Од Подрашнице преко Меховаца расули се широм свијета

Почели од Теодора

У пр­вој по­ло­ви­ни де­вет­на­е­стог ви­је­ка Те­о­дор Пе­кез од­лу­чио је да на­пу­сти свој за­ви­чај, мр­ко­њић­ко се­ло Под­ра­шни­цу под­но Ди­ми­то­ра и на­кон не­ко­ли­ко да­на лу­та­ња пре­ко Аги­ног се­ла и Кр­ми­на скра­си се у шу­мо­ви­том пред­је­лу Гор­њи Ме­хов­ци код Че­лин­ца. Уско­ро се ту оже­нио Са­вом, ро­ђе­ном Бу­јић, и с њом из­ро­дио си­но­ве: Алек­су, Си­му, Бла­жу, Ми­тра и Ду­ша­на. Кр­сна сла­ва Јовандан свје­до­чи о род­бин­ским ве­за­ма мр­ко­њић­ких и че­ли­нач­ких Пе­ке­за.

Сабор 2025. године

На­ред­них де­це­ни­ја по­ро­ди­ца се ши­ри­ла па је на Ба­ста­ском по­то­ку ко­ји про­ти­че кроз се­ло би­ло пет­на­е­стак во­де­ни­ца. У млинским бра­на­ма мо­гле су се у то вријеме на­ћи и ка­пи­тал­не ри­бе мла­ди­це. А он­да је по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка по­че­ло исе­ља­ва­ње Пекеза из Меховаца. Пр­ви се Са­во пре­се­лио у Вр­ба­њу код Ба­ње Лу­ке, а он­да за њим ње­го­ви ро­ђа­ци у Че­ли­нац, Ба­њу Лу­ку, За­греб, Ње­мач­ку. Ђу­ро је сти­гао чак до Аустра­ли­је. Њи­хо­ви по­том­ци од 2009. године сваке године у августу оку­пљају се на дједовини у Меховцима. Иницијатор и најчешће домаћин овог окупљања је Миленко којег многи знају као Зеле. Њихов засеок већ неколико година нема ни једног сталног становника, али више њих обновило је своја кућишта на којима повремено бораве.

Мотив из Меховаца, засеок Пекези

Пе­ке­зи су у че­ли­нач­ком кра­ју и око­ли­ни по­зна­ти као ври­јед­ни, дру­же­љу­би­ви и че­сти­ти љу­ди. Међу њима доста је мајстора разних заната, а Ду­ша­н је први стекао факултетско образовање. Мно­гим ро­ђа­ци­ма и данас је узор. Још прије неких шест деценија о њему су и новине писале као о феномену јер је у шеснаестој години сам се­би у Ба­њој Лу­ци на­пра­вио ку­ћу.

Бо­ри­слав МАК­СИ­МО­ВИЋ

Челиначке новине 311, септембар 2025.