Сјећање на фудбалску утакмицу која је 4. септембра 1974. године у црно завила челиначко село Црни Врх

У челиначком селу Црни Врх на Стојчином брду 4. септембра 1974. године десила се несвакидашња трагедија која је потресла цијело село. Био је лијеп дан обасјан пријатним предјесењим сунцем. На висоравни гдје су чобани импровизовали игралиште дјечаци су око 17 часова играли фудбалску утакмицу. У року од неколико минута вријеме се нагло погоршало, црни облаци су поклопили Црни Врх, а готово из ведра неба ударио је гром и директно погодио једног од играча на терену – Радивоја Бају Мандића који је истог часа преминуо, а силина грома онесвијестила је преосталих десет младића који су попадали по терену.

Овај трагичан догађај у црно је завио Црни Врх и околину тако да наредних мјесец дана у селу није се чула ни пјесма нити је организовано било какво весеље

Ове године, тачно на дан када се навршило пола вијека од ове трагедије, спонтано група тадашњих играча ове необичне утакмице организовала је помен покојном Баји.

-Све се десило ненајављено и цијелу нашу породицу овај догађај је пријатно изненадио, а наравно и емотивно потресао. Зачудо, све је личило на тај трагични дан – била је опет сриједа, а и временске прилике су се поновиле – прича Љубомир Гаврић, зет породице Мандић.

Радивоје, Бајо, како су га сви који су га познавали звали, рођен је 1957. године и био је син једињак од оца Недељка и мајке Вукосаве који су стекли још три кћери: Славицу, Јадранку и Дренку.

-Наши родитељи никад ову трагедију нису пребољели. Отац је нагло психички поклекнуо и након шест година у 55. години живота од туге преминуо, а мајка је умрла прије седам година, али никад од тада није скинула црнину. До смрти је чувала Бајину крваву мајицу. На том мјесту које је до тада било омиљено мјесто младих Црновршана од тога дана никад се више није одиграла утакмица нити се десио какав весели догађај – прича Бајина сестра Славица.

Зоран Тривић, учесник и свједок овог трагичног догађаја каже да се у Црном Врху неколико наредних година није играла фудбалска утакмица, а онда је омладина овог села покренула меморијални фудбалски турнир који се наредну деценију, готово до самог рата, одржавао у Црном Врху под називом „Радивоје Мандић Баја“

Од преосталих десет младића Јанко, Живко и Недељко Јуришић, Ратко, Зоран, Недељко, Средоје, Здравко, Радиша и Радомир Тривић који су играли ту трагичну утакмицу у међувремену њих тројица су преминула: Радомир Тривић Стовраг, Средоје Тривић и Живко Јуришић.

-Наш брат је био највиши на терену, а као острашћени фудбалер у то вријеме имао је комплетну фудбалску опрему и копачке које су имале металне окове и све то утицало је да га гром директно погоди – прича Радивојева сестра Славица.

Б. М.

Челиначке новине, 299, септембар 2024.