Припреме за велики јубилеј

Велики је благослов што је јошавачка парохија под заштитом Пресвете Богородице

Храм Успења Пресвете Богородице и парохија Јошавка на свечан начин 99. пут прославили  су Велику Госпојину (28. август). У присуству више стотина вјерника из овог краја и околине свету литургије служили су архимандрит манастира Осовица Теофил (Димитрић), сабрат манастира Ступље Георгије (Хујбер), архијерејски намјесник которварошки протојереј – ставрофор Миленко Нарић, умировљени протојереји – ставрофори Миливоје Топић и Здравко Тепић, протонамјесник бранешки Лука Божић и један свештеник из жичке епархије.

Након литургије освештани су славски колач и жито, а домаћини овогодишње славе били су Марко и Дајана Јовановић са дјецом Еленом, Лореном и Гаврилом. За домаћина славе сљедеће године изабран је проф. др Зоран Алексић.

-Овај велики и дивни дан Успења Пресвете Богородице, дан њеног уснућа је дан који славе сви хришћани на овом свијету. Ово је дан који је показао да се поред Господа Бога још само Богородици можемо обраћати ријечима „Пресвета Богородице, спаси нас“. Све друге угоднике Божије молимо да се они за нас моле пред престолом Божијим. Али, њој, Мајци Божијој, Царици небеској, обраћамо се са „спаси нас“ – рекао је у проповиједи отац Теофил, и додао.

– И заиста, Пресвета Богородица спасава у љубави својој све оне који  присегну и траже од ње молитвено заступништво и помоћ. Има она једна чувена прича светоотачка: „Господ у Царству небеском примјећује како се повећава број оних који су постали житељи Царства небеског, а да то он и не зна. И у једном тренутку Господ Исус Христос каже: „Немојте ништа говорити о томе. То Пресвета Богородица тајно уводи у рај оне који јој се обраћају“. И заиста она има највећу слободу као Мајка Божија да се за нас моли и да нас спасава. И зато немојте никада заборавити да Пресвета Богородица најбоље разумије све нас јер она је та која је мајка, која је била под крстом и гледала страдање сина свога. Она је та која је показала невјероватну вјеру, наду и послушање, онда када је пристала да понесе у утроби својој Господа нашег Исуса Христа о чему нам говори празник Благовијести. Зато је посебан благослов када је једна парохија под заштитом Пресвете Богородице. И ми сигурно нисмо достоји да будемо под заштитом њеном јер не чинимо добра онолико колико можемо, не чинимо оно што би требали да чинимо, некада се изговарајући из овога или онога разлога, а некада се и не правдамо. Зато искористимо овај велики и дивни дан па се помолимо сви заједно Пресветој Богородици да нас уразуми, да нас просвијетли, да се и сви ми на овом светом мјесту саберемо, не само данас, него на свакој божанственој литургији и да се овдје молимо за опстанак нашега народа, за опстанак наших мјеста, наших села и градова – казао је архимандрит Теофил.

Додао је да је јошавачка парохија свето мјесто јер нема ни једнога њеног педља који није натопљен крвљу, ако не мученичком, а онда онога домаћина који је у зноју лица свога требао да прехрани своју породицу.

-А какви су то овдје били домаћини о томе свједочи овај велики и дивни храм посвећен Пресветој Богородици, којем ћемо, ако Бог да, сљедеће године обиљежити 100 година од његовог завршетка. А немојмо заборавити да је завршен за само годину дана. И замислите како је тада то било тешко урадити. То је био прави подвиг. Куће су имале и по тридесеторо чељади.  И не само да су наши преци подигли овај прелијепи храм, него су и наручили да се изради звоно у најбољој ливници Гросмајера у Бечу која је отворена 1699. године. И то звоно су чекали да дође. Било је и јефтиније, али они су хтјели најбоље, да би подигли храм Пресветој Богородици и да би молитву оглашавало најбоље звоно. И кад су они тада могли у тешкој оскудици да начине такав подвиг, ко данас нама брани да слично радимо? Брани нам наша глупост и лудост, брани нам то што мислимо да је на западним њивама глади боље него овдје, што мислимо да ће тамо неко да нас воли и поштује. Ово је свето мјесто и овдје је земља благословена. Покажимо да смо достојни насљедници наших дивних предака, па догодине да се саберемо и прославимо велики јубилеј како заслужује – истакао је отац Теофил.

Изнио је ријечи хвале и на ову генерацију парохијана која је са претходним парохом Богољубом Чанићем обновила храм, подигла Парохијски дом и филијалне храмове у Шњеготини Доњој и Црном Врху. Нагласио је да се и садашњи парох Драган Живковић труди да очува саграђено, па је у том смислу замијенио столарију на Парохијском дому, али и наставља градњу нових објеката.

-Неко ће рећи коме и чему градња вјерских објеката. Тамо гдје се служи света литургија и гдје има дом Божији, тамо ће бити и народа. Ко сумња, тај нема вјере. Зато је потребно да се овдје уради Сала за народ у којој ће се послије сваке молитве моћи окупити парохијани  и прозборити. И да се још једно звоно освети и постави на овом Богородичином храму. Како чујем већ су неки одлучили и да помогну. Рекоше ми да је Ранко Тривић већ дао 5.000 КМ, Вјекослав Пејашиновић 2.000 КМ, Горан Тривић из Црног Врха 2.000 КМ. Тако ето већ почиње да се сабира за звоно. Молим вас да у томе сви учествујемо. Колико можемо, а можемо, хвала Богу – нагласио је архимандрит Теофил.

Потом се критички осврнуо на пороке којима су склони поједини парохијани, а нарочито на коцкање које је у експанзији.

-Чуо сам и да се хвале људи који организују коцкање да из Јошавке мјесечно односе на десетине хиљада марака. То је страшно! Па како може то неко да ради? То није благословено! То је ђаволски посао и ту не треба нико да се нада добру. Нема ту зараде. Немојте то да радите, то је и срамота. Чујем да то раде и они који имају дјецу. Па то је богохуљење. Ти нису никакви родитељи. Куће раскућујете, друге богатите, то је биједно, жалосно, то није достојно једног домаћина, Србина, православца. Са комшијом и братом не говориш, а идеш се коцкати и тиме правиш духовну и материјалну биједу. Немојмо то радити. Потрудимо се да се ријешимо тих глупости. Слабости људске природе су једно, то сви имамо и то ће нам Господ опростити, али неће нам опростити немарност, небригу чак и према својим најближим. Љубав је брига о другом, пажња према другоме – поручио је отац Теофил и још једном позвао парохијане да се потруде сви заједно да набаве још једно звоно за парохијски храм како би се догодине осветило, као и да се саграде темељи Црквене сале и припреме за освећење.

Услиједило је причешће вјерника који су се за ову свету тајну молитвом и постом припремили, а онда је свечана литија начинила трократни опход око храма.

Служен је помен чувеном јошавачком проти Петру Пеји Иванковићу (1860-1941) чије кости почивају уз храм који је подигао, као и помен погинулим борцима у ослободилачким ратовима на чија спомен-обиљежја. Делегације Борачке организације, општине Челинац и Мјесне заједнице Јошавка, Удружење жена Јошавка и Српске демократске странке и Народног фронта положиле су вијенце. Након тога послужен је славски ручак за братском трпезом љубави.

Парох јошавачки Драган Живковић захвалио се браћи свештеницима на служењу свете литургије, као и свим присутним на учешћу у молитви. Захвалио се и свим приложницима и свим парохијанима који помажу духовни и материјални развој парохије Јошавка, једној од најчувенијих у Митрополији бањалучкој.

Б. МАКСИМОВИЋ