Нај­ве­ће ра­за­ра­ње у исто­ри­ји Че­лин­ца

У зо­ру 16. ма­ја (2014) на Че­ли­нац је уда­ри­ла нај­ве­ћа си­ла у ње­го­вој исто­ри­ји. Ра­за­ра­ње овог гра­ди­ћа са при­град­ским на­се­љи­ма за­по­че­ло је не­ко­ли­ко да­на ра­ни­је.

Ки­ше ко­је су не­пре­кид­но из да­на у дан ин­тен­зив­но па­да­ле ак­ти­ви­ра­ле су број­на кли­зи­шта од ко­јих су се на број­ним пу­те­ви­ма и об­јек­ти­ма по­ја­ви­ле пу­ко­ти­не. Већ 15. ма­ја, ина­че хи­ро­ви­та, ри­је­ка Вр­ба­ња на­пу­сти­ла је сво­је ко­ри­то и рас­пли­ну­ла се од бр­да до бр­да. Во­де­на не­ман са пла­ни­на Уз­ло­мац, Бор­ја и Вла­шић по­ни­је­ла је го­ле­ме труп­це ко­ји­ма је низ­вод­но ру­ши­ла мо­сто­ве и об­јек­те. Че­лин­ча­ни ис­цр­пље­ни у бор­би с бу­ји­цом ушли су у ноћ с на­дом да ће Бо­га до­би­ти за са­ве­зни­ка јер у том мо­мен­ту ни­ко дру­ги ни­је им мо­гао по­мо­ћи. На­да је огром­на сна­га. Али, ки­ша ни­је од­у­ста­ја­ла. Вр­ба­ња је из ми­ну­та у ми­нут по­ста­ја­ла све сна­жни­ја. Око по­но­ћи сти­гла је дру­га не­во­ља – не­ста­ло је елек­трич­не енер­ги­је, па су мно­ге во­де­не пум­пе ко­ји­ма су по­је­ди­ни об­јек­ти бра­ње­ни утих­ну­ле. Гра­ду се ни­је мо­гло при­ћи ни из јед­ног прав­ца. Пре­ки­дом мо­бил­не и те­ле­фон­ске мре­же Че­ли­нац је остао у пот­пу­ној бло­ка­ди.

У мр­клој но­ћи ио­на­ко не­рав­но­прав­на бор­ба са во­де­ном сти­хи­јом по­ста­ла је го­то­во бе­сми­сле­на, али је и да­ље тра­ја­ла. Ни­ко­ме ни­је би­ло до сна. С пр­вим осви­том зо­ре мно­ги­ма је под­гри­ја­на на­да, а ка­да то ни­ко ни­је оче­ки­вао – био је пе­так, 16. мај, око де­вет ча­со­ва – сти­гао је нај­ја­чи во­де­ни удар. Вр­ба­ња је до­сти­гла свој ре­кор­дан ни­во (592 цм, про­ци­је­ње­ни про­ток во­де 844 куб­на ме­тра у се­кун­ди). Сат ка­сни­је ко­нач­но је по­че­ла уз­ми­ца­ти, али тек у пред­ве­чер­је по­ка­за­ло се ње­но зло­дје­ло. Град је из­гле­дао са­бла­сно, ни­кад ру­жни­је. По­ки­да­ни мо­сто­ви, пу­те­ви, во­до­во­ди, елек­тро-мре­жа, раз­ру­ше­ни јав­ни и при­ват­ни објек­ти.

По­пла­вље­но је бли­зу 800 до­ма­ћин­ста­ва, го­то­во да ни­је остао ни је­дан обје­кат зна­чај­но нео­ште­ћен. Че­ли­нац 17. ма­ја ни­је ли­чио на онај од при­је два да­на.

„Че­ли­нач­ке но­ви­не“ број 175, мај 2014.