Основну школу „Младен Стојановић“ Јошавка протекле школске године похађала су 234 ученика, и то: централна 144, Бранешци деветоразредна 58, Брезичани 12, Каменица 6, Црни Врх 10, Јошавка Горња 4.

Први Љетопис школе у Јошавци; Српска пра­во­сла­вна шко­ла у Јо­шав­ци отво­ре­на је 1906. го­ди­не

У књи­зи др Але­ксан­дра Ми­ло­ва­но­ви­ћа „Српске пра­во­сла­вне шко­ле у БиХ – Ље­то­пи­си из фон­да Пе­да­го­шког му­зе­ја у Бео­гра­ду“, Бео­град, 2019. у из­да­њу Пе­да­го­шког му­зе­ја у Бео­гра­ду. У њој је ри­јеч о ље­то­пи­си­ма је­дног бро­ја српских пра­во­сла­вних шко­ла у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Аутор каже да се не зна ка­да је гра­ђа ушла у Пед­го­шки му­зеј, али ту је већ ви­ше од 40 го­ди­на и да су то ље­то­пи­си српских осно­вних шко­ла у пе­ри­оду од 1854. до 1909. го­ди­не из: Не­ве­си­ња, При­би­ни­ћа, Дер­вен­те, се­ла Кме­ћа­ни – Би­хаћ, Бо­сан­ске Гра­ди­шке, ма­нас­ти­ра Мо­шта­ни­це, Кљу­ча, Бо­сан­ског Но­вог, Го­ја­ков­ца, До­бо­ја, Теш­ња, Јо­шав­ке, Ба­чва­на, Прња­во­ра, Ча­ђе­ви­це код Бо­сан­ског Но­вог, Вра­ња­ка, Па­пра­ће, Ми­ло­шев­ца, Био­гра­да – Не­ве­си­ња, По­црња, Бо­сан­ске Ду­би­це, Са­ра­је­ва, Ста­па­ра, Дра­ге­ља, Би­је­лог По­ља, Че­ча­ве, Бо­сан­ске Кру­пе, Пу­ра­чи­ћа, Ве­ли­ке Ру­ји­шке, Гла­мо­ча и ма­нас­ти­ра Дужи.

Из гра­ђе се ви­ди да је при­ли­ком отва­ра­ња тих шко­ла, по­ред по­тре­бне те­хни­чке до­ку­мен­та­ци­је о школ­ској згра­ди и ин­фрас­тру­кту­ри, био по­тре­бан и до­каз да Оп­штин­ски цркве­ни одбо­ри има­ју до­во­љно фи­на­сиј­ских сред­ста­ва да би Зе­маљ­ска вла­да пот­врди­ла мол­бу за отва­ра­ње шко­ле и иза­бра­не учи­те­ље.

При­вре­ме­ни нас­та­вни план за српске шко­ле, из­дао је Упра­вни и Прос­вје­тни са­вјет у Са­ра­је­ву 1906. го­ди­не. Њи­ме су про­пи­са­ни сље­де­ћи пре­дме­ти (али и уџбе­ни­ци ко­је тре­ба ко­рис­ти­ти у нас­та­ви одре­ђе­ног пре­дме­та): 1. На­ука и вје­ра; 2. Цркве­но сло­вен­ски је­зик; 3. Српски је­зик; 4. По­уке у је­зи­ку; 5. Српска ис­то­ри­ја; 6. Зе­мљо­пис; 7. Ра­чун и ге­оме­три­ја; 8. При­ро­дна на­ука и хи­ги­је­на; 9. До­ма­ћа и пољ­ска при­вре­да; 10. Ку­ћар­ство, 11. По­ја­ње 12. Кра­сно­пис; 13. Црта­ње. По­ред нас­та­ве учи­те­љи су има­ли за­да­так и да во­де ље­то­пис шко­ле.

До­ку­мен­та­ци­ја Ве­ли­ког упра­вног са­вје­та Са­ра­је­во, ко­ји је био на­длежан за српске пра­во­сла­вне шко­ле, ар­хи­ви­ра­на је у Ар­хи­ву Српске ака­де­ми­је на­ука у Срем­ским Кар­лов­ци­ма. Из ње ви­ди­мо да је овај са­вјет, изме­ђу ос­та­лог, во­дио бри­гу о све­ште­ни­ци­ма и учи­те­љи­ма српских пра­во­сла­вних шко­ла у БиХ, ко­ји су одмах по изби­ја­њу ра­та 1914. го­ди­не при­сил­но уми­ров­ље­ни по на­ре­дби за­је­дни­чког ми­нис­тар­ства у Бе­чу, а шко­ле за­тво­ре­не из по­ли­ти­чких ра­зло­га. По тој на­ре­дби цркве­но школ­ске оп­шти­не би­ле су оба­ве­зне учи­те­љи­ма да­ва­ти при­па­да­ју­ћа бе­ри­ва (пен­зи­је).

Рат је на мјес­ту учи­те­ља у Јо­шав­ци 1914. го­ди­не (Ба­ња­лу­чко-би­ха­ћка ми­тро­по­ли­ја) за­те­као Пе­тра Зрни­ћа. При­је ње­га по­ми­ње се из­вје­сни Га­јо (Рис­тић од Ли­вна (?), ко­ји је, по на­ро­дном при­ча­њу, био први учи­тељ те шко­ле.

Учи­тељ ко­ји је пи­сао ље­то­пис шко­ле у Јо­шав­ци, школ­ске 1907/8 звао се Јо­сиф Та­дић. У до­ку­мен­ти­ма Ве­ли­ког упра­вног са­вје­та по­ми­ње се 3. мар­та 1915. го­ди­не са мјес­том пре­би­ва­ња у Пе­три­њи (да ли као вој­ник, ста­но­вник или ло­го­раш?), као је­дан од ри­јет­ких учи­те­ља ко­ме је ис­пла­ћен пе­ри­оди­чни до­пла­так. И 1916. го­ди­не, ка­да уз Лу­ку Јо­ва­но­ви­ћа, вој­ни­ка у Но­вом Са­ду, пи­ше жал­бу због не­ис­лпа­ће­них «за­ос­та­лих пла­та».

Ево шта пи­ше у по­ме­ну­том ље­то­пи­су:

Ље­то­пис српско-пра­во­сла­вне осно­вне шкл. у Јо­шав­ци

За 1906/7. и 1907/8. школ. го­ди­ну

1906. го­ди­не 14. ја­ну­ара на сје­дни­ци Цркве­ног одбо­ра пре­дложио је па­рох јо­ша­ва­чки Пе­тар Иван­ко­вић чла­но­ви­ма одбо­ра да би до­бро би­ло осно­ва­ти српску пра­во­сла­вну осно­вну шко­лу јер има дос­та дје­це ко­ја су спо­со­бна и во­љна да на­уче чи­та­ти и пи­са­ти. На при­је­длог госп. Пе­тра Иван­ко­ви­ћа, све­ште­ни­ка са­гла­си­ли су се сви чла­но­ви у одбо­ру и за­кљу­чи­ли, тај при­је­длог да изне­су на мар­тов­ској скуп­шти­ни.

На скуп­шти­ни пре­дложи цркве­на оп­шти­на, да је ве­ли­ка нужда и по­тре­ба да се у Јо­шав­ци осну­је је­дна ис­то­вјер­на шко­ла у ко­јој ће се по­че­ти мла­ди ва­спи­та­ва­ти. Оп­штин­ски је при­је­длог у скуп­шти­ни изја­ви­јо гос. Пе­тар Иван­ко­вић уз ли­је­пи го­вор у ко­ме је спо­ме­нуо важност је­дне шко­ле па ка­ко љу­ди ко­ји зна­ју чи­та­ти и пи­са­ти у сви­је­ту мно­го бо­ље про­ла­зе од не­пи­сме­ни. Ка­да је го­вор­ник свршио би­јо је поз­драв­љен по ви­ше од на­ро­да са живи­јо! И пре­длог оп­штин­ски са 184 гла­са скуп­шти­на при­ми и усва­ја. Одма су прис­ту­пи­ли ови гла­со­ви пи­са­њу до­бро­во­љних при­ло­га за уз­држава­ње шко­ле.

Оп­шти­на се ни­је зна­ла ра­вна­ти по да­наш­њим при­ли­ка­ма не­го пре­да мол­бу епар­хиј­ском са­вје­ту у Ба­њој Лу­ци за отва­ра­ње шко­ле, а не за­мо­лив­ши при­је Зе­маљ­ску вла­ду за до­зво­лу, те епар­хиј­ски са­вјет по­ша­ље на­пу­так да се оп­шти­на обра­ти мол­бом на зе­маљ­ској вла­ди и то прко са­вје­та. Но вла­да од­го­во­ри да оп­шти­на уз мол­бу при­ложи план школ­ске згра­де и си­ту­аци­је…

На зах­тјев цркве­не оп­шти­не изи­ђе на ли­це мјес­та инжинир госп. Пе­тар Ми­ље­вић из Ба­ње Лу­ке. Но по­што је школ­ска згра­да би­ла у сла­бом ста­њу, и ни­је од­го­ва­ра­ла да­наш­њим при­ли­ка­ма, та је мол­ба ос­та­ла не­ри­је­ше­на, али за­узи­ма­њем Ви­со­ко-прео­све­ште­ног госп.  Ев­ге­ни­ја, вла­да до­зво­ли са­мо да је­дну школ­ску го­ди­ну, и то 1906/7, да се може школ­ска нас­та­ва у ис­тој згра­ди  држати.

Оп­шти­на ра­спи­ше на­тје­чај за учи­те­ља за ис­ту школ­ску го­ди­ну; те по­што се ни­је мо­гао на­ћи учи­тељ, то се је школ­ски рад мо­рао ос­та­ви­ти за дру­гу го­ди­ну.

Ис­те го­ди­не пош­ље оп­шти­на мол­бу на ве­ли­ки са­вјет, у ко­јој је тражила по­тпо­ру и са­вјет уважи мол­бу, те уди­је­ли 400 кр. ко­ју је сво­ту оп­шти­на одмах при­ми­ла.

1907/8. шк. год. ра­спи­ше оп­шти­на по­но­во «на­тје­чај» за учи­те­ља на ов­даш­њу шко­лу – на ко­је се мјес­то ја­ве кан­ди­да­ти, и то: гђи­це Ол­га Шер­бло­ва и Ма­ри­ја Цвјет­ко­ви­ће­ва из Ба­ње Лу­ке и госп. Јо­сиф Та­дић из Пе­три­ње.

Ве­ћи­ном гла­со­ва бу­де иза­бран за учи­те­ља г. Ј. Та­дић, са го­диш­њом пла­том 1.000 Кр; ста­ном и огре­вом.

Упи­си­ва­ње дје­це би­ло је 29. ју­ла/ 11. ав­гус­та 1907. го­ди­не (у Не­ђе­љу) те је ис­то­га да­на би­ло упи­са­но 56 дје­це, а да­нас по­сје­ћу­је ис­ту шко­лу 44 дје­це.

Цркве­на оп­шти­на за­мо­ли по­но­вно до­зво­лу од зе­маљ­ске вла­де, да може и ове го­ди­не нас­та­ву одржава­ти у ис­тој згра­ди, те за­узи­ма­њем Ви­со­ко прео­све­ште­ног госп. Ми­тро­по­ли­та Ев­ге­ни­ја, вла­да до­зво­ли, али под увје­ти­ма да се има­де у те­ча­ју го­ди­не са­зи­да­ти со­ли­дар­на згра­да за шко­лу.

По­што је на­род врло си­ро­ма­шан а и ова го­ди­на ос­ку­дна са ра­ном, а на жалост на­род се по­ди­је­ли­јо у два та­бо­ра, те не­мо­гу да се сложе гђе би но­во­са­зи­да­ну згра­ду по­ди­гли. А к то­му власт је нај крив­ља ко­ја је иза­сла­ла ко­ми­си­ју, те је у бли­зи­ни ода­бра­ла мјес­то да по­ди­гне ко­му­нал­ну шко­лу, обе­ћав­ши на­ро­ду да не­ће ни­шта да­ва­ти ни по­ма­га­ти, не­го ће дје­цу са­мо без пла­ћа­ња у шко­лу да­ва­ти. Се­ла Об­сје­чко, Штрбе, Јун­ге Х. Алић и Јун­ге Х. Се­ли­мо­ве већ су се при­во­ље­ли да ко­му­нал­ну шко­лу о сво­јој ле­ђа да­ју и ос­тав­ља­ју.

У потпису: У Јо­шав­ци да­на 16. де­цем­бра 1907. го­ди­не, Јо­сиф Та­дић, учи­тељ

На­по­ми­ње­мо да је ово до­сло­ван пре­пис ко­пи­је првог Ље­то­пи­са шко­ле у Јо­шав­ки па у том сми­слу тре­ба ра­зу­мје­ти од­сту­па­ња од да­наш­њег стан­дар­дног пра­во­пи­са. Да би се бо­ље ра­зу­мје­ле окол­нос­ти у ко­ји­ма је ова шко­ла отво­ре­на тре­ба има­ти у ви­ду и та­даш­ње при­ли­ке у Бо­сни. На­име, Бо­сна се од 1878. го­ди­не на осно­ву одлу­ке Бер­лин­ског кон­гре­са на­шла под оку­па­ци­јом Аус­тро-угар­ске. Ото­ман­ску оку­па­ци­ју за­ми­је­ни­ла је аус­троу­грас­ка. Аус­тро-угар­ска ће 7. окто­бра 1908. го­ди­не про­гла­си­ти ане­кси­ју Бо­сне и Хер­це­го­ви­не што ће до­вес­ти до ош­трог про­тес­та осман­ске вла­де, про­тив­ље­њу му­сли­ма­на и пра­во­сла­вних у БиХ, те ве­ли­ког огор­че­ња Срби­је и Црне Го­ре. Ипак, ти про­тес­ти не­ће ни­шта про­ми­је­ни­ти.

У одно­су на тре­ну­тно важећи пра­во­пис мо­гли би се за­кљу­чи­ти да учи­тељ ко­ји је во­дио Ље­то­пис јо­ша­ва­чке шко­ле Јо­сиф Та­дић ни­је био до­бро пи­смен. Ме­ђу­тим, то по свој при­ли­ци ни­је та­ко би­ло. Тре­ба има­ти у ви­ду да се пра­во­пи­сне нор­ме вре­ме­ном ми­је­ња­ју и при­ла­го­ђа­ва­ју на­ро­ду и вре­ме­ну што зна­чи да се у овом слу­ча­ју не ра­ди о гра­ма­ти­чким гре­шка­ма.

Јошавачка школа данас

Основну школу „Младен Стојановић“ Јошавка протекле школске године похађала су 234 ученика, и то: централна 144, Бранешци деветоразредна 58, Брезичани 12, Каменица 6, Црни Врх 10, Јошавка Горња 4.

Школа у природи

У складу са Годишњим програмом рада школе, у периоду од 3.  до 6. јуна реализована је Школа у природи за ученике петог разреда. У пратњи директора школе, Драгана Предића и учитељица Мире Тешановић и Јелене Гаврић ученици су провели четири незаборавна дана у Требињу и Националном парку Сутјеска. У најјужнијем граду Републике Српске обишли су све значајне културно-историјске знаменитости: Музеј Херцеговине, Херцеговачку Грачаницу, Манастир Тврдош, Храм Светог Преображења и Стари град – Кастел. Ученици су имали прилику да се упознају са историјом и културом Херцеговине кроз занимљива предавања. Посјетили су Тјентиште и стекли нова знања о разноврсности биљног и животињског свијета Националног парка Сутјеска и прашуме Перућица, али и о славној прошлости наше НОБ-е. Дани су били испуњени разноврсним активностима – спортске активности, маскенбал, талент-шоу, квиз знања, вечерње дружење из плес и музику. Ученици су се вратили кући пуни утисака, прича и прелијепих фотографија.

Успјешно изведена вјежба евакуације

У ОШ „Др Младен Стојановић“ 20. маја спроведена је вјежба евакуације и спасавања ученика и запослених у случају избијања пожара или неке друге потенцијално опасне ситуације. У вјежби су учествовали ученици и запослени у школи, Ватрогасна јединица Челинац, Полицијска станица, Црвени крст и Служба хитне помоћи Дома здравља. Ово је врло важна активност која се проводи како би се извела сигурна и брза евакуација из школског објекта у складу са постојећим процедурама. Циљ вјежбе је провјера ефикасности савладавања опасних ситуација.

Након оглашавања аларма, ученици и радници су брзо напустили школски објекат према унапријед утврђеном плану евакуације и окупили се на школском игралишту, које је одређено као зборно мјесто. Присутни су имали прилику да виде како изгледа пружање прве помоћи повријеђенима. Након тога, старјешина Ватрогасне јединице, Братислав Гаврић, упознао је ученике и раднике школе са процедурама у случају избијања пожара. Припадници Ватрогасне јединице су демонстрирали како поступак гашења пожара. Овакве вјежбе помажу ученицима и радницима школе да знају како да реагују у кризним ситуацијама и да остану прибрани.

Дан уче­нич­ких по­стиг­ну­ћа

У ОШ „Др Младен Стојановић“ 17. јуна у присуству великог броја посјетилаца одржана је завршна приредба поводом Дана ученичких постигнућа.

Програм је отворио директор школе Драган Предић, честитајући ученицима на постигнутим успјесима и захваливши се наставном кадру и родитељима на сарадњи и подршци током године. Након тога присутнима се обратио и начелник општине, Владо Глигорић, који је похвалио рад, труд и резултате ученика и наставника и нагласио да ће општинско руководство и у наредном периоду подржати важне школске пројекте с циљем стварања што бољих услова за рад. Након тога услиједио је богат програм који су припремили ученици. Представили су се пјесмом, плесом, рецитацијама, игроказима и показали све оно што су научили вриједно радећи са својим наставницима кроз наставне и ваннаставне активности.

Посебан дио свечаности био је посвећен похваљивању и награђивању најбољих ученика за изузетан успјех у учењу, примјерно владање и постигнућа на такмичењима. Најбољи ученици су: Хелена Остојић (2. разред), Софија Тривић (3. разред), Марко Милошевић (4. разред), Лана Ћорић (5. разред), Ана Јевђенић (6. разред), Андреја Берић (7. разред) и Анђела Куртиновић (8. разред). За ученика генерације проглашена је Ведрана Ковачевић (9. разред).

Ученици који су учествовали на регионалним такмичењима су: Бранка Иванковић, регионално такмичење из рецитовања, Андреја Берић, регионално такмичење из математике, Данијел Дамјановић, регионално такмичење из физике, Анђела Станић и Ведрана Ковачевић, регионално такмичење из историје и географије.

Похваљени су и сви ученици који нису имали изостанака у овој школској години. По завршетку приредбе услиједила су спортска такмичења у којима су ученици показали брзину, спретност и снагу. Присутни су могли погледати изложбу ученичких радова која је постављена у просторијама школе.

Челиначке новине, архива и број 309. јул 2025.