На Сретење Господње, славу прошле године обновљеног храма, свету архијерејску литургију служио је епископ марчански Сава (Бундало), помоћник владике бањалучког Јефрема, са више свештеника бањалучке епархије. Молитви је присуствовало више стотина вјерника из Челинца и околине.

Епископ Сава је свештенству и парохијанима челиначке парохије честитао празник, пренио поздраве владике Јефрема који је на другом мјесту држао богослужење и у својој бесједи објаснио симболику Сретења Господњег:
– Сретење Господње је један од највећих празника које празнујемо у нашем црквеном календару, празник који спада у ред дванаест највећих празника. У 40. дан по рођењу био је обичај у јеврејском народу да однесу свако прво рођено мушко дијете у јерусалимски храм и да га посвете Богу, да се помоле за њега и да принесу жртве. Тако су и Јосиф и мати Христова, Пресвета Богородица, желећи да испуне све ове законе по којима су живјели њихови савременици, однијели Христа у јерусалимски храм. А тамо их је сачекао један старац, Свети Симеон Богопримац, један од оних који су Стари завјет преводили на грчки и који јетиме ширем народу својим преводом помогао да спознају једнога Бога и да почну да вјерују у њега. Он препознаје у Христу месију, Спаситеља свијета и човјечанства, спознаје да се испунило и његово вријеме и да је напокон дошло вријеме да се пресели Оцу небеском. Радујући се сусрету са Богомладенцом, а отуда и ријеч Сретење, која значи сусрет, узима дијете Христа на своје руке и изговара оне чувене ријечи: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој, с миром; јер очи моје видјеше спасење твоје које си припремио пред лицем свих народа – рекао је епископ Сава.

У својој бесједи даље је истакао да овај благословени сусрет праведнога Симеона и Христа Господа вјечни сусрет Бога и човјека, то је онај обећани спаситељ којег је Господ послао у овај свијет, друго лице Свете Тројице. Да је Христос сам Бог, Бог син који је дошао међу нас и постао један од нас, у свему исти као и ми, изузев у гријеху, јер гријеха није имао. А дошао је да бисмо ми својим животом и својим опредјељењем постали исти као Он.

-Овај празник има ту радосну димензију, радост сусрета. У храму Божијем сви ми се сусрећемо изнова и изнова на свакој светој литургији, радујући се сусрету, радујући се очекиваном Господу. Наш живот треба да буде такав да, када се сусретнемо с Богом будемо спремни као и отац Симеон. Јер наш сусрет са њим треба да буде жеља и воља за тим да се никада не растанемо. Као када некоме, ко нам је близак и драг, оде од нас. То најбоље знају они чија дјеца живе далеко од њих, па их не виде неко вријеме, и то чекање, ишчекивање, има свој крај у сусрету. Највећа је радост када се вољени људи сусретну. И жеља је да тај сусрет нема свој крај. Тако треба да ишчекујемо и ми сусрет са вољеним Христом, сусрет са оним коме стремимо и коме се надамо и да сусрет са њим не буде крај овога живота него почетак вјечног заједништва коме неће бити краја. Тај сусрет наш народ пројављује сабирајући се најприје у својим светим храмовима. Тај сусрет је и ово мјесто, које има своју историју, које свједочи тежњу и потребу овога народа да се сусреће с Богом – рекао је епископ Сава.

Након литургије епископ Сава је причестио вјернике који су се за ову свету тајну припремили и освештао славски колач и жито у присуству кумова овогодишње славе Саве и Славице Чолић с породицом. Потом је свечана литија обавила трократни опход око храма, подијељена је нафора и у Парохијском дому обављен славски ручак.

Б. МАКСИМОВИЋ