Свестрана и креативна самоука умјетница

Милена је изузетно креативна, самоуки примијењени умјетник. Вјешта је куварица, врхунски мајстор за колаче, надарена сликарка, везе, плете, прави играчке и друге предмете који имају и умјетничку и употребну вриједност

Засеок скатавачких Спасојевића подсјећа на романтична и идилична времена која су на нашим просторима минула прије пола вијека. Неколико малих ушорених кућица изгледају као лијепо илустрована страница старе дјечије бајке коју данашња дјеца не разумију јер се умјесто бајки и прича углавном забављају уз пјесмице и игрице на yu tub каналима које прате на мобилним телефонима или рачунарима. У овом засеоку стално је настањена само једна кућа, она Маринка и Драгане Спасојевић, која се по живости издваја од осталих, а остале имају улогу викендица које се заједно са окућницама веома добро одржавају.

Маринково домаћинство једно је од најузорнијих челиначких  пољопривредних посједа. Ова породица се бави ратарством, повртларством, сточарством и низом других редовних и повремених послова. У Скатавици на рубу горе Прљешнице, у једној долини испод Бркан брда, готово два километра од асфалтног пута на скатавачкој Равној гори, обрађују стотињак дулума земље и држе више десетина грла стоке – овце, краве. свиње. Набавили су разну механизацију, недавно још један, нови трактор. Маринко има и мини-пилану (бренту) коју користи само за властите потребе. А има потребе јер у континуитету проширује кућу, гради или реконструише економске објекте. Много времена и новца троши и за одржавање прилазног пута дугог скоро два километра јер свака киша однесе насипни материјал. Уз то превози ђаке из Скатавице до Челинца понајвише зато што и сам у кући има ђака – кћерку Милену, и студента – кћерку Марину. Син Млађан, попут бројних Челинчана млађе генерације отишао је на рад у Словенију.

-Производимо искључиво здраву храну, оно што ми једемо, једу и људи који од нас набављају наше производе. Немамо ни потребе за вјештачким ђубривом, хербицидима и пестицидима нити смо склони употреби тих производа. Нама је важнији наш образ него новац који добијемо за наше производе – објашњава Маринко који је некада на свом посједу производио и до 25 тона кромпира („Челиначке новине“ број 93, август 2007).

Али главни лик ове приче нису домаћин породице Маринко и Драгана која је највећа подршка свом упорном супругу него њихова кћерка Милена која је доказ да заиста ивер не пада далеко од кладе. Иако има тек петнаест година захваљујући својим златним рукама равна је највреднијим и много старијим домаћицама. Данас, у вријеме када дјеца и омладина готово све своје слободно вријеме проводе на друштвеним мрежама, она умјесто дангубе ствара најразличитије рукотворине и умјетнине. У домаћинству за њу нема посла који јој је непознат и мрзак, ни у кући ни на њиви и у пластенику ни у економским објектима. Изузетно је креативна чега год се дохвати. Вјешта је куварица, њена храна је и здрава и укусна, врхунски је мајстор за колаче, надарена сликарка, везе, плете, прави играчке и друге предмете, који имају употребну и умјетничку вриједност. За њу се веома аргументовано може рећи да је самоуки примијењени умјетник.

И Милена Спасојевић је присутна на друштвеним мрежама, али она њих паметно користи, а не да се досађује. Захваљујући томе њени умјетнички радови до купаца путују на све четири стране свијета и то на различите начине, најчешће поштом. Она тако зарађује за џепарац који углавном користи за набавку потребног материјала за умјетничке предмете које израђује (слике, играчке, сувенире…).

И као свака вриједна и учтива дјевојка, Милена својим дјелима показује своје врлине. Радије и брже направи неку умјетнину, него што изусти и кратку реченицу хвале на свој рачун.

Челиначке новине број 302, децембар 2024.

Б. МАКСИМОВИЋ