У Поповцу прослављен Петровдан

– Бу­ди­мо јед­ни дру­ги­ма бра­ћа и се­стре у Хри­сту Бо­гу. Не­ће ме­ни би­ти бо­ље ако ви­дим да је је мој брат упао и да пла­че, а ја се сми­јем. Би­ће ми бо­ље, ако му по­мог­нем да уста­не – по­ру­чио је про­то­на­мје­сник ко­тор­ва­ро­шки Да­мир Вр­хо­вац

Мо­ли­тве­но и на­род­ним ве­се­љем па­ро­хи­ја По­по­вац оби­ље­жи­ла је сво­ју кр­сну сла­ву Пе­тров­дан. Тим по­во­дом у па­ро­хиј­ском хра­му по­све­ће­ном Све­тим апо­сто­ли­ма Пе­тру и Па­влу у По­пов­цу про­то­на­мје­сник Да­мир Вр­хо­вац из Ко­тор Ва­ро­ша, је­реј Бо­жи­дар Кур­ти­но­вић из Гра­бо­ви­це и је­реј Ђор­ђе Ми­ло­ва­но­вић из Чар­да­ча­на уз са­слу­же­ње ви­ше бо­го­сло­ва слу­жи­ли су све­ту ли­тур­ги­ју ко­јој је при­су­ство­ва­ло не­ко­ли­ко сто­ти­на вјер­ни­ка из овог кра­ја и око­ли­не. Мно­ги од њих сти­гли су из ино­стран­ства да би и ове го­ди­не при­су­ство­ва­ли нај­ве­ћој све­ча­но­сти у свом за­ви­ча­ју.

То­ком мо­ли­тве оба­вље­но је при­че­шће вјер­ни­ка ко­ји су се за ову све­ту тај­ну по­стом и мо­ли­тва­ма при­пре­ми­ли, те осве­ћен слав­ски ко­лач. Ово­го­ди­шњи ку­мо­ви сла­ве би­ли су До­бри­слав и Жељ­ка Ра­дић са сво­јом по­ро­ди­цом.

Па­ро­ху по­по­вач­ком, је­ре­ју Сло­бо­да­ну Бр­љи­ћу, ку­мо­ви­ма и свим па­ро­хи­ја­ни­ма кр­сну сла­ву че­сти­тао је отац Да­мир Вр­хо­вац.

– Дра­га бра­ћо и се­стре у Хри­сту Го­спо­ду, не­ка вам је на здра­вље и спа­се­ње да­на­шња ли­тур­ги­ја ко­ју слу­жи­смо у овом све­том хра­му да­нас на пра­зник Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла ко­ји­ма је ова све­ти­ња и по­све­ће­на. Сла­ва хра­ма у јед­ном мје­сту ни­је сла­ва све­ште­ни­ка не­го то је сла­ва свих па­ро­хи­ја­на. И да­нас је сла­ва свих вас ко­ји овој све­ти­њи до­ла­зи­те и у ко­јој се Го­спо­ду Бо­гу мо­ли­те за спа­се­ње вас и ва­ших по­ро­ди­ца и при­ја­те­ља – ре­као је у про­по­ви­је­ди отац Да­мир.

Он је за­тим под­сје­тио на жи­во­то­пис све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла и на њи­хо­во при­хва­ћа­ње хри­шћан­ства. По­ред оста­лог на­гла­сио је да ови апо­сто­ли ни­су ро­ђе­ни као све­ти­те­љи и чу­до­твор­ци, не­го су би­ли обич­ни љу­ди. У по­чет­ку су би­ли чак про­тив­ни­ци хри­шћан­ства, а он­да су се пре­о­бра­ти­ли, по­ста­ли ме­ђу пр­ви­ма про­по­вјед­ни­ци хри­шћан­ства и нај­бли­жи уче­ни­ци Ису­са Хри­ста. За­слу­жни су за кр­ште­ње пр­вих вјер­ни­ка и њи­хо­во пре­во­ђе­ње у хри­шћан­ство.

– Ка­да го­во­ри­мо о све­тим апо­сто­ли­ма Пе­тру и Па­влу, го­во­ри­мо о њи­хо­вој вје­ри. Њи­хо­ва вје­ра не­ка бу­де и у сви­ма на­ма, да се и ми на­ђе­мо на том уском пу­ту ко­ји у жи­вот вјеч­ни во­ди. Ши­рок је пут и ши­ро­ка су вра­та ко­ја у про­паст во­де. Ис­ку­ше­ња уви­јек има, у сва­ко­ме да­ну, а чи­ни ми се по цр­кву Бо­жи­ју и наш на­род из да­на у дан све су ве­ћа и ве­ћа. За­то, не­мој­мо до­зво­ли­ти се­би, све нас је ма­ње и ма­ње, да се ди­је­ли­мо по би­ло ком осно­ву. Не­мој­мо! Бу­ди­мо јед­ни дру­ги­ма бра­ћа и се­стре у Хри­сту Бо­гу. Не­ће ме­ни би­ти бо­ље ако ви­дим да је је мој брат упао и да пла­че, а ја се сми­јем. Би­ће ми бо­ље, ако му по­мог­нем да уста­не. Не­ка та брат­ска љу­бав вла­да ме­ђу сви­ма на­ма. Ако не мо­же­мо ма­те­ри­јал­но да не­ко­ме по­мог­не­мо, мо­же­мо Бо­гу да се за ње­га по­мо­ли­мо и већ смо учи­ни­ло до­бро дје­ло. Ни­ка­да Бог не­ће нам да­ти крст ко­ји не мо­же­мо да из­не­се­мо. Ако нам је те­жак, окре­ни­мо се Го­спо­ду и за­мо­ли­мо га да нам по­мог­не, он ће нам по­мо­ћи – по­ру­чио је отац Да­мир.

По­том је по­хва­лио оца Сло­бо­да­на и све па­ро­хи­ја­не на ли­је­по уре­ђе­ној пор­ти ко­јој по ље­по­ти рав­не не­ма ни у мно­гим град­ским сре­ди­на­ма, те упу­тио ри­је­чи бла­го­сло­ва свим при­сут­ним уз же­љу да све оно што су они уло­жи­ли у град­њу хра­мо­ва и раз­вој на­ше цр­кве Го­спод вра­ти бла­го­сло­вом, ми­ром и сре­ћом по њих и њи­хо­ве по­ро­ди­це. 

И па­рох по­по­вач­ки је­реј Сло­бо­дан Бр­љић за­хва­лио се бра­ћи све­ште­ни­ци­ма на слу­же­њу ли­тур­ги­је и свим при­сут­ним на мо­ли­тви.

– Ка­ко ре­че отац Да­мир упра­во брат­ска љу­бав ко­ја вла­да ме­ђу апо­сто­ли­ма тре­ба да бу­де де­фи­ни­ци­ја и нор­ма­тив љу­ба­ви ка­кву ми тре­ба да има­мо јед­ни пре­ма дру­ги­ма ка­да се са­би­ра­мо у све­тим хра­мо­ви­ма, али и уоп­ште у жи­во­ту. Не­ка вам Го­спод за све ва­ше мо­ли­тве и сва ва­ша до­бра дје­ла сви­ма вра­ти уз­вра­ти сво­јим бла­го­сло­ви­ма – ре­као је отац Сло­бо­дан.

На­кон то­га све­ча­на ли­ти­ја на­чи­ни­ла је тро­крат­ни оп­ход око хра­ма и по­том је по­ди­је­ље­на на­фо­ра.

Усли­је­ди­ло је на­род­но ве­се­ље ко­је су уљеп­ша­ли КУД «Мла­дост» из Бре­зи­ча­на и ор­ке­стар Ми­ро­сла­ва Да­ви­до­ви­ћа ко­је је за­вр­ше­но брат­ском тр­пе­зом љу­ба­ви за све при­сут­не. 

Б. М.

Челиначке новине 297, јули 2024.