Да нас се не стиде ни преци ни светитељи

Не по великим кућама и скупим аутомобилима, него по дјелима које чинимо за вријеме свога живота бићемо препознати кад изађемо пред Господа Бога – рекао је отац Дамир Врховац.

Дан када Српска православна црква и српски народ прослављају Свете апостоле Петра и Павла након Одрбамбено-отаџбинског рата постао је најрадоснији празник народа који живи на простору између ријека Врбање и Врбаса и планина Тисовац и Бјељевина. То је слава парохијског храма и парохије Поповац. И ове године под сводове Петро-Павловог храма и у порту стигло је више стотина вјерника из овог краја и околине.

Свету литургију служили су свештеници Станко лакетић из Кнежева, Божидар Куртиновић из Грабовице, Дамир Врховац из Кнежева и Милан Бајић из Челинца.

У склопу молитве причестили су се сви вјерници који су се припремили за ову свету тајну, а потом је обављено и освећење славског колача и жита. Домаћин овогодишње славе био је Мићо Црнић са својом породицом.

– Драга браћо и сестре, данас смо се окупили у вашем светом храму да прославимо оне који су свој живот посветили прослављању имена Господа Бога на небесима и које је Бог прославио ореолом светитељства, свете апостоле Петра и Павла, окупили смо се да прославимо вашу парохијску славу. Данас прослављамо велике угоднике Божије, врховне апостоле Петра и Павла, доста различите личности, а опет толико прослављене од самога Господа Бога – рекао је поред осталог отац Дамир у проповиједи.

Потом је присутне вјернике подсјетио на живот, дјело и страдање апостола Петра и Павла, те додао:

– Нека живот и страдање Светих апостола Петра и Павла свима нама буде путоказ у данашњем времену у којем се онај стуб који је остао у нашем народу, Црква Божија, напада са свих страна, а тиме и наш народ. Будимо свједоци наше вјере, трудимо се да својим животима живећи на свјетлости овога сунца тако да се наши свети преци не постиде нас који остајемо да живимо послије њих. Да нас се не стиде ни Свети Сава, ни Свети Кнез Лазар, ни светитељи нашега времена Свети Јустин Поповић и Свети Николај Охридски и Жички, а данас или сутра ни благопочивши патријарх Павле. Увијек имајмо на уму његове ријечи да ми, драга браћо и сестре, у својим животима, не бирамо ни вријеме у којем ћемо се родити, ни родитеље од којих ћемо се родити ни народ којем ћемо припадати. Оно што ми у својим животима сви бирамо јесте како ћемо да живимо. Да ли ћемо да живимо као људи или нељуди. Будимо људи и живимо као људи, будимо једни другима браћа и сестре у Христу Господу. Немојмо да завист овлада нашим срцима, да једнини другима подмећемо, него хајде да помогнемо брату своме, да гладнога нахранимо, жеднога напојимо, нагога обучемо, болеснога да посјетимо и да се Господу Богу за њега помолимо. Нека то буде путоказ наших живота – рекао је отац Дамир. Након ријечи благослова упућених свим присутнима и парохијанима парохије Поповац похвалио је труд, и пароха Слободана Брљића и парохијана,  нагласивши да је то резултат доброг рада и великог труда те позвао парохијане да сарађују са својим парохом јер су и црквена имовина и празници заједничко добро.

– По својим дјелима ћемо бити сви препознати пред Господом Богом. Не по великим кућама и скупим аутомобилима, него по дјелима које чинимо за вријеме свога живота. По томе ће нам Бог судити – рекао је отац Дамир Врховац.

Парох поповачки Слободан Брљић захвалио се свим присутнима који су уљепшали парохијску славу, свим парохијанима који својим дјелима и прилозима учествују у духовном животу парохије, као и куму славе и колегама свештеницима на служењу литургије. Свима је пожелио да дуго година живе у здрављу, весељу и срећи. буде у корист својим парохијанима и своме народу.

– Увијек је лијепо чути ријечи окрепљења. То даје снагу с којом смо у стању да пребродимо препреке које се јављају у животу – рекао је отац Слободан.

Након молитве обављен је трократни опход око Петро-Павловог храма, Културно-умјетничка друштва «Милош Дујић Мишо» из Челинца и «Младост» из Брезичана извели су забавни програм, а онда је за све присутне приређена братска трпеза љубави.

Б. МАКСИМОВИЋ

Челиначке новине, број 285, јули 2023.