Легат академика Рајка Кузмановића, који садржи око 1.400 књига и 17 умјетничких слика, отворен је 26. маја у Народној библиотеци „Иво Андрић“ у Челинцу. Овим поводом представљена су и Изабрана дјела академика Кузмановића која су недавно објављена.

Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић указала је на значај овог легата, јер ће допринијети развоју културе у овој локалној заједници, али и бити подсјећање на дјело академика и бившег предсједника Републике Српске Рајка Кузмановића.

„Значај легата није материјалан већ одсликава вољу и жељу дароватеља да љубитељима културе поклони мјесто гдје ће се окупљати и размјењивати идеје и искуства“, рекла је Стојичићева новинарима у Челинцу.

Она је навела да Народна библиотека у Челинцу, отварањем легата и промоцијом изабраних дјела Рајка Кузмановића, почиње обиљежавање 50 година постојања.

-Захваљујем се домаћинима и академику Рајку Кузмановићу што ми је омогућено да присуствујем овако значајном културном догађају. Заиста задовољство је присуствовати отварању овог Легата који је заиста урађен и уређен у складу са правилима струке и свакако биће доступан свим заинтересованим грађанима Челинца. Ово је не само значајан догађај за Челинац него и за Републику Српску јер на тај начин људи од струке, културе  и умјетности чине највише што могу да ураде за своју локалну заједницу. Ово је потврда да је академик Кумановић урадио огроман посао за свој родни Челинац – рекла је министар културе Жељка Стојчић.

Академик Рајко Кузмановић је истакао да ће отварање легата дати  допринос уздизању културе у Челинцу, али и стварању навике да се та култура конзумира.

„Данашњи догађај треба да буде примјер и другима да дају допринос развоју културе, науке и образовања у овој, али и другим мањим локалним заједницама“, рекао Кузмановић и додао:

-Промоције нису само продукт савременог доба, већ су оне познате још из античког доба. Још тада су представљане јавности нове идеје и нови људи.

Драго ми је да сте овдје у Челинцу осјетили значај културе, науке и образовања. Тај круг подстицаја развоју културе своди се на круг носилаца културе, и то: Општине и начелника, затим Библиотеке, „Челиначких новина“ и Центра за културу. У тај круг уврштен сам ево и ја са поклоном Легат ом књига и колекцијом слика уље на платну. То је добар почетак доградње снажне културне заједнице који треба да обухвати поред библиотеке и музеј, галерију, издавачку кућу и др. Први корак у реализацији тога замашног пројекта већ постоји и обухвата регулациони и урбанистички план, а затим пројектовање и изградња објекта Дома културе и обезбјеђивање средстава за његову градњу. И ова манифестација је у служби тога замашног и дугорочног пројекта.

Књигу можемо упоредити са човјеком, односно књига је као човјек. Написана књига значи да се родила. Затим књига иде у јавност, и то је паралела са човјеком који постаје пунољетан. И на концу, књига се промовише и тако постаје опште добро свих људи. Оцјена вриједности књиге има сличан поступак као судска порота, јавност је вреднује. У оваквим пословима често се поставља питање да ли је у цјелини књига лоша или добра. Ја тврдим да нема лоших књига, јер и оне најлошије показују како не треба писати.

Велике проблеме носи убрзана роботика која гуши књигу. Добро је у свему томе да књига побјеђује отуђење које наноси роботика.

И на крају наставимо да убрзаним темпом развијамо библиотеку у Челинцу, уз њу и остале сегменте културе. У тим нашим настојањима морамо имати мјеру у смислу Хераклитове тезе о мјери. Наша мјера је књига и слика. О тој мјери Хераклит пише: „Свијет овај није створио ниједан човјек, ниједан бог, он је био, јест и биће ватра, што се с мјером пали и с мјером гаси“ – рекао је академик Кузмановић.

Директор библиотеке „Иво Андрић“ Јелена Копривица рекла је да се легат у оквиру библиотеке развија од 2009. године.

„За све то вријеме Кузмановић нам поклања нове књиге, као и сва издања Академије наука и умјетности Републике Српске. Драго ми је што је данас тај легат смјештен у посебну просторију и представља посебно одјељење библиотеке“, навела је Копривица.

Она је додала да је опремање просторија за смјештај Легата академика Рајка Кузмановића финансирано средствима Кабинета предсједника Републике Српске.

-Данас је празник у нашој библиотеци. Славимо 50 година од оснивања Народне библиотеке „Иво Андрић“ у Челинцу која је отворена 23. маја 1975. године, два мјесеца након смрти нашег нобеловца, и тако случајно или не прва је установа у тадашњој СФРЈ која је понијела његово име. С разлогом, јер је прва количина књига набављена из фонда који је Андрић од нобелове награде завјештао за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.

Данас, пола вијека касније, у нашој установи отварамо посебно одјељење, тј. Легат (такође завјештање) академика Рајка Кузмановића. Легат је опремљен средствима које је предсједник Републике Српске даровао, тј. завјештао, нашој установи за ову намјену. Иначе, легат академика Кузмановића у нашој библиотеци развија се од 23. септембра 2009. године и данас садржи 1.400 вриједних књига. Сматрамо да је опремањем и ево, отварањем, Легата академика Кузмановића изузетно оплемењена културна заједница Челинца и да ће он служити наредним генерацијама да кроз културу и образовање оплемењују свој дух.

И има ли љепшег начина да се отвори Легат академика Кузмановића од представљања његових Изабраних дјела.

Али, допринос Рајка Кузмановића у развоју Челинца није само на културном и научном плану. Дозволите ми да у пар реченица подсјетим само на неке чињенице.

Када је у периоду 1961-1965. године Рајко Кузмановић био предсједник наше општине у правом смислу ријечи Челинац је био неразвијено село без инфраструктуре, па и без кадрова. Иако тада млад Рајко Кузмановић је у правом смислу ријечи створио основе да Челинац постане град. Иницирао је стварање властитих кадрова и чак својом руком написао одлуку која ће бити основа за први Урбанистички план Челинца, те је он 1973. године од стране републичке скупштине и проглашен градским насељем.

Управо те 1973. године изашла је прва књига о Челинцу, и то изузетно квалитетна монографија „Челинац кроз вјекове“ Рајка Кузмановића. То је била клица челиначке издавачке дјелатности.

Наша библиотека 1996. године покренула је издавачку дјелатност и за ове непуне три деценије објавила више од 50 наслова завичајне тематике. Мало која општина у Републици Српској може се похвалити овако богатом писаном грађом о својој локалној заједници. И када смо покретали издавачку дјелатност, и када смо прије 25 година покренули мјесечну информативну и културну ревију „Челиначке новине“ академик Кузмановић био нам је највећа подршка, баш као што је увијек био чврст ослонац општинском руководству у привредном и друштвеном развоју. За разлику од многих скептика који су нас убјеђивали да Челинац својом величином не може издржати такве културне подухвате које немају ни много веће локалне заједнице, господин Кузмановић нас је бодрио да величина колијевке не ограничава раст дјетета и да је завичај неисцрпна и непресушна инспирација.

За допринос развоју и афирмацији културе наша библиотека академику Кузмановићу 2007. године додијелила највеће локално признање из области културе „Михољданску повељу“, а за допринос свеопштем развоју 2008. године Скупштина општине додијелила му је „Златну плакету општине Челинац“ – рекла је Копривица.

Присутнима се обратио и начелник општине Челинац Владо Глигорић:

-Прије свега желим да се захвалим академику Кузмановићу који нас је лијепом поводом данас овдје у Челинцу окупио. Велико задовољство нам је што данашњем догађају присуствује и министар просвјете и културе Републике Српске госпођа Жељка Стојичић која је и у фази израде овог Легата у радној посјети Челинцу обишла овај простор. Поздрављам и представнике наше Српске православне цркве оца протојереја – ставрофора Радивоја Вујанића, и све друге драге госте. Заједно смо дошли на идеју да се прошири културни простор и реализовали смо је заједно са Библиотеком, Средњом школом, локалном заједницом, Академијом наука и умјетности РС и републичким институцијама. И ево, завршили смо замишљено и овдје је смјештено велико наше културно благо. У разговорима са академиком Кузмановићем и сам сам много шта научио. Поред осталог он је био и предсједник општине Челинац у једном тешком периоду и направио је велике  кораке, одбранио статус општине и трасирао дугорочни пут њеног развоја. Данас у Челинцу имамо једну лијепу средину за живот и ми ћемо се трудити да она буде још љепша и боља. Неоспорно је да је потреба да у перспективи изградимо и један већи културни центар, Дом културе, и мислим да је то реалност. Челинац постаје жива средина гдје се досељавају и људи из других крајева  цијенећи да ово мјесто има перспективу, поред осталог и зато што је готово наслоњен на Бањалуку као републички центар. Наша Народна библиотека „Иво Андрић“ ради добар посао, од библиотекарства преко издавачке дјелатности до других послова из области културе. То су оцијениле и локалне и републичке институције. Што се тиче наше локалне заједнице бићемо јој од помоћи – рекао је начелник Глигорић.

Ми се још нисмо навикли на писану ријеч јер смо вијекове и вијекове преживјели без иједне писане књиге. Када смо се, послије дуговјековне глади, поштено најели прва ствар коју смо заборавили била је књига.

Честитке поводом отварања новог простора за Легат академика Рајка Кузмановића, Библиотеци „Иво Андрић“ и академику Кузмановићу упутио је и предсједник Републике Српске Милорад Додик. У честитки се истиче да се ради о значајном културном подухвату и да је академик Кузмановић својим стваралаштвом пружио изванредан допринос развоју и Челинца и Републике Српске.

Изабрана дјела академика Рајка Кузмановића

О Изабраним дјелима академика Кузмановића бесједио је књижевник Момчило Спасојевић.

Појава изабраних или сабраних дјела не дешава се често. То је куна у раду, односно стваралаштву једног књижевника или научника, а од стране издавача је подухват и израз поштовања за нечији велики животни труд и креативност. Обично се приређују када су у питању истакнути књижевници, историчари, политичари или научници различитих профила. Рецимо, имамо изабрана дјела Толстоја, Гетеа, Дикенса, нашег Иве Андрића, Маркса, Енгелса, Лењин. Сабрана дјела нашег Вука Караџића штампана су у 44 књиге. Када је у питању Челинац Рајко Кузмановиће је у много чему први: први доктор наука с овог подручја, први универзитетски професор, декан, академик, предсједник Републике па, ето, и први који је добио своја изабрана дјела.  

И овом приликом данас промовишемо његова Изабрана дјела истина у мањем, рекао бих одабраном кругу људи, али ће челиначка јавност о томе детаљно бити упозната путем „Челиначких новина“.

Изабрана дјела Рајка Кузмановића су избор из 44 његове објављене књиге, по мишљењу приређивача и Редакцијског одбора, најзначајнијих 12 књига насталих у периоду од 1973. до 2023. године на преко 4.000 страница. У овај избор, рецимо, није ушла књига Челинац – путеви развоја. Поред осталих и самог аутора, у увом великом послу су биле ангажоване и двије особе с челиначког подручја: академик Драгао Бранковић, као један од два приређивача и магистар Сњежана Тешић као коректор.

Одмах, на први поглед, уочљив је лијеп и необичан дизајн ове едиције. Избјегнута је она уобичајена једнобојност, обично у црвеној или плавој боји, а издавачи су Академија наука и умјетности Републике Српске и Православна реч из Новог Сада. Тираж је 500 примјерака на српском и енглеском језику.

Ова изабрана дјела карактерише животност и она нису плод кабинетског или рада у неком институту већ су настајала кроз живот и рад аутора у борби око рјешавања конкретних животних питања и проблема људи и друштва. Баш тиме су прожете све Кузмановићеве књиге – стварним свакодневним животом. Она су одраз истинског живота и рада који тежи ка напретку.  

Може се казати да су те књиге настајале кроз свакодневне тешке животне околности с којим се ваљало носити. Генијалност њиховог аутора била је, прије свега, у способности да истраје и у вјери да на свијету нема ништа изнад поштења и рада. Отуда је и њихова поучност која савременом читаоцу може и те како бити од велике користи.

Књиге, у овој едицији су настајале и објављиване у различитим друштвено-историјским околностима (различитим политичким, друштвеним и правним системима), а у основи им је право и политика али и теме из других области. Стога се може казати да је Кузмановићево тематско интересовање врло разноврсно. Ту су и историјско-монографске студије и чланци, тематски зборници те књиге и чланци о општедруштвеним темама. Све књиге овога аутора су писане јасним вуковским народним језиком и једноставним стилом. Стара је истина да је оно што вриједи једноставно.

Прва књига ових изабраних дјела Привремена народна скупштина ДФЈ – од АВНОЈ-а до конституанте, према ријечима самог аутора, у основи представља његову докторску дисертацију. Она говори о времену када АВНОЈ, као законодавно и представничко тијело, прераста у Привремену народну скупштину – парламент који у року од три мјесеца доноси низ закона и аката и доводи до избора и проглашавања Републике.  

Нарочиту буру изазвао је нацрт закона о Штампи којег је Е. Кардељ бранио, а Милан Грол, вођа демократа и опозиције нападао. Тај закон је предвиђао да је штампарија дужна, одмах по завршетку штампања, да достави надлежном среском или окружном јавном тужиоцу по три примјерка књиге, новина или другог што одштампа, а да уредник новина или часописа мора имати стални боравак у мјесту издавања и бити морално подобан. У десет тачки је формулисано када се може забранити растурање и продавање појединих књига, часописа или другог материјала.

У прву привремену владу на челу које је био Јосип Броз Тито с бањалучког подручја су ушли: др Васо Бутозан, Осман Карабеговић, др Војислав Кецмановић.

Упоредни политички системи је књига која је штампана 1991. године у којој је ријеч о политичким системима почев од Херодота, историчара из 5. в. п.н.е. који помиње организацију политичке – државне власти и Аристотела који је написао да у оквиру античке грчке има 167 устава (статута) градова полиса којим се регулишу облици друштвених уређења, па све до данас. Постојали су робовласнички, феудалистички, капиталистички, социјалистички политички системи који су нестајали те се јављали други, а за све њих К. Маркс каже: „људи, да би задовољили своје потребе, улазе у многобројне односе без своје воље“. Суштина је право сваког народа на свој сопствени политички систем, признање плуларизма политичких система. Већина партија, у разним системима, има знатно већу популарност у доба док се бори за власт, него кад власт добије.

Приређивачи ове едиције кажу да је ова књига једно од капиталних дјела Рајка Кузмановића и да је првенствено намијењена студентима факултета друштвених наука.

Најобимнија књига у овом избору је Уставно право, која има 790 страница подијељених на четрнаест цјелина и има карактер универзитетског уџбеника. Сам аутор каже да је ово дјело настајало постепено, у фазама и појавило се седам година послије распада социјалистичке Југославије. Књига је писана у крајње неповољним и неизвјесним околностима у времену распадања једне и настајања нових држава тј. када је целокупно југославенско друштво лежало лицем зароњеном у неморал и прљавштину.

Челинац кроз вијекове јечетврта књига у овом избору и има историјски, документарни и етнолошки карактер, у ствари, то је монографија Челинца. И данас многи, далеко већи градови од Челинца, немају такву књигу, што говори и о томе да их уопште није лако писати. То захтијева велики труд и упорност у прикупљању грађе и истраживачки рад на терену. Она садржи цјеловити живот на подручју Челинца од најстаријих времена па до тренутка кад се књига појавила – 1973. Посебну њену вриједност представљају бројне ријетке фотографије из свих области живота и рада челиначке средине, а које данас имају и историјски карактер. Занимљиво је да је прво изаде ове књиге имало тираж од чак 5.000 примјерака и да је књига била изванредно опремљена што је за оно вријеме био велики подухват те је аутор нашао за сходно да се уз ово друго издање и овај пут захвали Скупштини општине Челинац и бројним сарадницима на овом пројекту.   

 Књига Субјективне снаге у политичком систему СФРЈ изашла је 1985. године у издању Марксистичког центра Бања Лука. Из ње ћемо се осврнути само на један детаљ. Пишући о изборима за органе нове власти, у јесен 1945. године, аутор каже: „Опозиција на челу са Миланом Гролом све је подузимала да докаже како Народни фронт не води правилну народну политику, па то поткрепљује податом да је листа НФ добила 90,48% укупних гласова. Али, упркос томе, аутор је и тада и данас знао да је Грол био у праву и да су избори одржавани под притисцима, па добрим дијелом и фалсификовани. УДБ-а и тада тајне партијске ћелије су контролисали те изборе. Рецимо, на челиначком подручју у Парлозима – Шњеготини  побиједила је странка За краља и отаџбину па је УДБ-а хитно „сређивала“ ствар, тј. лажирала резултате гласања. Али, тада се другојачије није могло ни написати, иначе ове књиге не би ни било.

У шестој књизи ове едиције се налази тачно стотину бесједа Рајка Кузмановића као предсједника Академије наука и умјетности РС- е штампаних на 515 страница, одржаваних различитим поводима и пригодама, а које осликавају вријеме у коме су настале. Бесједе су везане за рад и активности Академије и обиљежавања значајних јубилеја и годишњица. Ту су и бесједе о значајним личностима из свијета науке и умјетности о годишњицама рођења или смрти значајних личности као што су Ајнштајн, Пупин, Тесла, Миланковић, Доситеј, Андрић, Ћопић,  разврстаних у девет сродних цјелина.

Бесједа о Миланковићу, поводом 130. годишњице рођена и 50. годишњице смрти, носи суштински погођен наслов Миланковић – научник свог, нашег и будућег времена. Неоспорно је да је Андрића карактерисала доза опреза и кроз живот и кроз дјело како стоји у бесједи о њему. У говору о Ајнштајну има једна занимљива реченица: Ајнштајнова мајка није крила незадовољство што се Алберт оженио Милевом, не због тога што је Српкиња, већ због тога што је имала физичку ману – једна нога била јој је краћа. Говорећи о књизи недавно преминулог проф. др Остоје Ђукића у Челинцу 2005. године Сфинга цивилизација, чији је издавач, уз Филозофски факултет Бања Лука, и Народна библиотека „Иво Андрић“ Челинац, Кузмановић ће само једном реченицом погодити њену суштину: „Непобитна је чињеница да је Ђукић зналачки и умјешно уочио и објашњавао, повезивао и презентовао огромну грађу о цивилизацији од праисторије до нашег времена“.

Оно што бих лично замјерио приређивачима Бесједа је тошто су у Биљешки о аутору, говорећи о одликовањима и признањима аутора,пропустили да кажу да је он и добитник и највећег признања из области културе на општини Челинац Михољданске повеље 2007. године.

Бањалучко школство у земљотресу је врло занимљива и дирљива књига која говори о једном важном сегменту друштвеног живота – дјеци, омладини и школству у тешким околностима након земљотреса који је погодио Бања Луку 26. и 27. октобра 1969. године, када су у два дана готово сви школски објекти порушени и 35.000 ученика и студената остало је без учионица. Пишући ову књигу аутор је имао на располагању преко 4.000 докумената и велики број фотографија и сарадника.

Ти тешки тренуци и рјешења су веома пластично презентовани. Говорећи о евакуацији ученика из Врбање у Требиње, каже се: „Школа је веома брзо била спремна за полазак, велики покрет дјеце и наставника извршен је 16. новембра 1969. године у осам ујутро. Караван од 25 аутобуса сарајевског „Центротранса“ примио је 853 ученика и 43 радника школе (наставно и остало особље). Била је то тужна слика, када се више хиљада људи опрашта од своје дјеце и својих наставника. Али сви су знали да дјеца иду у сигурније мјесто, па је то била велика утјеха… Пут до Требиња трајао је пуних петнаест сати умјесто девет, колико је било предвиђене по програму путовања. До закашњења је дошло због специфичности путовања у великој колони аутобуса, због честог заустављања, те због квара два аутобуса. Дочек у Требињу био је величанствен. Била је ноћ, скоро 23 сата, кад су ученици и наставници стигли око 20.000 грађана с транспарентима добродошлице дочекало је дјецу и наставнике. Непун сат од доласка дјеца су била у креветима. Уморна и још увијек тужна, заспала су дубоким сном. Настава је почела већ другог дана. Учитељ и пјесник Станко Ракита је испјевао пјесму Моја пјесма, мој усуд: Сузи ми око, дрхти ми рука- / порушена је Бањалука-/ боли ме, боли до јаука…

У таквим тешким околностима успјешно је завршена школска година. Сам аутор каже: „Књига је вјеран документ о једном тешком времену и изузетној плејади просвјетних радника. Покољења се могу угледати на њихов велики ентузијазам и залагање и на велику бригу и разумијевање југославенске заједнице.“ 

У осмој књизи ових изабраних дјела Конститутивни акти Републике Српске штампана је и Деклерација о проглашењу РС (28. фебруара 1992) и први Устав Републике Српске (28. фебруар 1992) те  још осам аката конститутивног карактера с коментарима у времену настајања једног новог друштвеног субјекта.

Основи уставног система САД је књига у коме се говори о настанку САД-а, њеном законодавном систему данас, извршној и судској власти паралелно на српском и енглеском језику. Како стоји у предговору, књига је настала након боравка групе судија из Републике Српске на усавршавању у САД, у јесен 1999 године, у којој је био и аутор ове књиге тада предсједник Уставног суда РС-е.   

Десету књигу у овом избору Есеји о уставности и државности, чини 28 радова насталих у периоду од 1997. до 2004. године изложени на различитим научним скуповима. На једном од тих скупова сам и сам био учесник – 650. годишњици Душановог законика. Том приликом Рајко Кузмановић је у свом раду казао да је Душанов законик значио модерно организовање правосуђа и да није натурен већ је донесен компромисом између цара и Сабора, како се у једној повељи каже, на коме је била сабрана „сва васиона“. Тим закоником је била ограничена и царева власт јер се чланом 167. каже: „Ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а писмо нарушава Законик и није по правди и закону, судије том писму да не вјерују, само да суде и врше по правди.“ У есеју „Формирање Републике Српске“ каже се да су „Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ донијела 84 посланика из редова: Српске демократске странке, Српског покрета обнове, Српског отаџбинског фронта, Странке демократских промјена, Реформаторске странке изабраним на непосредним парламентарним изборима у јесен 1990. године – легално и легитимно. На Палама 9. јануара 1993. године Скупштина је донијела Деклерацију о проглашењу Републике српског народа БиХ“.

Књига нових есеја излази 2010. године у којој су 22 рада, са предговором академика др Слободана Перовића од 24 странице у коме поред осталог каже: „Да је академик Рајко Кузмановић сачинио само ово дело, његово име би ушло у домус непролазности научног збивања. Али, када се зна да је ово дело једно од 200 објављених библиографских јединица, књига, уџбеника, монографија и научних и стручних студија, онда ево епитета: укупним опусом у различитим областима права, а посебно у јавноправним дисциплинама, утицао је на развој правне теорије и праксе и по том основу стекао научни ауторитет и углед у земљи и иностранству.

У раду о просветитељству који је објављен у часопису 1-2 Наша школа аутор посебно истиче Доситеја Обрадовића као просвјетитеља  државотворца који је законе држао за божје творевине и као такви су божји дар људима и регулатори између Бога и људи, као и односа између самих људи. Без просвијећених владара и чврстих закона људи би били „гомила зверова“. Доситеј је безгранично вјеровао у науку и истицао њену нужност као лијек од свих зала.

Дванаеста књига у овој едицији Уставоправне теме чине осамнаест радова претежно из области науке уставног права и теорије државе и  права, који су писани јасним, једноставним и прегледним стилом, каква су и сва друга дјела академика Рајка Кузмановића. Опширан предговор за ову књигу написала је Сњежана Савић која закључује: „Из анализе радова објављених у овој књизи може се закључити да су они резултат не само великог научног и практичног искуства већ да су усмјерени ка стварању бољег хуманијег друштва, државе и права“. Писани су рационално и језгровито  као да се аутор држао максиме што писац мање каже већу љепоту ствара.

У једном од радова у овој књизи говори се о улози Сената Републике Српске који једино има наша република од свих других субјеката бивше социјалистичке Југославије. Аутор једноставно, али пластично и убједљиво објашањава: „Тако је грчки филозоф Платон, још у 5. вијеку п.н.е, у свом дјелу Држава, записао да шеф државе мора бити филозоф (дакле учен и мудар човјек), а ако то није мора упорно учити да би постао филозоф. Уколико неће да учи мора да напусти мјесто шефа државе. Још тада од старих, образованих и мудрих људи формирана су савјетодавна тијела. Римско Царство је имало Сенат.

У Р. Српској Сенат је установљен 1996. године. Именује га предсједник на седам година с могућношћу још једног мандата из реда истакнутих личности из јавног, научног и културног живота који имају углед и знање. Законом је утврђено да може да броји до 55 чланова.

Осврт на едицију Изабраних дјела Рајка Кузмановића завршићемо једним пригодним цитатом из Знакова поред пута Иве Андрића: „Само се радом или храброшћу може постићи углед међу људима, присилити их не да вас воле и награде, али свакако да вас цијене и поштују. Наравно да је рад боље и сигурније средство, јер храброст није од природе сваког дана, а осим тога за њу се ређе и прилика пружа, док је за рад и радљивост увек има. И не говорим овде о унутрашњем задовољству које човек има од добро свршеног посла и које свакако вреди више од свих награда и признања људских.

Изабрана дјела Рајка Кузмановића, представљају добро обављен посао којим и приређивачи и аутор у потпуности могу бити задовољни – рекао је Момчило Спасојевић.

„Челиначке новине“