На 28. сусретима библиотекара Републике Српске одржаним 7. јуна у Вишеграду Народној библиотеци „Иво Андрић“ Челинац додијељена је повеља „Ђорђе Пејановић“ за најбољу библиотеку у Републици Српској у прошлој години. Повељу је на свечаности у Културном центру у Вишеграду директору библиотеке Јелени Копривица уручила предсједница Друштва библиотекара РС Љиљана Кнежевић.

– Ова повеља представља велико признање, али и мотив да са истим ентузијазмом и преданошћу наставимо са нашим радом, јер су културне инфраструктуре снажније од материјалних, рекла је Јелена Копривица, директор библиотеке, која се у име колектива челиначке библиотеке захвалила управи Друштва библиотекара на додијељеном признању.

Она је у свом обраћању истакла да сљедеће године библиотека обиљежава 50 година рада, те да је ово признање стигло у прави час.

Осим челиначке библиотеке ове године признање је добила и библиотека из Вишеграда, која такође носи назив по нашем нобеловцу Иви Андрићу.

Подсјећамо, повеља „Ђорђе Пејановић“ додјељује се у категоријама најбоља библиотека, најбољи библиотекар и најбољи менаџер у библиотекарству.

Образложење

Коријене библиотеке у Челинцу засадио је чувени учитељ у овом крају Фрањо Вучак око 1925. године, а вијести о дјеловању ове читаонице, како је називана, могу се пронаћи у «Врбаским новинама», званичном листу Врбаске бановине.

Након Другог свјетског рата библиотека дјелује у саставу Дома културе и Народног универзитета. 

Скупштина општине Челинац 23. маја 1975. године овој установи даје самостални статус када она добија име Народна библиотека «Иво Андрић» и прва је установа културе у СФР Југославији која је на приједлог књижевника и тадашњег републичког министра културе Младена Ољаче понијела назив нашег нобеловца. С разлогом, јер управо из Андрићевог фонда од Нобелове награде набављено је 5.000 књига.

Данас ова културна установа има близу 30.000 књига које се заводе у COBIS систему. Фонд потпуно одговара савременим потребама читалачке публике свих узраста и различитог афинитета од лектире, преко књижевних класика, стручне литературе за студенте до белетристике.

Након Одбрамбено-отаџбинског рата челиначка библиотека знатно проширује своје културно дјеловање које се до тада базирало искључиво на библиотечкој дјелатности и спорадичним књижевним промоцијама.

Развоју челиначке библиотеке нарочито је допринио књижевник, књижевни критичар и библиофил, професор Момчило Спасојевић који је овом установом руководио у периоду од 2000. до 2011. године.

Издавачком дјелатношћу библиотека у Челинцу почиње да се бави 1996. године и до данас у својој едицији објавила је педесетак књига завичајних књижевних стваралаца и завичајне тематике међу којима неколико вриједних монографија о различитим областима: школство, култура, духовност, привреда, историја Челинца, спорт и друго.

Године 1998. библиотека установљава «Михољданске културне свечаности» у оквиру којих обиљежава Дан библиотеке (9. октобар, рођендан Иве Андрића), додјељује «Михољданску повељу» као највеће културно признање у овој општини које се додјељује сваке године појединцу или колективу за изузетан допринос афирмацији културе у челиначком крају.

Овим поводом додјељује се и признање најбољем читаоцу у текућој години.

На Божић 2000. године у оквиру издавачке дјелатности челиначке библиотеке излази први број «Челиначких новина», мјесечне локалне информативне ревије у којој се значајна пажња посвећује културном стваралаштву. Ове године њихов је лијеп јубилеј, 25 година непрекидног редовног излажења, а 300. број очекује се у октобру, Захваљујући «Челиначким новинама» у Народној библиотеци «Иво Андрић» Челинац, створена је завидна Завичајна збирка коју чини архивски материјал, те збирка фотографија и видео-записа. Овим је библиотека значајно искорачила не само из својих просторија у локалну и регионалну јавност него и изван регионалних граница, докле год су стигли Челинчани, нарочито они који се баве културом, образовањем и науком.

Академик Рајко Кузмановић библиотеци у Челинцу 2009. године даровао је хиљаду вриједних књига чиме је у овој установи успостављен «Легат академика Рајка Кузмановића» који данас броји преко 1.500 књига и који се у континуитету развија.

Са Општинским одбором Српског просвјетног и културног друштва «Просвјета» уз покровитељство «Винарије Јунгић» челиначка библиотека је 2012. године установила Књижевну награду «Славко Јунгић Јесеј» као спомен на челиначког пјесника и професора српског језика и књижевности Славка Јунгића Јесеја који је трагично рано преминуо оставивши иза себе три збирке пјесама.

Ова књижевна награда која се додјељује сваке године намијењена је младим књижевним ствараоцима са цијелог српског духовног и културног простора, а најуспјешније приче и пјесме бира стручни жири након јавно проведеног конкурса. У оквиру ове књижевне манифестације паралелно се одвија и избор најбољих пјесама о вину и виноградарству у којем учествују искуснији књижевни ствараоци.

Прије пет година челиначка библиотека установила је «Улични сајам књига» који се одвија у оквиру «Челиначког културног љета» и свечаности поводом Дана и Славе општине Челинац.

Поред наведеног Народна библиотека «Иво Андрић» Челинац организује и друге културне садржаје, као што су промоције књига, разне изложбе, музички концерти, савјетовања и сличне активности. Подсјећамо да је челиначка библиотека одмах послије рата покренула и Избор најуспјешнијих спортиста Челинца, прије много већих локалних средина у Републици Српској, као и Избор најуређенијег дворишта и балкона у Челинцу. Ове двије манифестације нешто касније у своју организацију преузели су Центар за спорт и културу и Одјељење за стамбено-комуналне послове општине Челинац.

Оно што није охрабрујуће јесте чињеница да ће Народна библиотека «Иво Андрић» Челинац и свој 50 рођендан наредне године дочекати са неријешеним простором у објекту Средње школе што јој знатно ограничава дјеловање и развој.

Челиначке новине 296, јуни 2024.