за ту сврху, а којим је располагала Културно – просвјетна заједница БиХ. За врло кратко вријеме, од разних субјеката, прибављено је 5.000 књига од којих су 3.500 обезбиједиле издавачке куће „Веселин Маслеша“ и „Свјетлост“ Сарајево, што је плаћено из поменутог фонда. Сарајевски сликар Мирко Герстаухофер је том приликом Библиотеци даровао портрет Иве Андриће уз поруку: „Велика вам је част да библиотека носи Андрићево име и немојте никад дозволити да угасне њен рад већ чувајте ту кућу, која треба да буде ваш образ“.  

Директорка библиотеке Јелена Копривица са оркестром „Јошавачки тамбураши“

Није лако говорити у славу и корист библиотеке и књиге јер су то најљепши индивидуални плодови људског духа, којима ваља, у свакој прилици, одавати дужно поштовање и указивати на њихов огроман друштвени значај али аутори ове књиге Јелена Копривица и Боро Максимовић су то успјешно урадили. Књиге се пишу и штампају превасходно ради читања, али је ова написана и штампана и из поштовања према Библиотеци која је за педесет година свог постојања учинила много да би се књига афирмисала и била читана, јер није довољно књигу само одштампати да би служила својој сврси, већ учинити и много штошта друго да би било тако. Без библиотеке нема ни добре књиге ни доброг писца. Велики руски књижевник Пушкин иза себе је оставио библиотеку од пет хиљада књига а сваку од тих књига је прочитао, јер се на свакој страници налазе примједбе писане његовом руком. Умирући 1849. године, окренуо се својим књига и од њих опростио ријечима: Збогом пријатељи!

На 25. годишњицу свога рада Народна библиотека  „Иво Андрић“ је од педесетак јавних библиотека у Републици Српској по броју књига била на 17. мјесту, а по квалитету књижног фонда вјероватно при врху. Тим поводом објавила је монографију о челиначком школству и култури „Трагови свјетлости“.

Интензивнији развој ове установе почео је послије те годишњице.  Улагани су велики напори да се повећа и квалитетно побољша њен књижни фонд дјелима велики свјетских и домаћих писаца, набаве енциклопедије, лексикони као и најважније књиге из разних научних области. У том смислу веома значајну подршку Библиотеци је пружила  Издавачка кућа „Гласа Српске“ и њен уредник и књижевник Ранко Павловић, Издавачка кућа „Бина“ власништво Младена Спасојевића, Академија наука и умјетности РС на челу са академицима Рајком Кузмановићем и Драгом Бранковићем, директор Издавачке куће „Рад“ Београда Зоран Вучић и „Вечерње новости“ из Београда, Добривоје Антонић и Библиотека Матице српске из Новог Сада. Тако је број књига у Библиотеци порастао на преко 30.000, а у једном тренутку број читалаца је достигао готово 700 чланова. Захваљујући поменутој „Бини“ у читаоницу је свакодневно стизало око двадесет врста  новина, ревија и часописа. Када су 2014. године, у поплави страдале просторије Библиотеке и око 2.000 књига, књижевница Љубица Топић Перкман је у Њемачкој, за санирање посљедица те поплаве прикупила 10.000 евра за помоћ Библиотеци. Тим средствима опремљена је Читаоница.   

Одмах по окончању рата деведесетих година прошлог вијека Библиотека шири своје активности, те 1996. године покреће издавачку дјелатност, 1998. године установљено је годишње општинско признање за културу „Михољданска повеља“, а на Божић 2000. године почињу излазити „Челиначке новине“. Тако је ова библиотека била једина библиотека у Републици Српској у оквиру чије дјелатности је излазило информативно гласило. Вриједно је споменути и то да је, у оквиру ове установе 2009. године заснован Легат академика Рајка Кузмановића који је љетос са око 1.500 књига званично смјештен у посебно уређеном простору, а 2012. године установљава се и Књижевна награда „Славко Јунгић Јесеј“ за књижевне ствараоце до 30 година старости. За све то вријеме у Библиотеци су организоване промоције, разне књижевне манифестације, изложбе, предавања, приредбе уз учешће бројних истакнутих књижевника, сликара, глумац, музичара и разних других умјетника и стваралаца.

„Јошавачки тамбураши“ са неким од претходних 25 добитника „Михољданске повеље“

За свој рад Народна библиотеке је добила признање Сребрну повељу општине Челинац, а Челиначке новине Златну повељу, дугогодишњи директор ове установе Момчило Спасојевић 2022. године одликован је једном од најугледнијих признања из области културе у српском духовном и културном простору Вуковом наградом од стране Културно-просветне заједнице Србије, а челиначка библиотека се 2024. године награђује од стране Друштва библиотекара Републике Српске „Повељом Ђорђе Пејановић“ као најбоља библиотека у Републици Српској.

Вриједност сваке књиге мјери се коришћу и задовољством које читаоци имају од ње. Књига „50 година Народне библиотеке „Иво Андрић“ Челинац, настала је у једном узаврелом и несигурном времену, када се брзо живи и ствара, али и заборавља. За оне који су били актери и свједоци рада и збивања у овој установи, можда и неће бити толико занимљива, али ће временом све више добијати на занимљивости и значају посебно за будуће генерације.

На крају рецимо и ово: много шта урађеног, а споменутог у овој монографији, не би било реализовано, да ова установа није имала подршку Скупштине општине и Општинске управе, као и групе ентузијаста и културних стваралаца окупљених око СПКД „Просвјета“, Центра за културу и „Челиначких новина“.

                                                              Момчило Спасојевић