Састанак након 50 година од матуре

Јошавка 1971. године, вријеме градње школе

Захваљујући напорима и доброј вољи господе Божидара Савичић (8-а) и Милорада Благојевић (8-б), 14. јуна 2024. године окупило се нас мало мање од 40 некадашњих ученика Основне школе “Др Младен Стојановић“ Јошавка који смо осми разред завршили прољећа 1974. године, као друго покољење “малих матураната“ ове школе. Подсјећања ради, прва пуна осмогодишња школа у Јошавки прорадила је тек у јесен 1972. године!

У два једнакобројна одјељења осмог разреда, 1974. године из ове школе изашло је нас 68 од којих је, према нашим сазнањима, на дан пригодног окупљања било 54 живих. У претходних 50 година из 8-а је преминуло четворо (Јовановић Перса, Смиљић Драго, Тешић Добривоје и Шикањић Славко). Из другог одјељења (8-б) преминуло их је 10, од чега су двојица (Борјанић Дане и Дујаковић Радмил) погинули као борци Војске Републике Српске, а осталих осморо (Борјанић Радивоје, Иванковић Јанко, Јовановић Бране, Јовановић Радован, Момчиловић Миленко, Побран Владо, Секулић Бранислава и Тешић Радослав) живот су изгубили на други начин. На почетку нашег пригодног дружења молитвеном минутом ћутње одали смо им поштовање и потврдили да смо их се сјетили.

Генерација јошавачких ђака матураната из 1974. након пола вијека

С обзиром на наше године, а рођени смо између 1956. и 1959. године, било нас је 36. Неколико вршњака сазивачи нису успјели да обавијесте, а било је и оних који су знали за овај догађај, али су изјавили спријеченост да учествују. Посебну част су нам учинили господин Милорад Станковић, први директор школе, и госпођа Ифета Станковић, наша наставница (у оно вријеме мрског) њемачког језика.

Скуп је званично почео поздравном бесједом Милорада Благојевић и кратким говором господина Станковића. Након пригодних здравица, које су подигли Радован Миодраговић и Урош Дујаковић, услиједило је пријатно дружење уз музику, вечеру, игру и другарске разговоре вршњака и њихових учитеља.  

Технички домаћин овог лијепог скупа било је особље ресторана “Сувенир“ у Штрбама, којему се овим путем искрено захваљујемо.

Радомир ТРИВИЋ